WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 27 | 28 || 30 | 31 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 29 ] --

179 Др Ђоко Слијепчевић, Хумска епархија и епископи (митрополити) до краја XIX века, 39-40.

180 Д. Анастасијевић, исто, 122.

181 Ј. Д. [= Јован Живковић], Григорије Живковић, српско православни митрополит зворничко-тузлански, Богословски гласник XV, Сремски Карловци 1909, 395.

ДАВИД I

Митрополит Давид помиње се „у једној парници која се водила 9. априла 1431. године између Которана браће Бубанића и Богете Миошића са Брда (Томбе)". „Исти митрополит налази се поменут и у тужби калуђера Романа од 19. јуна 1431. године против неких Богдашића.

Приликом сведочења, утврђено је да је баштину, за коју се тужио Роман, дао још 36 година раније митрополит његовом оцу, што значи – још 1395. године. Очигледно је да се ради о истом митрополиту Давиду I". Митрополит призренски Давид према Призренском поменику3 заузимао је катедру призренских митрополита између митрополита Јефрема и Јована III.

ДАВИД II

После митрополита Арсенија за новог митрополита зетског постављен је, пре 16. јуна 1417. године, Давид II. Наиме, „приликом сведочења Радича Тутормића, 28. јула 1431. године, у спору Миочина Страчиновића... каже се како је Давид II наследио митрополита Арсенија и наредио Радичу Тутормићу да чува све напуштене земље до повратка њихових господара... Митрополит Давид II помиње се и нешто касније, у тужби Бошка Бубанића од 29. јула 1446. године. Ту се наводи да је митрополит Давид још 25. јула 1435. године издао неку исправу, према којој се не може продати спорна земља. То би значило да је Давид још 1435.

године био зетски митрополит". Митрополит прилепски Давид је „познат из натписа у цркви Св. Илије Тесвићанина, у селу Долгаец"5 која је подигнута 1455.

године. „Да је тај митрополит Давид добро стајао код Мехмеда II (451-81) види се по томе што је он према одредбиједне султанове повеље (HUKM I HUMAYUN) држао у своме поседу (око 1476) као власништво (MULK) манастире: Трескавац, Арханђела и цркву св. Јована Продрома (Слепче)". Последњи помен о митрополиту Давиду имамо „у опширном пописном дефтеру за Прилепску нахију из 1467-68". О Милешевској митрополији врло мало се зна. У једној служби св. Сави она се назива „славном митрополијом". Један милешевски митрополит, чије се име не зна, крунисао је бана Твртка за српског и босанског краља. Први милешевски митрополит чије нам је име познато је Давид. Био је „блиски сарадник и поклисар херцега Стјепана Вукчића и његових синова". Приликом састављања тестамента херцега Стјепана, митрополит Давид га је писао9 и био сведок10 приликом потписивања истога.

Др Дамаскин (у свету Драгутин Грданички) рођен је у Лесковцу 1892. године. После задршене основне школе уписао ое у деветоразредну Богословију светога Саве у Београду и завршио је 1912. У асто време учио је и Музичку школу у, Београду. После завршене богословије предавао је музику у Првој крагујевачкој гимназији, а потом се уписао на Духовну академију у Петрограду! Пре поласка у Русију замонашио га је у манастиру Раковици синђел Платон (Јовановић), потоњи епископ бањалучки, а митрополит Димитрије рукоположио га је у чин јерођакона. Духовну академију завршио је са степеном кандидата богословља 1917. године. Потом је завршио филозофски факултет у Фрајбургу, Швајцарска, где је промонисан за доктора филозофије. За време Првог светског рата био је у Оксфорду парох и вероучитељ нашој избегличкој колонији, а извесно време и војни свештеник Друге добровољачке дивизије у Русији. Од 1918. године налазио се положају професора Богословије светога Саве у Енглеској, Београду и Сремским Карловцима.

Од 1922. до 1923. синђел Дамаскин је био на положају првог секретара Српске патријаршије, а септембра 1924. изабран је.за доцента Богословског факултеша у Београду. На овом положају га је затекао избор за епископа мукачевско-прјашевског 1931.

У Епархији мукачевско-прјашевској епископ Дамаскин је вратио сву интелигенцију из унијатства у православље, донео Устав епархије, подигао већи број храмова, упутио на школовање у српске богословске школе завидан број свештеничких кандидата и подигао у Мукачеву зграду епископије.

По своме пристанку епископ Дамаскин премештен је 1938. на катедру Епархије америчко-канадске. Иако се у Америци није дуго задржао, епископ Дамаскин је овде заорао дубоку бразду.

Највећу пажњу посветио је црквеној просвети уопште, а посебно недељним црквеним школама. За његово време је Црквенонародни сабор допунио Епархијски устав донет за време епископа Мардарија. По своме пристанку изабран је за епископа банатског 1939. године. У Вршцу је епископ Дамаскин покренуо Банатски весник и покушао да преко Црквене музичке школе образује кадар црквених појаца и диригената, али је Други светски рат омео све његове племените намере.

Приликом попуњавања упражњених епархија, на првом послератном редовном заседању Светог архијерејског сабора 1947, изабран је за митрополита загребачког.

Митрополит Дамаскин објављивао је своје радове из литургике, пастирског богословља, омилитике и црквене музике у нашим богословским часописима. Његово животно дело Српско црквено појање угледало је света после његове смрти.

Умро је 7. октобра 1969. године у Београду и сахрањен у манастиру Ваведењу, где је сахрањен и његов претходник митрополит Доситеј.

Митрополит Дамјан помиње се као последњи у низу топличких архијереја, иза епископа Василија, у Пљеваљском синодику православља. митрополит призренски 1301/4-1307/8.

Митрополит призренски Дамјан I први пут се помиње у фалсификатима за Хрусијски пирг 1301-1303/4. године.12 „О њему се говори и у повељи краља Стефана Дечанског Св.

Богородици Љевишкој из 1326. године. Ту се говори како је још краљ Милутин, прво се епископом Дамјаном I, а касније и са епископом Илијом, потражио од Жегра насилно отете поседе призренске катедрале у Пологу. Вероватно се овај догађај збио 1307. године, или нешто раније, јер се у натпису из 1307. на цркви Св. Богородице Љевишке епископ Дамјан помиње још као жив". О митрополиту призренском Дамјану II сазнаје се из пописа призренских архијереја у Поменику Св. Богородице Љевишке који је настао у првој половини XV века. Митрополит Дамјан II помиње се иза митрополита Теодосија, као последњи у реду призренских дијецезана. По наређењу митрополита Дамјана ђак Бунило је написао синаксар на рукописно јеванђеље које се налази у Хиландару. У хиландарском рукопису бр. 27 вероватно је исти Дамјан написао: „О всЕхь благаи Господи слава тебЕ Дамигань".

ДАНИЛО

У храму Ризе Богородице у Бијелој, Бока Которска, сачуван је портрет епископа Данила чија се титула не наводи. Сачувани остаци фресака у овој цркви, по Владимиру Петковићу,31 потичу из четрнаестог века. Овде се вероватно ради о српском епископу чија нам епархија до данас није позната, а фреске су свакако радили грчки сликари.

ДАНИЛО I

У науци још није познато колико је Српска црква била удова после смрти Саве II (8. фебруара 1271). За његовог наследника је изабран Данило. Пре избора био је на положају игумана манастира Хиландара. За њега је забележено да је „био достојан водитељ вере божанствене и бринуо се за Христову цркву као што треба".17 Па, ипак, „ради неког случаја који му се догодио, био је смењен са светитељског престола".

ДАНИЛО

Ибарски епископ Данило се помиње у српском Синодику православља и то међу покојницима, јер се за њега каже: „И Данилоу ибров'скомоу Епископоу: вЕчна памет(ь)".

ДАНИЛО

Епископ Данило се помиње у списку епископа у фалсификатима за Хрусијски пирг20 као епископ звечански.

Његова епархија се раније звала ибарском, а касније бањском.

ДАНИЛО II

Данило II, чије се мирско име не зна, био је властелински син.

Пре одласка у манастир био је у дворској служби краља Милутина, а одатле је попут светога Саве побегао „у манастир св.

Николе, у Кончул, где га је игуман Никола замонашио и изменио му непознато нам световно име у Данила..." Као што је некада свети Сава примио у ћелију Арсенија, свог будућег наследника, тако је и јеромонах Данило примљен у ћелију архиепископа Јевстатија у којој се подвизавао годину и по дана. На сабору, одржаном у Србији, изабран је за игумана хиландарског. Убрзо је стигла у „Свету Гору и Хиландар велика напаст од каталонских разузданих разбојничких чета, које су додијавале Светогорцима три године и три месеца, 1307 -1309". На челу одбране Хиландара стајао је игуман Данило који је у то време био „више ратник, дипломата и управник него ли монах". После једне поверљиве мисије у Дебрцу, у другој половини 1310, игуман Данило се вратио на своју дужност у Хиландар.

Међутим, убрзо се повукао у Карејску ћелију, али се овде није дуго задржавао, јер је половином 1311. године изабран за епископа бањског. Новом епископује краљ Милутин, који је започео изградњу храма Светог Стефана у Бањској, ставио у дужност„да се брине о свршетку храма тога, и што је на потребу за подизање и устројство уметности црквене лепоте свете цркве". Будући да је присуствовао последнлм часовима краљице Јелене, „оставио је детаљан и дирљив опис њене смрти и полазак погребне поворке из Брњака за Градац..." Када је завршено подизање Бањске, епископ Данило се повукао у Хиландар у првој половини 1315. године, а идуће године се вратио у Србију на позив краља Милутина који је желео да га види на престолу светога Саве. Епископ Данило је после смрти архиепископа Саве III, 26. јула 1316, узео учешћа у раду изборног сабора који се трипут састајао и тек тада изабрао за новог архиепископа игумана хиландарског Никодима (1317Даниловог ученика. Претпоставља се да је епископ Данило много допринео да се страсти смире и да за архиепископа буде изабран Никодим.

С обзиром да се жеља краља Милутина није остварила, епископ Данило је изабран за епископа хумског са седиштем у Бијелом Пољу при саборном храму Светих Апостола. Заслугом епископа Данила осликана је припрата и наос ове цркве у времену од 1318. до 1320. године. Будући одан краљу Милутину, епископ Данило се нашао и крај краљеве самртне постеље и сахранио га у храму Светог Стефана у Бањској.

Када се Данило повукао са Хумске епархије у Хиландар, епархију је половином 1322. године поверио познатом епископу Стефану Пекпалу. После смрти архиепископа Никодима епископ Данило је, 14. септембра 1324. године изабран за једанаестог архиепископа српског.

Архиепископ Данило је дошао на престо светог Саве са врло великим искуством. У његовом раду посебно су дошле до изражаја његове способности за грађевинске послове, а које је он показао приликом грађења манастира Дечана. Као што је санирао материјалне прилике осиротеле Хумске епархије добијањем нових властелинстава, тако је допринео и утврђењу властелинства манастира Дечана. За време његове управе Српском црквом подизане су нове и обновљење запустеле цркве.

„Подигао је у Пећи храм Богородице Одигитрије – Путеводитељнице, с два мала храма у њој, Св. Јовану и Св.



Pages:     | 1 |   ...   | 27 | 28 || 30 | 31 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«ИСЛАМ: ИСТОРИЯ И СОВРЕМЕННОСТЬ Ислам. Ни об одной другой религии не говорят и не пишут так много. И дело не в том, что число мусульман в мире растет быстрее, чем число приверженцев других религий (их уже сейчас минимум 1,3 млрд.), а в беспрецедентной политической активности мусульманского сообщества. Ислам можно назвать самой сильной и жизнеспособной религией современности. Ни в одной другой религии, наверное, нет такого большого числа верующих, страстно и самозабвенно преданных своей вере....»

«Рассказ моего отца о девочке, которая потом стала матерью Марией Москва ООО Имидж-Пресс 2005 Н. Л. Д е л о н е Рассказ моего отца о девочке, которая потом стала матерью Марией УДК 271.2-788-055.2 + 929Мария ББК 86.37 Д29 Делоне Н. Л. Д29 Рассказ моего отца о девочке, которая потом стала Матерью Марией. / Н. Л. Делоне. — М.: Имидж-Пресс, 2005. — 32 с. ISBN 5-94209-00 Воспоминания о Е. Ю. Кузьминой-Караваевой (матери Марии), урожденной Пиленко, написанные ее родственницей, связаны, главным...»

«28 Секция 28 Социология туризма Секция 28. Социология туризма Ахметвалиева С. В., Стерлитамак Национально-культурные особенности как фактор развития Башкортостана Аннотация В статье рассматриваются национально-культурные особенности, как фактор развития региона и как объединяющий фактор представителей разных народов многонациональной России в единое культурное пространство. Ключевые слова: национальная культура, национально-культурные особенности, национальный праздник, традиция В современном...»

«Аннотация Брак и мораль – книга, за которую в 1950 году Бертран Рассел получил Нобелевскую премию. В ней изложена не только краткая история возникновения институтов брака и семьи, но и затрагиваются вопросы, волнующие каждого мужчину и каждую женщину, – о сексуальном чувстве и любви, о браке и разводе, о семье и воспитании детей, о проституции, евгенике и многие другие, играющие в нашей жизни не последнюю роль. Содержание Предисловие 5 Глава I 50 Глава II 61 Глава III 72 Глава IV 81 Глава V 93...»

«Для обсуждения на заседании Бюро Президиума РАО 13 октября 2010 г. СПРАВКА О состоянии и перспективах развития научных исследований Учреждения РАО Институт социальной педагогики Сообщение Бочаровой В.Г., директора Учреждения РАО Институт социальной педагогики, член-корреспондента РАО Социально-исторический контекст. Социальная педагогика как самостоятельная наука и область профессионального образования развивалась и вызревала в условиях объективного процесса дифференциации научных, в том числе...»

«Антология самиздата. Неподцензурная литература в СССР. 1950 е – 1980 е. / Под общей редакцией В.В. Игрунова. Соста витель: М.Ш. Барбакадзе. – М.: Международный институт гу манитарно политических исследований, 2005. – В 3 х томах, ил. Антология самиздата открывает перед читателями ту часть на шего прошлого, которая никогда не была достоянием официальной ис тории. Тем не менее, в среде неофициальной культуры, порождением которой был Самиздат, выкристаллизовались идеи, оказавшие колос сальное...»

«ИнстИтут Институт и высказывание И высКазыванИе в Конце рИМсКой в конце Римской империи ИМперИИ Модест Колеров МОДЕСТ КОЛЕРОВ Москва 2007 Москва 2009 УДК 902(437) УДК ББК 63.3–36 ББК 63.3–36 Ш37 Ш37 Серия Серия SELECTA под редакцией М. А. Колерова А. Колерова Дубровский И. В. Институт и высказывание в конце Римской Институт и высказывание в конце Римской империи. М.: Модест Колеров, 2009. 360 С. (SELECTA VII) МОДЕСТ КОЛЕРОВ, 2007. 360 С. (SELECTA VII) © Текст. И. В. Дубровский © Логотип серии....»

«М.А. Гарнцев О КАТЕГОРИИ МААТ И НЕКОТОРЫХ ПРОБЛЕМАХ ИЗУЧЕНИЯ ДРЕВНЕЕГИПЕТСКОЙ МЫСЛИ Основой для предлагаемой вниманию читателей монографии послужила кандидатская диссертация, написанная В.В. Ждановым под моим руководством на кафедре истории зарубежной философии философского факультета МГУ. В данной монографии В.В. Жданов взял на себя нелегкий труд проследить эволюцию категории Маат в древнеегипетской мысли. Насколько удалось автору справиться с этой ответственной задачей, по прочтении книги...»

«1. ХАРАКТЕРИСТИКА КАДРОВОГО СОСТАВА 1.1. Сведения о профессорско-преподавательском составе Год Ученая Членство № Ф.И.О. Штатный Ученое Участие в НИР степень, шифр научной в Академиях, рождения Тема Степень п/п преподавателя сотрудник, звание специальности почетные участия (номер из внутренний звания, (с расшифровкой) раздела 2.1) (руководитель, или внешний исполнитель) награды совместитель к. культурологии 24.00.01 руководитель 1 Трофимова Г.П. штатный доцент 1...»

«Рекомендовано к печати Ученым советом Института философии РАН Издание осуществлено при финансовой поддержке КБ Гарант-Инвест (ЗАО) Перевод с английского: Н.С. Петрин Перевод авторского предисловия к русскому изданию с китайского, контрольная сверка перевода с изданием доклада на китайском языке: д.ф.н. Буров В.Г. Хэ 99 Обзорный доклад о модернизации в мире и Китае (2001—2010) / Пер. с англ. под общей редакцией Н.И. Лапина/Предисл. Н.И. Лапин, Г.А. Тосунян. М.: Издательство Весь Мир, 2011. — 256...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.