WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 30 | 31 || 33 | 34 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 32 ] --

Својим завештањима омогућио је подизање храма светога Димитрија у селу Ратковићу и храма Покрова пресвете Богородице у Београду, а такође и покретање часописа „Богословље", органа Богословског факултета у Београду. У Београду је основао фонд за изнемогле свештенике и њихову сирочад.

Умро је 6. априла 1930. у Београду, и по својој жељије сахрањен у манастиру Раковици.

ДИМИТРИЈЕ (Павловић) Претпоставља се да је митрополит Диомидије заузео катедру херцеговачких митрополита после милешевског митрополита Давида, а пре митрополита херцеговачког Марка (1524). У Сопоћанском поменику помињу се имена двојице херцеговачких митрополита: Диомидија и Дионисија, али се време њиховог архипастирствовања не наводи. У саставу обновљене Пећке патријаршије била је извесно време и Софијска митрополија. На њеном челу стајао је, 1564.

године, митрополит Диомидије као суфраган пећког патријарха Макарија (Соколовића).

Митрополит Диомидије морао се повући из Софије и 1577.

прећи на катедру Митрополије рудничке. Седиште ове митрополије је било у манастиру Враћевшници, а извесно време и у манастиру Благовештењу на Руднику. Из турских пописа, из 1528/30. године, види се да је манастир Враћевшница била напуштена. „Ово стање потрајало је до 1579. године, када је, упркос великим тешкоћама, црква обновљена и украшена трудом рудничког митрополита Диомидија".69 Из записа који нам је оставио види се да је, обнављајући манастир Ваћевшницу," био испуњен многим напорима, које од сиромаштва, које од беде и од Агарјана, а такође и од злих завидљивих". После 1582. године немамо више помена о митрополиту Диомидију.

Први по реду епископ моравички, по Пљеваљском требнику, био је Дионисије. У Пљеваљском синодику православља Дионисије се помиње као други по реду епископ топлички. Помиње се у једном запису Романовог типика поводом саветовања у манастиру Хиландару, заједно са митрополитом Савом и осталим старцима, проигуманима, проикономима и духовницима, у вези са проблемима насталим услед „многих испитивања" међу братијом.

Митрополит Дионисије, чија се титула не помиње, вероватно се као бивши епархијски архијереј једне од српских епархија, можда у Сремској области, настанио у манастиру Хиландару.

Помиње се 1479. године са седиштем у Јанови, односно Јенопољу. Претпоставља се да је био викарни епископ београдског митрополита. Дионисије (Соколовић), рођак патријарха Макарија и митрополита Антонија, био је архиђакон патријархов и за себе каже „дГакон маншш вг иноцћхг"75. За митрополита новобрдског је хиротонисан око 1564. године у манастиру Бањи, али не у „бањској припрати"76 већ у олтару бањске цркве, јер се хиротоније ђакона, презвитера и епископа врше само у олтару, при часној трпези, а никако у притвору који има у првославној цркви други функционални карактер. Зато се никако не може рећи: „Познато је да су се у притвору одржавали сабори и хиротоније (подвукао С. е. ш.). Дионисије се бавио и резбарством и као резбар царских двери манастира Грачанице оставио је на истима запис назвавши се „аз грешни Дионисије". Такође се потрудио да се окује крст за његовог рођака митрополита Антонија, „а намењен је за украшавање велике цркве српске" 1568/9. године.

„Изразита склоност ка меценству, а нарочито лично залагање на пољу уметничке делатности митрополита Дионисија, пружају нешто више светлости на још увек доста неразјашњена питања настанка уметничких дела и њихових твораца, у средњем веку код нас". Иначе, „Крст митрополита Дионисија је, барем за сада, најстарији датовани крст напшх збирки из времена турске власти, што такође доприноси његовом значају као уметничког дела и историјског објекта". Митрополит Дионисије је умро 1570. године. Лик му је насликан после смрти у припрати цркве Светога Николе у Бањи, као ктитора овога храма, заједно са другом двојицом ктитора, патријархом старим Макаријем и новим Антонијем. Митрополит Дионисије помиње се у једном запису у рукописном јеванђељу Цетињског манастира, које „исписа" игуман Максим пре 1577. године. Први помен о митрополиту Дионисију имамо из 1568. године када је „Всеоружаство богословија, од Јевтимија Зигабена, писано по заповести Пећког патријарха, а трошком јепископа Дионисија године 7076". Умро је 15. априла 1570. године. Једини помен сачуван на митрополита Дионисија односи се на рукоположење попа Јована које је он извршио 12. априла 1586.

године. епископ костајничко-зринопољски Епископ Дионисије родом је из Радешића у Зрињском пољу.

Вероватно је био пострижник манастира Комоговине. За првог епископа костајничког, личког и крбавског изабран на сабору 1713. године, а потврђен након епископске хиротоније од цара Карла VI 2. августа 1713. године.

Умро је 1716. године, по свој прилици у Комоговини, где му је и иначе била резиденција. За епископа будимског посветио га је митрополит Павле (Ненадовић) у Карловцима 24. јула 1749.

Након проглашења Декрета о толеранцији обновљена је Ердељска православна епархија и за епископа постављен је од стране цара, без знања митрополита и синода Карловачке митрополије, најудаљенији православни епископ Дионисије. Цар није поДИОНИСИЈЕ (Новаковић) верио Ердељску епархију епископима који су ближи Ердељу, темишварском, вршачком или арадском, мислећи да ће будимски епископ због даљине само формално администрирати овом епархијом, а Румуни ће опет бити далеко од Срба. Међутим, епископ Дионисије је врло ревносно управљао овом епархијом и поред својих поодмаклих година редовно је обилазио и своју паству у Ердељу.

Када је у Далмацији дошло до позитивних промена у односу на православне вернике, далматински Срби „упутили су, 20.

новембра 1754, молбу дужду да им се даде за владику Дионисије Новаковић" који наш српски језик познаје и грчког је обреда и вјерније поданик Ваше Светлости, родом из Книнске крајине у Далмацији, који је учио у манастиру св. Богородице у Савини код Ерцегновога". Са пећким патријархом Атанасијем и митрополитима:

нишким Гаврилом и ваљевским Пајсијем учествовао је 27. јуна 1752. године у епископској хиротонији новоизабраног митрополита дабро-босанског Пајсија у Сарајеву/ Пре избора за митрополита новобрдског, како се види из његовог записа на једној књизи „Дїонvсїи Никшич'скога племена"90 био је пећки епископ и игуман, а за митрополита новобрдског је хиротонисн у Пећи 24. новембра 1762. године.

Сви су изгледи да Дионисије није ни отишао у Сарајево, јер се већ исте године помиње у запису урезаном у паперти пећке саборне цркве као „Дїонvсїи Нїкшїчъ архїереи Новобрьдски". Митрополит Дионисије (Папазоглу, који се презивао и Пападопулос или Поповић), Грк по рођењу, рођен је 1750. године у Кожанима, близу Солуна. На катедри београдских архијереја је наследио митрополита Јеремију 1784. или 1785. године.

ДИОНИСИЈЕ (Поповић) митрополит будимски За његово време обнови се храм Св. оца Николаја у манастиру Јошаници 23. априла 1786.92 Следеће године је рукоположио монаха Герасима, сабрата манастира Вољавче. Пре предаје Београда Турцима, митрополит Дионисије, као присталица Аустрије, избегао је са Немцима у Аустрију. Митрополит Стефан (Стратимировић) примио је избеглог Дионисија у клир Карловачке митрополије поставивши га 1791.

године за дијецезана Будимске епархије.

Умро је 28. јануара 1828. у Будиму и сахрањен у Саборној сентандрејској цркви.

Митрополит дабарски Дионисије је наследио у Штипској епархији митрополита Филарета. Није нам познато зашто је 1788.

године свргнут са епархије.

Митрополит Дионисије Нишлија (у свету Димитрије) био је драгоман код Рушид-паше. Наследио је на катедри београдских митрополита избеглог митрополита Леонтија (Ламбровића).

Берат о постављењу добио је од султана Махмуда (1808-1839) 7. новембра 1813.96 У берату се каже „да су грчки патријарх и његов синод изабрали митрополита Дионизија, те су молили султана да се исто лице потврди и да му се изда берат, а он ће положити царској хазни уобичајени пешкеш за митрополитско достојанство. Султан је тада наредио да се прегледају епископски протоколи који се чувају у царској благајни (хазни), па је онда потврдио изабраног Дионизија за београдског митрополита, наредивши му да за берат плати уобичајени пешкеш од 21. аспри. Дионизију се, као обласном митрополиту, даје власт постављања и збацивања епископа и свештеника, право несметане управе црквама и маиастирима, дисциплинска власт над епископима, калуђерима и свештеницима, као и право наслеђивања завештаних имања од стране православних.

Митрополит, даље, има право да од епископа, калуђера и попова и других верних купи мирију, на коју он према постојећим канонима и бератима има прво." Умро је у Београду 1815.

За време администрације Цариградске патријаршије седиште митрополита ћустендилско-штипске епархије је било у Ћустендилу, а у Штипу је резидирао викарни епископ. Од 1845.

до 1858. викарни епископ у Штипу био је Дионисије,98 који је по народности вероватно био Грк.

После митрополита Прокопија (1851-1856) за новог митрополита дабро-босанског изабран је од стране Цариградске патријаршије Дионисије, Грк по националности, који је по својој просветној делатности остао у најлепшој успомени.

Првих дана месеца октобра 1859. године митрополит Дионисије шаље митрополиту српском Михаилу „једно писмо, у коме моли да се он заузме, да би у Сарајево дошао један добар и способан наставник, коме би они поверили 'развитак ума младежи' њихове. У почетку свога писма митрополит Дионисије истиче да он са великим негодовањем своје душе посматра оскудност у развитку омладине, која је погођена недостатком наставног кадра. Он се жали на способне просветне раднике, да они избегавају долазак у њихову средину и тако узалуд пропада златно време њихове младежи". Овај напор добронамерног митрополита Дионисија на културном уздизању његове пастве пропао је јер се у Србији није могло наћи погодно лице, али извори сведоче да је он увиђао потребу да се српска омладина културно уздигне и правилно васпита.

Митрополит Дионисије I, Грк по народности, веома образован теолог и зналац неколико светскихјезика, одличан беседник,100 заузимо је катедру зворничко-тузланских митрополита од 1861. до 1865. године. Умро је у Тузли 24.

децембра 1865.

Митрополит Дионисије II рођен је 1838. године у Копиловцима од оца Илије и мајке Василике. По деди Михајлу био је српског порекла. Богословску школу за-вршио је на острву Халци код Цариграда. У чин ђакона рукоположен је 1854, а у чин презвитера 1855. године. Већ као архиђакон постао је архијерејски намесник у Берковици, свом родном крају, а 1860.

канцелар Цариградске патријаршије. После смрти митрополита зворничко-тузланског Дионисија I изабран је 1865. једногласно за његовог наследника. Будући да су његовим радом сви били задовољни, премештен је на сарајевску катедру у знак признања 1868. године. Међутим, због неспоразума са сарајевском прквеном општином уклоњен је са овога положаја 1871. По жељи епархиота зворничко-тузланске епархије поново је дошао у Тузлу 1872. године.

Митрополит Дионисије II је за време турске владавине у Босни своју архипастирску дужност вршио врло часно и савесно, алије након аустроугарске окупације Босне и Херцеговине дошао у сукоб са новим властима будући да се истицао као Србин и русофил. Поред тога, успротивио се отцепљењу епархија у Босни и Херце-говини од Цариградске патријаршије, а такође и штампању богослужбених књига о трошку аустроугарске владе.

Честити митрополит Дионисије II свргнут је са свога положаја 12.

маја 1891. године. Извесно време живео је у Београду и Нишу, а потом се стално настанио у Цариграду.

По сведочанству његових савременика, митрополит Дионисије II је „пао у борби за право Православне цркве",101 као истински борац и национални радник. Умро је у Цариграду 30.

марта 1894.



Pages:     | 1 |   ...   | 30 | 31 || 33 | 34 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«УМНОЕ ЧИСЛО В.Д.Поленов. Мечты В оный день, когда над миром новым А для низкой жизни были числа, Бог склонял лицо свое, тогда Как домашний, подъяремный скот, Солнце останавливали словом, Потому что все оттенки смысла Словом разрушали города. Умное число передает. И орел не взмахивал крылами, Патриарх седой, себе под руку Звезды жались в ужасе к луне, Покоривший и добро, и зло, Если, точно розовое пламя, Не решаясь обратиться к звуку, Слово проплывало в вышине. Молча на земле чертил число....»

«Алевтина Сафронова ДОКУМЕНТЫ О ПЕРЕВОДЕ ТРУДА М. КРОМЕРА ПО ИСТОРИИ ПОЛЬШИ ПО ЗАКАЗУ В. Н. ТАТИЩЕВА В 1735 г. Василий Никитич Татищев вошел в историю России как видный государственный деятель и выдающийся ученый. Татищев никогда не был членом Российской академии наук, появившейся еще при его жизни, не имел никаких официальных научных званий, лишь одна научная статья о мамонтах была опубликована под его именем при жизни. Но его звезда на небосклоне российской науки светит очень ярко. Особенно...»

«А.И. Субетто ВЛАДИМИР ИЛЬИЧ ЛЕНИН: ГЕНИЙ РУССКОГО ПРОРЫВА ЧЕЛОВЕЧЕСТВА К СОЦИАЛИЗМУ Санкт-Петербург 2010 Субетто, А.И. Владимир Ильич Ленин: гений русского прорыва человечества к социализму / А.И. Субетто. – СПб. : Астерион, 2010. – 492 с. ISBN 978-5-94856-719-8 В авторском научном обобщении раскрыто всемирно-историческое значение совершенного Исторического деяния Владимиром Ильичем Лениным для Будущего России и человечества, показано осмысление результатов деятельности В.И.Ленина не только с...»

«САРАНСК ИЗДАТЕЛЬСТВО МОРДОВСКОГО УНИВЕРСИТЕТА 2013 1 Выпуск 12. 2013 г. Главный редактор: Н.М. Арсентьев, член-корреспондент РАН Редакционная коллегия: М. Д. Мартынова В. К. Абрамов В. П. Андронов В. М. Арсентьев И. В. Бахлов Э. Д. Богатырев И. А. Винтин Д. В. Доленко С. В. Кистанов Л. М. Лемайкина Н. Ф. Мокшин Е. В. Мочалов И. Г. Напалкова В. А. Писачкин С. В. Полутин К. М. Романов Л. И. Савинов Н. С. Савкин Ответственные за выпуск: С. В. Кистанов В. Ф. Савкин Издается с декабря 2000 г. 2 3...»

«R eichert aus B ingen D eutschland - B ayern 2011 Фамильная книга семьи Райхерт Генрих Райхерт Райхерт из Бинген Германия – Бавария – Траунройт 2011 Предисловие На пороге своего пятидесятилетия, мне удалось закончить работу над фамильной книгой рода Райхерт. Три года понадобилось мне, чтобы раскрыть тайну историю моих предков. Если раньше люди занимающиеся генеалогией, тратили десятилетия на получение результатов, то сейчас с помощью интернета такие поиски, можно сделать намного быстрее....»

«ГЕО-СИБИРЬ-2011 Т. 6 ГЕОПРОСТРАНСТВО В СОЦИАЛЬНОМ ДИСКУРСЕ: ПРОШЛОЕ, НАСТОЯЩЕЕ, БУДУЩЕЕ Сборник материалов VII Международного научного конгресса Новосибирск СГГА 2011 УДК 3 С 26 Ответственные за выпуск: Доктор исторических наук, профессор, зав. кафедрой гуманитарных наук СГГА, Новосибирск М.Н. Колоткин Доктор исторических наук, профессор, зав. кафедрой управления и права СГГА, Новосибирск А.Г. Осипов С 26 ГЕО-Сибирь-2011. Т. 6. Геопространство в социальном дискурсе: прошлое, настоящее, будущее...»

«Авторы М. Альтфельд Г. Беренс Е. Вольф М. Островски А. Рабберт Б. Уокер К. Шиферштайн Р. Шмидт ЛЕЧЕНИЕ ВИЧ-ИНФЕКЦИИ 2003 год www.HIVMedicine.com Под редакцией Кристиана Хоффмана и Бернда Себастиана Кампса Flying Publisher 3 РЕДАКТОРЫ К. Хоффман Christian Hoffmann, M.D. University of Schleswig Holstein Infectious Diseases Outpatient Clinic Kiel Chemnitzstr. 33 24116 Kiel, Germany Fax: + 49 431 1697 1273 www.HIVMedicine.com www.SARSReference.com Б. Кампс Bernd Sebastian Kamps, M.D. Flying...»

«ПОМОГИ же СЕБЕ САМ(А) достичь здоровья, процветания, счастья КАК УПРАВЛЯТЬ СОБОЙ И СОБЫТИЯМИ, НАПРАВЛЯТЬ ПОТОКИ ЭНЕРГИИ И ИЗОБИЛИЯ Москва 2013 УДК 796.8 ББК 75.712 Я 49 Приложение к информационно-аналитическому вестнику АЭН Аномалия (подписной индекс 15597 в Объединённом каталоге Пресса России) Якутовский, Г.П. Я49 Помоги же себе сам(а) достичь здоровья, процветания, счастья! Как управлять собой и событиями, направлять потоки энергии и изобилия / Г.П. Якутовский. — М.: Ассоциация Экология...»

«Корр. – Географически какое место в регионе занимала страна, называемая Алуанк? Когда сформировалась алуанская государственность? Г.С. – Страна Алуанк была расположена к востоку от Великой Армении, непосредственно примыкая к ней, и занимала территорию, простирающуюся на север от реки Кура до Главного Кавказского хребта. Именно здесь в I веке до нашей эры сформировалась страна,,которую армяне назвали Алуанк, римляне - Албания, грузины – Рани или Эрети, а ассирийцы и персы – Аран, Ар-ран или...»

«От редакции В этом году Россия празднует великую дату своей истории – 700-летие рождения Великого Игумена земли российской преподобного Сергия Радонежского. Предлагаем вниманию читателей фрагмент из статьи нашего безвременно ушедшего коллеги религиозного философа и культуролога А.Г. Шубакова Русская идея от преподобного Сергия (2003). Высокий уровень религиознофилософского осмысления роли и места Сергия Радонежского в русской истории и культуре, значимости великого подвига собирателя русских...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.