WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 28 | 29 || 31 | 32 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 30 ] --

Арсенију, где је набавио грчке књиге и осигурао службу грчким монасима. Саградио је црквицу Светог Николе крај своје велике задужбине. Смислио је и извео испред пећких храмова красну, насликану, припрату с помостом. Сазидао је пирг с црквицом Св. Данила на врху и са звонима, с Приморја мучно довезеним. Верујем, завршио је прекинуту обнову Жиче, опустеле од Кумана, покрио ју је, дигао је стуб, сликао трпезарију и подигао једну дрвену зграду". Поред тога архиепископ Данило је још „у Магличу обдарио цркву Св. Ђорђа, подигао је палате и саградио ћелије. У Јелшици је подигао цркву Св. Михаила и двор. У Лизици је обновио цркву Св. Саве. Све своје задужбине опколио је виноградима, воћњацима и вртовима. Где није стигао подићи цркве од камена, градио ју је од дрвета". Архиепископ Данило спада у ред најзаслужнијих последника светога Саве. „Ишао је стопама св. Саве и његових најбољих наследника. Настављао је што су добри митрополити започели и исправљао што су слаби покварили; тако је и он, отприлике, исписивао суд о добрим архиепископима којих је Животе писао". Животно дело архиепископа Данила Животи краљева и архиепископа српских" остало је вековима жив члан српске књижевности". Архиепископ Данило придржавао је престо светога Саве четрнаест година и три месеца. Представио се 19. децембра 1337.

године. Српска православна црква га је уврстила у ред светих.

ДАНИЛО

Епископ Данило, владика струмички, називан је и водочким, јер је резидирао у манастиру светога мученика Леонтија близу села Водоче. Помиње се први пут 1376, „када је у друштву с бањским епископом Григоријем и вештацима решавао неки спор око граница хиландарског имања у околини Струмице", а „у дане свеблагочастивог деспота Драгаша и брата му Костадина".

ДАНИЛО III

Када се патријарх Јефрем по други пут повукао са патријарашког престола, у јесен 1390. или у пролеће 1391, на сабору који је сазвао кнез Стефан Лазаревић, изгледа у манастиру Жичи, изабран је Данило III за патријарха српског. Постоји у науци мишљење да је Данило III изабран 1392. О патријарху Данилу зна се врло мало. Епископ Марко га је лично познавао, али о њему ништа не говори. Данило се помиње у једној недатованој повељи кнеза Стефана," у даровници монахиње Евгеније и њених синова Стефана и Вука, која је издата у Новом Брду 1395, а односи се на разна добра поклоњена руском манастиру Св. Пантелејмон у Светој Гори, на којој се Данило назива „патрїархь всЕмь Србьліємь и поморию." Патријарх Данило се помиње у недатованом запису у рукописном прологу манастира Дечана који је овом манастиру поклонио еклисијарх Варлаам. У науци се претпоставља да је патријарх Данило дао пристанак да се мошти кнеза Лазара пренесу из храма Св. Спаса у Приштини у његову задужбину манастир Раваницу. Том приликом је кнез Лазар канонизован, али се патријархово лично учешће не помиње. Патријарх Данило је умро 7. априла, али година његове смрти није позната.

Патријарх Данило се бавио и књижевношћу, Написао је Похвалу кнезу Лазару пре 1393. године. „Писана с књижевним укусом, ова Похвала спада међу најлепше књижевне творевине старије српске књижевности". За Данила је речено: „његов је израз биран, реченица широка и свечана". Данас су познати и ови књижевни састави патријарха Данила: Слово о Симеону Немањи, Слово о св. Сави, Житије и служба краљу Мчлутину, Стихови св.

Симеону и краљу Милутину".

ДАНИЛО IV

После смрти патријарха Саве V (умро 7. октобра, али се година не зна јер се у записима не помиње)37, његовим наследником је постао, 1406, Данило IV о коме се скоро ништа не зна. Ђоко Слијепчевић га чак и не помиње у својој Историји Српске православне цркве међу пећким патријарсима, јер одмах после патријарха Саве V наводи Даниловог наследника Кирила (1407-1419).

ДАНИЛО

Митрополит Данилоје заузимао катедру дебарских митрополита између 1. септембра 1528. и 31. августа 1529, када се помиње као учесник сабора у Охриду који је заседао у то време за време архиепископа Прохора. Може бити да је митрополит Данило постао митрополитом и пре овога времена, али о томе нема помена.

ДАНИЛО

Митрополит Данило помиње се у једном запису из 1559.

године на крају рукописног минеја за март при храму Светога Николе у Бијелом Пољу, као архијереј који је придржавао престо „на херъцегъ санъжатїи".

ДАНИЛО

После пада Баната под турску власт, 1552, основана је митрополија са седиштем у Липови. Данило није „први познати липовски митрополит",41 већ је непосредни наследник митрополита Софронија који је 1561. отишао у Русију, одакле се није вратио.

Набедреник митрополита липовског Данила из 1563. године чувао се у ризници манастира Крушедола.

ДАНИЛО

Након стогодишњице оснивања Митрополије липовске, која је основана после пада Баната под турску власт 1552. године, из њеног састава се издвојила Ђула. Њеним првим епископом је постао 1652. године Данило. Када је умро митрополит Висарион 1697. „и у Црној Гори настали метежи око избора новога владике, которски бискуп, Марин Драго, гледао је да искористи ову прилику да ослаби утицај цетињског владике у српском приморју и појача утицај католицизма у Црној Гори. Насупрот младом кандидату Данилу Петровићу развио је живу акцију..."44 Међутим, и поред ове акције цетињским митрополитом је постао Данило (Петровић) на кога ће се, касније, бискуп Марин Драго жалити Конгрегацији у Риму: „Он је агресиван, и ако му светске власти не стану на пут, католицизам у удаљенијим крајевима његове епархије доћи ће у веома велику опасност. Цетињски владика", тужи се бискуп Драго, „спушта се сваке године с Цетиња у которску дијецезу, те, поред православних, опорезује и католике."

Митрополит Данило је рођен од оца Стјепана и мајке која ће се у монаштву назвати Ана.45 За митрополита га је посветио патријарх Арсеније III, јер није хтео ићи у Пећ, где му је било много ближе, пошто „није признавао да је пећки патријарх Калиник (постављен од Турака) надлежан да га посвети за владику. Зато је дошао у Сечуј 1700. године, па га је за владику посветио патријарх Арсеније".46 У његовој хиротонији, извршеној у Сечују у току народно-црквеног сабора, узели су учешћа и митрополити: захумски Саватије, будимски Јефтимије, сремски Стефан, бачки Јефтимије, јенопољски Исаија, вршачки Спиридон и зворнички Герасим.

У синђелији коју му је издао патријарх Арсеније III поводом његовог посвећења, оцртане су и границе Цетињске, односно Скендеријске епархије под коју су „спадали Црна Гора, Грбаљ, Паштровићи, Кртоле, Љуштица, Бар, Скадар, Улцињ, Подгорица, Жабљак, Зета, Кучи, Васојевићи, Братоножићи, Пипери и Бјелопавлићи". Архипастирство митрополита Данила пада у време започете борбе против Турака и против римокатоличког продора. „У најближој позадини ратишта, црногорска, брдска и херцеговачка племена преживаљава су, из године у годину, најмучнија искушења између Млечана и Турака. Утичући тиме повољно на њихово међусобно приближавање, Млечани су их позивали на сарадњу и заједнички отпор Турцима; ови су их, с друге стране, појединачно поткупљивали или их присиљавали на покорност војним истрагама, па их тиме задржавали у разједињености.

Судећи по потоњим клетвама владике Данила, упућеним своме народу, чини се да су Турци, разбијајући савез племена, и даље задуго имали више успеха од Млечана, недовољно убедљивих чак и својим цекинима".48 Руски цар Петар је позивао Србе у Црној Гори, Херцеговини и око Пећи на устанак обећавајући „да ће у победоносном рату с Турцима ослободити хришћане испод турског јарма". Митрополит Данило се налазио 1714. у Москви и том приликом је добио на поклон 10.000 рубаља и помоћ цетињском манастиру сваке треће године у висини од 500 рубаља.

„Чим се, наиме, владика Данило, у пролеће 1716, вратио из Русије и и искрцао у Грбаљској Жупи и настанио у Маинама, 'dove tiene una chiesa in faccia Budua', обавестио је одмах о том Млетачки сенат которски провидур Севастијан Вендрамин.

Читаву годину 1716. владика Данило проучавао је тадашњу политичку ситуацију, не хотећи ангажовати се пре времена. И када су до њега допрли гласови о поразу Турака пред Петроварадином (6. августа 1716) пустио се он у преговоре с генералним провидуром за Далмацију, Франческом Ерицо (Erizzo). У тим преговорима показао је владика Данило ванредну вештину и спретност, што истиче которски провидур у писму Сенату од 22. августа 1717. Которски провидур не заборавља да нагласи да владику читав народ слуша и поштује". Захваљујући вештини владике Данила I, Јован Корнелије, „дукалом од 7. маја 1718. признао је владици Данилу црквену јурисдикцију над православнима у крајевима и местима која су дошла под власт млетачку у тадашњем рату, са слободним вршењем 'del rito Greco Serviano', с правом поправке старих и подизања нових цркава у свима местима потчињеним владичиној јурисдикцији". Митрополит Данило је умро 4. јануара 1735.

епископ карловачко-сењско-приморски Епископ Данило је рођен око 1660. године у Српском Пољу, Гацка долина. Школу је учио у Пероју и манастиру Гомирју. Као игуман манастира Гомирја, у својству народног посланика, пратио је митрополита Атанасија (Љубојевића) на изборни сабор у манастир Крушедол 1708. године. Њихов боравак на овом Народно-црквеном сабору био је од пресудног значаја за будући живот Горњокарловачке епархије, јер грађанске власти нису желеле да она буде у саставу Крушедолске митрополије. Изабран је за епископа српскога народа на подручју Карловачке и Приморске крајине на сабору у манастиру Хопову 1713. Као епископ горњокарловачки, преместио је седиште своје епархије из манастира Гомирја у Плашки где је подигао дрвен владичански двор, а дрвене храмове у Гомирју и у неким другим местима заменио је зиданим.

Епископ Данило је умро 29. јануара 1739. након двадесет петогодишње управе Горњокарловачком епархијом.

Епископ Данило рођен је на Божић 1715. у Српским Моравицама од родитеља Милете и Стојне. Школовао се у манастиру Гомирју. У деветнаестој години је рукоположен у чин ђакона и презвитера од епископа горњокарловачког Данила (Љуботине). Извесно време је био парох у Сјеничаку и то у време насртаја унијатског епископа Теофила (Пашића) „који се 1740/41.

г. тужи највише на Јакшића да је припремио изасланство у Беч да га тужи цару". У својим претходницима на епископском трону владика Данило је имао сјајне примере за углед. Тако га је епископ горњокарловачки Павле (Ненадовић) поставио 1748. за свога егзарха, а као митрополит карловачки, 1749, произвео га је за архимандрита манастира Гомирја и поставио за администратора прво Горњокарловачке, а потом и за администратора Костајничке епархије.

Излазећи у сусрет жељама народа и свештенства, Свети архијерејски синод бира 3. јула 1750. године архимандрита Данила за епископа горњокарловачког. Бечком двору се вероватно није журило са потврдом избора те је епископска хиротонија извршена тек 4. новембра 1751. у дворском манастиру Раковцу, а устоличење је обављено 19. августа 1752.



Pages:     | 1 |   ...   | 28 | 29 || 31 | 32 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«rПАВНАJI КНИГА ~ оШТРАФ· ВАТ ~,:). ~ ~ ЭКСМО ЯУЗА МОСКВА 2009 УДК 82-94 ББК 63.3(2)622 П94 Оформление С. Курбатова Издание третье, дополненное и исправленное Ранее книга выходила под названием Правда О штрафбатах Пыльцын А. В. П Главная книга о штрафбатах / Александр Пьшьцын. 94 е изд., испр. и доп. - М. : Яуза: Эксмо, 2009. - 512 с. Военно- исторический бестселлер). ISBN 978-5-699-37226-3 Главный военно-исторический бестселлер, выдержавший несколько изданий и разошедшийся рекордными...»

«Артур Кестлер Тринадцатое колено. Крушение империи хазар и ее наследие ПРЕДИСЛОВИЕ РЕДАКТОРА В своем исследовании по истории хазар Артур Кестлер цитирует или пересказывает множество средневековых источников на арабском, еврейском, латыни, греческом и древнерусском языках. Он пользуется переводами этих известий на английский или немецкий языки. Подготавливая русское издание книги Кестлера, мы сочли необходимым цитаты из средневековых источников дать по академическим русским переводам. Этот прием...»

«Концепции современного естествознания С. Филин 2 Книга С. Филин. Концепции современного естествознания скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! 3 Книга С. Филин. Концепции современного естествознания скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! С. П. Филин Концепции современного естествознания 4 Книга С. Филин. Концепции современного естествознания скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! 1. Концепция современного естествознания...»

«Люди, живущие внутри, — это ваши старшие братья. Они потомки века, который обогнал этот ваш век, и они воистину овладели технологиями и установили мир. Они процветают там. Они — те, кто воистину нашел рай внутри, когда больше некуда было идти. Знание атлатийцев и их технологий, их космических кораблей они взяли с собой ради выживания в центре Земли. Рамта Читатель я рад, что ты смотришь, и ты заинтригован, поскольку человечество больше, чем видно на первый взгляд, и существование данного плана...»

«В.В.ГРИБОВСКИЙ (Днепропетровск) Управление ногайцами Северного Причерноморья в Крымском ханстве (40–60-е годы XVIII в.) Становление органов государственного управления у причерноморских ногайцев, входивших в состав Крымского ханства, еще не было предметом специального рассмотрения. Отдельные аспекты данной проблемы затрагивались в работах А.А.Скальковского, В.Д.Смирнова, Б.-А.Б.Кочекаева, Д.С.Кидырниязова [Скальковский, 1867; Скальковский, 1885–1886; Смирнов, 1887; Смирнов, 1889; Кочекаев,...»

«Аннотация Эти биографические очерки были изданы около ста лет назад в серии Жизнь замечательных людей, осуществленной Ф.Ф.Павленковым (1839-1900). Написанные в новом для того времени жанре поэтической хроники и историко-культурного исследования, эти тексты сохраняют ценность и по сей день. Писавшиеся для простых людей, для российской провинции, сегодня они могут быть рекомендованы отнюдь не только библиофилам, но самой широкой читательской аудитории: и тем, кто совсем не искушен в истории и...»

«УТВЕРЖДАЮ И.о. ректора федерального государственного казенного образовательного учреждения высшего образования Академия Следственного комитета Российской Федерации генерал – майор юстиции А.М. Багмет 2014 г. РАБОЧАЯ ПРОГРАММА УЧЕБНОЙ ДИСЦИПЛИНЫ Международное уголовное право в следственной деятельности для направления подготовки Следственная деятельность Квалификации (степени) выпускника - магистр Москва 2014 1 АННОТАЦИЯ Учебный курс Международное уголовное право в следственной деятельности...»

«ЭВЛИЯ ЧЕЛЕБИ КНИГА ПУТЕШЕСТВИЙ СЕЙАХАТНАМЕ КНИГА ПУТЕШЕСТВИЯ ЭВЛИИ ЧЕЛЕБИ КАК ИСТОЧНИК ПО ИСТОРИИ РОССИИ, УКРАИНЫ И МОЛДАВИИ СЕРЕДИНЫ XVII СТОЛЕТИЯ Среди источников, относящихся к истории СССР, особое место занимают известия иностранцев: путешественников, дипломатов и др., имевших возможность в той или иной мере ознакомиться со страной, населяющими ее народами, занятиями и бытом жителей и т. п. Особенностью свидетельств иностранцев о народах нашей страны, ее полководцах и государственных...»

«Annotation В работе излагается этническая история группы тюркских кочевых племен XI-XIII вв., известных в странах Востока как кыпчаки, в Византии и в Западной Европе – как куманы, а на Руси – как половцы. Предлагаются ответы на многие вопросы, в том числе: являются ли приведенные выше этнонимы названием одного народа или это были разные, хотя и родственные, этносы. Книга рассчитана на широкий круг читателей. Юрий Андреевич Евстигнеев Предисловие Сиры [сеяньто] – кыпчаки Введение Кыпчаки...»

«Так начнем повесть сию. СКАЗАНИЕ О ДРАКУЛЕ ВОЕВОДЕ ПОВЕСТЬ По потопе трое сыновей Ноя разделили землю - Сим, Xaм, Иaфeт. И О ПЕТРЕ И ФЕВРОНИИ...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.