WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 29 | 30 || 32 | 33 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 31 ] --

Архипастирство епископа Данила пада у најтежем времену по цркву и њене верне. Положај новога епископа је био врло деликатан и оптерећен тешкоћама и проблемима. У Војводини долази до исељавања Срба у Русију, а у Горњокарловачкој епархији до народних побуна које је лично морао да смирује епископ. Угледајући се на свога великога претходника епископа Павла (Ненадовића), епископ Данило оснива у својој епархији српске школе. „Као главни резултат ових школа показало се да је свештенство за оне прилике било и образовано и писмено у језику, стилу и лепом писању, што ће се показати нарочито касније у време опадања школа после Јакшића". За време епископа Данила у манастиру Гомирју настаје сликарска школа из које су изашли „домаћи мајстори Лука Никшић, Јован Грбић, Ђорђе Мишљеновић". Посебну пажњу епископ Данило посветио је грађевинској делатности. За његово време и његовим великим прилозима подигнута је монументална катедрала у Плашком, а дрвени храмови су, и поред велике сметње државних власти, замењивани зиданим.

Римокатоличка црква је успела да за време овог ревносног архијереја поунијати Жумберак, а бечка влада је епископу Данилу забранила улазак у овај део његове епархије. Последњи ђакон православне вере завршио је свој живот у затвору, јер није хтео примити унију. Сви енергични покушаји епископа Данила да спасе православне у Жумберку остали су без успеха, јер је иза безобзирне римокатоличке пропаганде стајао Беч, који је преко оружаних снага забрањивао православном свештенству да посећује православно становништво у овом крају.

После смрти митрополита Павла (Ненадовића) народни кандидат за новог митрополита био је епископ Данило. Иако је царски комесар на Народно-црквеном сабору 1769. године дао ласкаву оцену епископу Данилу рекавши: „Јакшић је у црквеним стварима беспрјекоран, примјерни духовник, има сасвим чист животни пут, те се показао веома марљив при новом уређењу и уставу ради подизања земље",56 ипак је његов избор за митрополита од истог тог комесара ометен.

Епископ Данило је умро 27. јануара 1771. у Плашком и сахрањен у крипти своје задужбине.

ДАНИЛО

После „укидања" Пећке патријаршије за првог митрополита дабро-босанског Цариградска патријаршија је поставила 1769.

Данила, ранијег егзарха васељенског патријарха. Није нам познато колико се дуго задржао на овој катедри. Нови митрополит се помиње тек 1776.

Епископ Данило (у свету Димитрије Влаховић) рођен је у Чуругу, Бачка, где је био и парохијски свештеник од 1764. до 1768. године. Замонашио се у манастиру Ковиљу 25. јануара 1771. добивши име Данило.

После примања монашког чина митрополит карловачки Мојсије (Путник) упутио је архимандрита Данила у Буковину.

Наиме, у саставу Карловачке митрополије били су тада Крижана, Ердељ и Буковина у којој је основана православна епархија са седиштем у Радауцу. Касније је седиште премештено у Черновце.

Првим епископом је постао архимандрит Данило (Влаховић) 23.

априла 1789. године.

Нови епископ је у својој епархији заорао дубоку бразду.

Основао је, пре свега, прву богословску школу, која ће касније прерасти у чувени богословски факултет. У другој половини деветнаестог века овај факултет ће похађати леп број наших кандидата из тадашњих покрајинских цркава.

Колико се епископ Данило старао за верске потребе своје епархије, а нарочито за просвећење своје пастве види се из његовог упорног захтева да се у Новаковићевој ћирилској штампарији у Бечу „одштампа и знатан број црквених и школских књига за потребе новоприпојене буковинске епархије.

Књиге су биле наручене на румунском и црквенословенском језику, али, по свему судећи, у одвећ малом броју примерака да би неискусни трговац, као што је био Новаковић, могао да извуче неке веће материјалне користи од ове наруџбине за своју штампарију."

ДАНИЛО

Митрополит Данило, по националости Грк, родом из Цариграда, први пут се помиње као шабачко-ваљевски митрополит 1794. године. За његово време хаџи Рувим, архимандрит, игуман Василије (Петровић) и Герасим (Георгијевић) из основа подигоше храм светога великомученика Георгија у манастиру Боговађи.58 Идуће, 1795. године хаџи Рувим је постављен за архимандрита овога манастира.59 За време митрополита Данила генерално је обновљен манастир Вољавча и подигнута је нова црква у селу Гучу, Округ руднички. Почетком 1797. године митрополит Данило је поставио јеромонаха Теодосија (Ристића), пострижника манастира Благовештења, за настојатеља манастира Вољавче,62 а хаџи Рувим је забележио за манастир Боговађу: „ми нашъ манастиръ украсисмо иконїимъ писанїемъ, при митрополиту Данилу валевскомъ"63 1801. године.

ДАНИЛО

Када су Србијом поново овладали Турци, за епископа шабачког је дошао Данило, као наследник епископа Антима (Зеповића), 1814. године. Међутим, није се дуго задржао у овој епархији. Наиме, „кад је кнез Милош устао на Турке, 1815, Данило се поплаши, одбегне из Шапца Турцима у Ваљево и с њима се затвори у шанац да се бије са рајом, а одатле побегне у Босну, а из Босне у Аустрију, а куда је после отишао, не зна се". Турци су га звали „Дели Папаз", а Срби „Алаук".

Епископ Данило (у свету Душан Пантелић) рођен је 2.

августа 1865. у селу Кузмину код Сремске Митровице од родитеља Илије, учитеља, и Драгиње рођене Поповић. После завршене основне школе свршио је Српску православну велику гимназију у Сремским Карловцима, а затим се уписао на правни факултет у Загребу. Када је завршио овај факултет, уписао се у Стару карловачку богословију и завршио је 1897. године. Као свршени богослов постављен је за конзисторијалног бележника и референта Архидијецезе сремско-карловачке. Исте годне примио је монашки чин и рукоположен је у чин ђакона. О Божићу 1897.

постао је протођакон, а 1898. архиђакон. У чин презвитерасинђела рукоположен је 1901. Протосинђелом је постао 1903, а архимандритом манастира Гргетега 1905. На овом положају га је затекао избор за епископа далматинскоистарског. За епископа га је хиротонисао 25. децембра 1920. у београдској Саборној цркви патријарх српски Димитрије, митрополит скопски Варнава и епископ бококоторски Кирило.

Умро је 2. јануара 1927. у Шибенику и сахрањен је у шибенском храму Светога Спаса.

ДАНИЛО

Пре свога постављења за митрополита нишког, Данило је заузимао пре 1815. године катедру ужичких митрополита, али га је цариградски патријарх Кирил VI (1813-1818) лишио епархије.

После убиства митрополита нишког Мелетија, 1821, постављен је за митрополита нишког. митрополит црногорско-приморски Митрополит Данило (у свету Томо Дајковић) рођен је у Друшићима 19. октобра 1895. Основну школу завршио је у свом родном месту, нижу гимназију у Подгорици, Богословскоучитељску школу на Цетињу, а Богословски факултет у Београду.

Рукоположен је у чин ђакона и презвитера 1920. и био парохијски свештеник до 1930. године. До избора за митрополита црногорско-приморског био је секретар Духовног суда у Штипу, црквеносудски тужилац у Скопљу, члан суда, архијерејски заменик и управник патријаршијског двора у Београду.

Изабран је за митрополита црногорско-приморског 20. маја 1961. Хиротонисао га је у београдској Саборној цркви 24. јуна 1961. патријарх српски Герман, митрополит загребачки Дамаскин и епископ банатски Висарион.

За време његове дугогодишње управе Црногорскоприморском епархијом обновљени су многи храмови и манастири и отворена Монашка школа у манастиру Острогу.

Умировљен је по својој молби 1990. године. Умро је на Цетињу 14. септембра 1993. године и сахрањен у манастиру Острогу.

Епископ велбушки Димитрије, чије је седиште било у Бањи велбушкој, помиње се у тринаестом веку као наследник митрополита Епифанија. Епископ Димитрије (у свету Добривој Бранковић) рођен је 8.

јула 1868. у Темишвару у свештеничкој породици. Основну школу и гимназију са великом матуром завршио је у родном месту, а богословске науке студираоје у Задру, Сремским Карловцима и Атини, где је 1893. и промовисан за „пролитиса" богословља.

Замонашио га је у манастиру Гргетегу 1894. архимандрит Иларион (Руварац) давши му име Димитрије. После рукоположења у чин јерођакона постао је катихета у Сремским Карловцима, а од 1895. до 1898. био је професор старе Карловачке богословије. Након рукоположења у чин презвитера одпикован је чином протосинђела и архимандрита. До избора за епископа био је на положају настојатеља манастира Кувеждина (1899-1900) и манастира Беочина (1900-1912). Изабран је за епископа задарског 1913. Хиротонисали су га у Бечу 3. фебруара 1913. митрополит буковински Владимир (Репта) и епископ бококоторски Владимир (Боберић).

По завршетку Првог светског рата епископ Димитрије је добио канонски отпуст своје епархије из вештачки створене Буковинско-далматинске епархије која је потом примљена у састав Карловачке митрополије.

Епископ Димитрије бавио се научним радом. Умировљен је по својој жељи. Умро је 28. јануара 1938. у манастиру Раковцу, а сахрањен је у капели Св. Георгија у манастиру Беочину, чије је подизање помогао у материјалном погледу.

Патријарх Димитрије рођен је у Пожаревцу 1846. од родитеља Стојана и Милосаве Павловић. Основну школу је учио у Пожаревцу, Великом Селу и Београду. После завршених пет разреда гимназије уписао се у Београдску богословију и завршио је 1868.

После завршене богословје био је учитељ у селу Ратковићу и Брзану, Шумадија, а 1870. рукоположен је у чин ђакона и презвитера и постављен за капелана у Лапову. Оставши удов, 1873, уписао се у Велику Школу у Београду, филолошки одсек, и када је завршио студије постављен је, 1878. за суплента, а 1882. за професора Београдске богословије. Као такав, изабран је за време митрополита Србије Теодосија (Мраовића), 8. новембра 1884. за епископа нишког.

По повратку митрополита Михаила у земљу, епископ Димитрије је отступио са свога положаја заједно са целом јерархијом митрополита Теодосија и настанио се у Франпуској. У Монпељеу епископ Димитрије је три године слушао књижевност и филозофију, а две године је студирао на пољопривредној академији.

После смрти митрополита Михаила, 1898, постао је прво државни саветник, а крајем године епископ шабачки. Након смрти митрополита Краљевине Србије Инокентија, изборни сабор је 19. августа 1905. за новог митрополита изабрао епископа Димитрија.

У току Првог светског рата, митрополит Димитрије се и против воље српске владе, која је желела да он остане са народом у Србији, повукао преко Албаније на Крф. Пошто су остали епархијски архијереји одведени у заточеништво, у Србији за време рата није било ни једног архијереја.

Када је дошло до васпостављања редовног стања у Српској патријаршији, митрополит Димитрије је изабран за патријарха српског и устоличен 31. октобра 1930. године у Београдској саборној цркви.

За време патријарха Димитрија обновљена је стара Браничевска епархија (1921) и креиране три нове епархије:

Чешко-моравска (1921), Америчко-канадска (1921) и Бихаћка (1925) и изабрано је 16 нових архијереја.

По жељи патријарха Димитрија подигнута је у манастиру Раковици зграда за будућу штампарију Српске православне цркве око које се највише потрудио архимандрит Платон, потоњи свештеномученик бањалучки. Но, како су чињене сметње није никада дошло до отварања ове штампарије, јер је у конаку била смештена Монашка школа.

Пуних десет година (1920-1930) припреман је јединствен Устав за целу Српску православну цркву, који је проглашен после смрти патријарха Димитрија.

Патријарх Димитрије је радио и на књижевном пољу. Његово издање Хиландарског типика светога Саве и данас се у науци сматра најбољим. Канонизовао је деспота Стефана Лазаревића, али Свети архијерејски сабор није признао ову канонизацију пошто је то учинио без знања сабора, и написао му службу.



Pages:     | 1 |   ...   | 29 | 30 || 32 | 33 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Chernov Sergey :chernov@orel.ru Виноградов А.К. Повесть о братьях Тургеневых. Осуждение Паганини: Мастацкая литература; Минск; 1983 Аннотация Роман, воссоздающий жизнь великого итальянского музыканта-скрипача и композитора Никколо Паганини. Виноградов Анатолий Корнелиевич Осуждение Паганини Глава первая Город двуликого бога Когда время прокладывает новую дорогу, когда новая морщина ложится на лицо земли, то старые дороги, как старые складки на лице, теряют свои прежние очертания. Пути,...»

«ПРЕПОДАВАНИЕ И ИЗУЧЕНИЕ ИСТОРИИ ЕВРОПЫ 20-ГО СТОЛЕТИЯ Образование Фальк Пингель Европейский дом: изображение Европы 20-го столетия в учебниках по истории Издание Совета Европы Европейский дом: изображение Европы 20-го столетия в учебниках по истории Фальк Пингель Институт международных исследований учебной литературы им. Георга Эккерта в Брауншвейге (Германия) При содействии Михаила Бойцева, Ирины Хромовой, Веры Каплан, Ахиллеса Капсалиса, Давида Полторака, Михаила Корса, Яна Прухи, Рафаэля...»

«Язык и общество 1. Искусство 2. Философия 3. Война и мир 4. Общество и политика 5. Природа и человек 6. Наука 7. Литература, книги, чтение 8. Тематический блок 1. Язык и общество 1. Ключевые слова мышление богатство преклоняться понимание мастерство прекрасный общение выразительность могучий создание чувствовать гармоничный речь сохранять поэтичный 2. Определение понятия Язык - система словесного выражения мыслей, которая обладает звуковыми, словарными, грамматическими средствами и служит для...»

«УТВЕРЖДАЮ Проректор по развитию образования _Е.В. Сапир _2012 г. Рабочая программа дисциплины послевузовского профессионального образования (аспирантура) Теория и история права и государства; история учений о праве и государстве по специальности научных работников 12.00.01 Теория и история права и государства; история учений о праве и государстве Ярославль 2012 2 1. Цели освоения дисциплины Целями освоения дисциплины Теория и история права и государства; история учений о праве и государстве в...»

«Ненилин Александр Геннадьевич. “Стивен Кинг и проблема детства в англо-американской литературной традиции”. Автореферат “Стивен Кинг.ру – Творчество Стивена Кинга” (http://www.stephenking.ru/) Общая характеристика работы Тема детства – одна из магистральных тем мировой художественной литературы. Концепции детства и отношение к образу ребенка на протяжении времени кардинальным образом менялись. Научное изучение художественных концепций детства и детских образов как в истории английской и...»

«Владимир Проскурин его величали ПреПодобныМ гераСиМоМ. Мне хочется посвятить этот труд памяти востоковеда Владимира Моисеева (1948-2007) – моего алма-атинского друга, коллеги, соратника. Генерал Колпаковский был образцом, мерилом, спутником в его научных восхождениях в области отечественной истории и международных отношений. Служебная и личная характеристики Герасима Алексеевича Колпаковского отражены в разнообразных мемориальных и архивных источниках, управлявшего Семиречьем в течение 15 лет....»

«ИСТОРИЧЕСКИЕ ЗАПИСКИ Научные труды исторического факультета ВГУ В ы п у с к 14 Издательско-полиграфический центр Воронежского государственного университета 2010 УДК 930(082) ББК 63.3(0) И90 Ред а к ц и о н н а я кол л е г и я : д-р ист. наук В. Н. Глазьев (отв. ред.), д-р ист. наук А. Г. Глебов (зам. отв. ред.), д-р ист. наук А. З. Винников, д-р полит. наук А. В. Глухова, д-р ист. наук Л. М. Искра, д-р ист. наук М. Д. Карпачев, д-р ист. наук А. Д. Пряхин, д-р ист. наук А. П. Медведев, д-р ист....»

«Утрата и возмездие Москва Вече 2009 ББК 63.3(2)622.1 М74 М ощаиский И.В. М74 Утрата и возмездие / И.Б. Мощанекий. - М.: Вече, 2009. - 192 с. - (Забытые страницы Второй мировой). ISBN 9 78-5-9533-3965-0 Эта книга посвящена двум наиболее значимым для каждого россиянина событиям Второй мировой войны: героической обо­ роне Брестской крепости и конечной фазе в сражении за Сталин­ град операции.Кольцо •. И если в первом случае, несмотря на отчаянное сопротивление и невиданный героизм наших воинов,...»

«РАЗДЕЛ I ОБЩАЯ ХАРАКТЕРИСТИКА ТЕОРИИ ГОСУДАРСТВА И ПРАВА Тема 1. ПОНЯТИЕ, ПРЕДМЕТ И МЕТОДОЛОГИЯ ТЕОРИИ ГОСУДАРСТВА И ПРАВА Понятие теории государства и права. Предмет теории государства и права. Теория государства и права как единая наука, изучающая государство и право. Онтологическая и гносеологическая составляющие теории государства и права, ее структура. Исходные учения о государстве и праве. Функции теории государства и права. Теория государства и права в системе наук. Взаимодействие теории...»

«КАРЛ МАРКС ИСТОРИЯ ЕГО ЖИЗНИ МОСКВА Государственное издательство ПОЛИТИЧЕСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ 1957 Посвящается Кларе Цеткин наследнице марксистского духа ОТ ИЗДАТЕЛЬСТВА Книга Карл Маркс. История его жизни — один из крупных научных трудов Франца Меринга — видного деятеля германского и международного рабочего движения. Книга была издана в Германии в 1918 г.; на русском языке она впервые вышла в нашей стране в 1920 г. В книге Ф. Меринга изложена история разработки Марксом, совместно с его соратником и...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.