WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 | 2 || 4 | 5 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 3 ] --

Дужима добио вест о укидању патријаршије. Поп Мојо прича како изненада саопштише жалосне гласове из Цариграда, такођер и Епистоле од вселенски патријарха у коїой се пише, да патрїаршїя србска у Ипеку већъ сасвимъ престае суштествовати, да сви архїереи Србски измакну се изъ свои епархїя еръ више нису ныове, доказујући и то како е опредЕлевљ синодалнъ изъ велике цркве за митрополита херцеговачког г. Антимъ." Антим је хиротонисан за митрополита 23. септембра 1766.

године у време „укидања" Пећке патријаршије. Митрополит Антим је пренео седиште Херцеговачке епархије из манастира Дужи у Мостар поред осталог и из ових разлога: „1.

Да потпуно раскине са досадашњом традицијом да седиште епархија буде у манастирима и 2. Да се нађе, за сваки случај, у месту где је седиште и свих осталих власти у земљи, са којима је мислио тешње сарађивати него што су то чинили Срби митрополити".

АНТИМ II

Заузимао је катедру скопских митрополита после „укидања" Пећке патријаршије.

АНТИМ III

Професор Радослав М. Грујић био је мишљења да је Антим III дошао у Скопље 1775.80 године. Међутим, из записа јеромонаха Хрисанта, игумана Маркова манастира сазнајемо81 да је Синод Цариградске патријаршије послао у Скопље митрополита Антима 1799. године. Исти запис нам говори, да је митрополит Антим био „искусан у писању". По Рад. М. Грујићу", последњи му је помен из 1807. год. у једном запису Кирила Пејчиновића"83 Међутим, митрополит Антим се последњи пут помиње фебруара месеца 1818. године у синодалној синђелији патријарха Кирила VI „о присаједињену егзархије Мецова ка тамошњој грчкој школи. И ту је, на истом месту као и у претходном акту, потписан речени митрополит скопски Антим". Епископ Антим, Грк по народности, чије је презиме у српским документима посрбљено, рођен је око 1762. године на острву Миконос. Када је митрополит ужички и ваљевски Данило премештен у Трново Цариградска патријаршија је марта 1802.

изабрала на његово место Антима, дотадашњег протосинђела ираклијске митрополије"85 Антим је првобитно резидирао у Ваљеву, а потом се преселио у Шабац.

За време првог српског устанка владика Антим је учествовао у свим јавним пословима устаничке Србије"86 Антим је заједно са митрополитом Леонтијем (Ламбровићем), учествовао на „састанку српских устаничких старешина који су из Топчидера 1.

августа (нови календар) надомак Београду – упутили представкемолбе аустријском цару, митрополиту Стратимировићу и генералу Женејну молећи их за помоћ и заштиту". Владика Антим је средином августа 1805. учествовао у раду скупштине у манастиру Боговађи, где је одлучено да се Карађорђе прогласи за вожда српског народа. У вези са овом одлуком прота Матија Ненадовић је забележио: „Дозовемо ваљевског владику Антима (истина да је био Грк, али света душа), који ће на светој тајни Карађорђа помазати светим миром". Иако је положај владике Антима у српско-турским односима био врло деликатан, с обзиром да је припадао Цариградској патријаршији, он је био уз своју паству и уживао потпуно поверење митрополита Стефана (Стратимировића). Када је избегао из Србије, митрополит Стефан му је код аустроугарских власти обезбедио боравак у царевини. Пошто су му грађанске власти ускратиле боравак у Митровици, митрополит Стефан му је понудио да пређе у Карловце или у манастир Бешеново. Владика Антим се са својом пратњом настанио у манастиру Бешенову где га је братство лепо примило јер је знало да га митрополит Стефан уважава због његовог става према српском устанку. „Портрет епископа Антима од настанка па све до Другог светског рата био је чуван у манастиру Бешенову али се из записа закључује да је насликан у Сремским Карловцима, у двору митрополита Стефана Стратимировића 1811. године". Током 1807. године владика Антим се вратио на своју дужност (Карађорђе је 1812. имао намеру да епископа Антима постави за митрополита београдског) и на њој остао до 1814, када је Цариградска патријаршија поставила новог ужичко-шабачког епископа. „Како се види, био је интересантна и значајна личност у догађајима првог српског устанка и био радо виђен у српском народу.

За историју грчког народа и грчке културе у иноземству владика Антим био је један од виђенијих и добро примљених Грка у Србији, чији се спомен задржао у српској историографији". Митрополит Антим рођен је на острву Андросу. Као митрополит ловчански наследио је београдског митрополита Кирила 1827. године. „Прве године били су односи између кнеза Милоша и митрополита Антима добри, али су се већ друге године почели да муте, да би се поново поправили и до краја остали добри. Антим је 1831. године миропомазао кнеза Милоша за наследног кнеза Србије, а његова последња епископска радња у Србији била је хиротонисање Герасима Ђорђевића за епископа шабачког". Митрополит Антим се добровољно повукао са своје епархије.

Прво се настанио у Цариграду, а потом у Атини, где је и умро.

АНТИМ IV

После премештаја митрополита Ананије из Скопља у Призрен 1830, за његовог наследника је постављен митрополит Антим IV, који се, изгледа, није дуго задржао у Скопљу, јер се убрзо помиње нови митрополит Гедеон. Помиње се први пут у синодалном акту патријарха Антима, којим му се, као новоизабраном митрополиту струмичком, а такође и њиховим наследницима, дарује титула „пречасни егзарх бугарске Македоније". Радослав М. Грујић Антима не наводи у списку архијереја Струмичке епархије. Митрополит Антим наследио је митрополита Нектарија и као и његов претходник се „заузимао за зидање нове варошке цркве [у Пироту] на месту старе и молбама пиротских грађана султану и Цариградској патријаршији издејствовао дозволу за њу. Својим ферманом од новембра 1855. године султан Абдул Меџид одобрио је њено зидање, али до тога није дошло". Због недоличног понашања протеран је из Епархије нишавске у Цариград јула месеца 1860. године.

Антим се помиње 1863. године међу синодалним архијерејима Цариградске патријаршије у посланици цариградског патријарха Јоакима, упућеној хришћанима Трикерским поводом укидања те патријаршијске егзархије. После митрополита Пајсија на катедру дабро-босанских митрополита је дошао Антим, по рођењу Грк. Када је АустроУгарска окупирала Босну, на основу конвенције склопљене између Цариградске патријаршије и Аустроугарске, митрополит Антим је своју катедру уступио Сави (Косановићу), првом Србину митрополиту. Епископ липљански Антоније помиње се око 1299. године у једној повељи краља Милутина манастиру Хиландару98 а такође и у „фалсификатима за Хрусијски пирг". Помиње га Радослав М. Грујић у низу скопских архијереја 1497. године. Антоније (Соколовић) био је братанац патријарха Макарија и близак сродник Мустафа-паше.

Није нам познато да ли је постао митрополитом херцеговачким непосредно после митрополита Никанора. Као херцеговачки митрополит први пут се помиње 1570. године „иако је, свакако, и пре тога морао то бити". Патријарх Антоније био је резбар и сликар. „За пећке резбарене и сликане двери из 1570. године сматра се да су у цјелини његово дјело, а приписују му се и двери у манастиру Дечанима." Радови патријарха Антонија дају наслутити „да је уметничка вештина представљала и део образовања више црквене хијерархије православне цркве. То на неки начин потврђују турски берати из краја XVIII и почетка XIX века из манастира Дечана, у којима се каже да по „старом обичају" митрополити својеручно израђују пеАНТОНИЈЕ (Соколовић) чате појединих манастира, и на овај начин, подвлачи султан Махмут, „израђени су печати свих манастира који се налазе у мом царству"... јер „од старина је уобичајено да печате праве митрополити својеручно". православни Соколовићи су остали национално свесни истичући припадност српском народу. То се најбоље да осетити у заплетеном лигатурном натпису на пећким дверима, где митрополит Антоније повлачи да их је направио за помен свој и свих правоверних сродника наших', ограђујући се тако од рођака који су, пошав за везиром Мехмедом, примили ислам и одвојили се од свог матичног народа." Израда окованог крста од позлаћеног сребра с гравираним украсима и натписима трајала је од 1. септембра 1568 до 31.

августа 1569. и том приликом дата је информација да је крст, настојањем митрополита новобрдског Дионисија, окован за митрополита Антонија, а за украшавање „велике цркве српске" у Пећи. У науци је познато да је патријарх Макарије (Соколовић) посебну пажњу посвећивао манастиру Бањи у којој се „одиграо један од изузетно важних догађаја – предаја престола обновљене српске патријаршије, из руку остарелог патријарха Макарија, његовом синовцу, херцеговачком митрополиту Антонију Соколовићу на сабору српских архијереја, одржаном у пространој припрати цркве Св. Николе, 1572. године. За успомену на овај изузетни догађај, стари патријарх је дао да се припрата цркве Св.

Николе ослика фрескама међу којима се налази и приказ поменутог догађаја. Са њим су, као ктитори, насликани и његови рођаци, тада већ преминули Дионисије Соколовић, новобрдски митрополит и нови патријарх, Антоније Соколовић. Тумачећи разлоге због којих се овај догађај збио у Бањи а не у Пећи, што би било логичније, Р. Грујић је помишљао да ће то бити зато што се стари патријарх, већ оболео, лечио у топлим бањским изворима". Патријарх Антоније је заузимао престо светога Саве још 1575. године, у току које је преминуо, јер се у току исте године помиње већ нови патријарх пећки Герасим.

Епископ Антоније био је родом из Диоклетије (Зете). За вршачког епископа изабран је „на место епископа Симеона, који је напустио своју епархију"107 на сабору који је одржан у Рудничкој митрополији, што се види из синђелије патријарха Јована од 16. децембра 1611. године.

По налогу патријарха српског Пајсија (1614-1648) путовао је у поверљивој мисији у Москву 1620. године. Том приликом посетио је српског епископа Павла, који је живео у манастиру књегиње Кортецке, цара Михаила Теодоровића и патријарха руског Филарета (Никитића), а такође и бившег охридског архиепископа Нектарија који је живео у Сергијевској лаври. Каква је била судбина епископа Антонија после његовог повратка из Русије и колико је још после тога живео, није нам познато.

Рођен је 1817. године у Коморану у познатој српској породици. Гимназију је завршио у свом родном месту, а потом филозофију и права. Након положеног адвокатског испита уписао се у Карловачку богословију и по завршетку био њеним професором од 1845. до 1852. године. Замонашен 1844. и рукоположен у чин јерођакона, – а 1849. године у чин јеромонаха. Произведен је за архимандрита манастира Ходоша 1853. године, у којем се није дуго задржао. По Димитрију Руварцу, Антоније је био старешина манастира Ходоша од 28.

јуна до 28. јула 1853. године, а по листи објављеној у монографији овога манастира, од априла до октобра 1853, године.

Исте године је Антоније (Нако) прешао за настојатеља манастира Месића. Као архимандрит манастира Бездина, изабран је 1864.

године за епископа темишварског. За време своје краткотрајне управе истакао се као строг епархијски архијереј и порадио на увођењу реда у својој пространој епархији.

Већ 1869. године поднео је молбу Светом архијерејском синоду „да се ослободи од управљања епархијом због болести и да се стави у стање покоја".

Умировљен је 1872. године и као такав се настанио у Лозани, Швајцарска, где је и умро 1900. године. Посмртни остаци пренети су 1995. у Темишвар и сахрањени у Саборној те-мишварској цркви.

Своју намеру о повлачењу са архиепископског престола свети Сава је прво саопштио игуману жичком Арсенију, а потом краљу Владиславу. Након тога је на сабору у манастиру Жичи игуман Арсеније изабран за архиепископа све српске и поморске земље.



Pages:     | 1 | 2 || 4 | 5 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Мудрость в притчах Олег Евтихов 2 Книга Олег Евтихов. Мудрость в притчах скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! 3 Книга Олег Евтихов. Мудрость в притчах скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! Олег Владимирович Евтихов Мудрость в притчах 4 Книга Олег Евтихов. Мудрость в притчах скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! ПРЕДИСЛОВИЕ АВТОРА-СОСТАВИТЕЛЯ Многим читателям уже известна книга Грааль мудрости: притчи и метафоры...»

«Книга I. Психология народов Введение. Современные идеи равенства и психологические основы истории. Возникновение и развитие идеи равенства. — Произведенные ею последствия. — Во что обошлось уже ее приложение. Нынешнее ее влияние на массы. — Задачи, намеченные в настоящем труде. - Исследование главных факторов общей эволюции народов. Возникает ли эта эволюция из учреждений? — Не заключают ли в себе элементы каждой цивилизации — учреждения, искусства, верования и пр. — известных психологических...»

«Фотографирование произведений искусства От автора В книге рассказывается об основных правилах и приемах фотографирования произведении искусства (архитектуры, живописи, скульптуры) для целей их изучения и популяризации. В отечественной литературе эта тема во всей ее широте и разносторонности еще не ставилась. Теоретическая сторона вопроса мало разработана, а несколько книг на эту тему, вышедших в последние годы за рубежом, содержат главным образом описание некоторых наиболее употребительных...»

«УТВЕРЖДАЮ Декан исторического факультета _ Т. Г. Леонтьева _ 2012 г. УЧЕБНО-МЕТОДИЧЕСКИЙ КОМПЛЕКС по дисциплине “История России (до XX века)” 2–4 курсы направление 030400.62 ИСТОРИЯ Форма обучения: очная Обсуждено на заседании кафедры Составители: “” 2012 г. к. и. н., доценты Протокол № С. В. Богданов, Ю. В. Степанова, О. Г. Усенко Зав. кафедрой _ Т. Г. Леонтьева Тверь 2012 ПОЯСНИТЕЛЬНАЯ ЗАПИСКА Требования ГОС ВПО к содержанию данной дисциплины. Курс “История России” относится к...»

«И. Ш. ШИФМАН А Е С Н РМ К Д Н К Й ЛКАД АЕОСИ Ленинград НАУКА* Ленинградское отделение 1988 В книге рассказывается о жизненном пути Александра Македонского — человека, чье полити­ ческое творчество ознаменовало наступление эпохи эллинизма. Книга рассчитана на широкий круг читателей. Ответственный редактор Э. Д. ФРОЛОВ Рецензенты: А, Г, ЛУНДИН, К. Н. ЮЗБАШЯН m 0504000000-503 Ш— 10-88-НП © Издательство Наука, 1988 U D 4 (U-s ) - c o ISBN 5-02-027233-7 Человек, о стремительной жизни которого будет...»

«мьюль В. Г. СТЕЛЬМАХ, В. А. ТИШКОВ, С. В. ЧЕШКО ТРОПОЮ СЛЕЗ И НАДЕЖД Книга о современных индейцах СШ А и Канады Москва Мысль 1990 ББК 63.5 С79 РЕДАКЦИИ ГЕО ГРА Ф И Ч ЕСК О Й ЛИТЕРАТУРЫ Рецензент Д. А. Л исоволик Оформление художника А. А. Кузнецова Стельмах В. Г. и др. Тропою слез и надежд: (Книга о современных С 79 индейцах СШ А и Канады) / В. Г Стельмах, В. А. Тишков, С. В. Чешко.— М.: Мысль, 1990.— 316 [1] с., [16] л. ил.: карт. ISBN 5-244-00330-5 П оистине притягательную славу созд ал а м...»

«Москва Статут 2002 Золотые страницы финансового права России Том третий Под редакцией доктора юридических наук, профессора А.Н.Козырина И.И. Янжул Основные начала финансовой науки: Учение о государственных доходах Под редакцией доктора юридических наук, профессора А.Н. Козырина Составитель – доктор юридических наук, профессор А.А. Ялбулганов Москва Статут 2002 ББК 67.402 УДК 347.73 Я 61 Научный редактор и автор вступительной статьи – доктор юридических наук, профессор А.Н. Козырин Составитель,...»

«Обухов Л.А. Ромашова М.В. Учебно-методический комплекс по дисциплине ИСТОРИЯ РОССИИ ХХ в. Направление: История 030400.62 Согласовано: Рекомендовано кафедрой: Учебно-методическое управление Протокол № _2011 г. _2011 г. Зав. кафедрой _ Пермь 2011 Авторы-составители: Обухов Леонид Аркадьевич, кандидат исторических наук, доцент Ромашова Мария Владимировна, кандидат исторических наук, доцент Учебно-методический комплекс по дисциплине Истории России ХХ века составлен в соответствии с требованиями...»

«К. Юзбашян Т о н д р а к и т с к о е д в и ж е н и е в Армении и павликиане Уже первый исследователь истории тондракитов, М. Чамчян, обратил внимание на наличие определенных связей между движением тондракитов и павликианами. В соответствующем разделе его „Армянской истории мы читаем, что Смбат Зарехаванци прежде „впитал ядовитые капли ереси новых манихеев — павликиан и у ж затем создал свое учение 1. По образному выражению ученого мхитариста Б. Саргисяна, „изгнанные из Армении и рассеявшиеся...»

«Программа вступительного экзамена в аспирантуру по специальности 24.00.03Музееведение, консервация и реставрация историкокультурных объектов Санкт-Петербург 2013 Программа вступительного экзамена по специальности аспирантуры 24.00.03Музееведение, консервация и реставрация историко-культурных объектов, разработана на основе ООП ВПО, рассмотрена на заседании кафедры музеологии и культурного наследия, протокол № от 25 апреля 2013 г. и утверждена на заседании совета по научной работе СПбГУКИ...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.