WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 26 | 27 || 29 | 30 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 28 ] --

Као митрополит, узеоје учешћа у стварању Уредбе црквенопросветне управе српских православних епархија у Босни и Херцеговини „која је тамо законом постала, а том је Уредбом православним Србима у Босни и Херцеговини дата могућност да концентришу своју снагу и за друге народне потребе". Будући дугогодишњим црквено-просветним радником, митрополит Григорије је написао Историју хришћанске цркве и Литургику (књиге су доживеле два издања), које су као уџбеници коришћене у гимназијама у Раковцу, Новом Саду и Сремским Карловцима, а такође и у српским православним учитељским школама. Напослетку, приредио је и објавио Збирку наредаба митрополијске управе српске православне епархије Зворничкотузланске.

Иако је у Тузлу дошао за митрополита у време када се у Босни и Херцеговини водила борба за црквено-просветну аутономију, митрополит Григорије се у овој ситуацији одлично поставио. Додуше, у настојањима имао је доста разочарења. По своме пожртвованом раду, митрополит Григорије спада у ред најбољих митрополита зворничко-тузланских.

Умро је 24. априла /7. маја 1909. у Меминској, а сахрањен је на Дубовачком гробљу у Карловцу.

Епископ Григорије (у свету Никола Удицки) рођен је 14.

јануара 1911. у Великој Кикинди, Богословију је завршио у Сремским Карловцима, а Богословски факултет у Београду.

Као суплент Битољске богословије прима монашки чин из руку јеромонаха Василија (Костића) 9. августа 1936. у манастиру Хиландару, а потом је рукоположен у чин ђакона и презвитера.

Као професор богословије радио је при епархијској управи у Чикагу као секретар епископа америчко-канадског Дамаскина.

Извесно време био је парох у Бјуту, одакле се пред Други светски рат вратио у Битољ.

После Другог светског рата јеромонах Григорије је емигрирао у Америку, где је до избора за епископа био парохијски свештеник у Јангвуду. Одликован је чином архимандрита 1957. године.

За епископа новоосноване Западноамеричке епархије изабран је на ванредном зеседању Светог архијерејског сабора 27. јула 1963. Хиротонисали су га за епископа у храму Преподобног Симона монаха у Алхамбри 4. августа 1963. епископи браничевски Хризостом, источноамерички и канадски Стефан и средњозападноамерички Фирмилијан.

Умро је 9. октобра 1985. у Алхамбри и сахрањен на старом српском гробљу у Лос Анђелесу.

1 Акатист Св. Сави, Летопис Матице српске, књ. 109, Нови Сад 1864.

2 Стојан Новаковић, Пшињски поменик, Споменик 29, Београд 1895, 3 Љуб. Стојановић, Стари српскп записи и натписи, I, Београд 1982, 809.

4 П. Срећковић, Неколико српских споменика, Споменик XV, Београд 1892, 5 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, Београд 1950, 216.

6 Радмила Тричковић, Српска црква средином XVI века,, Глас СССХХ, Одељење Историјских наука, књ. 2, Београд 1980, 157.

7 Исто.

8 Љуб. Стојановић, Исто, 1389.

9 Радмила Тричковић, исто, 142.

10 Исто.

11 Исто.

12 Исто, 143.

13 Исто.

14 Исто.

15 Исто.

16 Исто, 144.

17 Јован Радонић, исто, 309.

18 Исто,316.

19 Исто, 317.

20 Исто.

21 Исто.

22 Исто, 23 Исто.

24 Љуб. Стојановић, исто, 1446.

25 Исто, 1466.

26 Исто, 1471.

27 Исто, III, 5680.

28 Аутор Типика је Нил Кавасила, а не Михаил, Јован Радонић, исто, 29 Јован Радонић, исто, 172.

30 Исто.

31 Исто, 331.

32 Д. Р., Писма студеничких калуђера, Српски Сион, Сремски Карловци 1904, 668.

33 Радмила Тричковић, исто, 151.

34 Јован Радонић, исто, 35 Исто, 227.

36 Љуб. Стојановић, исто, II, 2670.

37 Јевстатије [Караматијевић], Синђелије рашких владика, Гласник Српске православне патријаршије, Сремски Карловци 1931, 40.

38 Исто.

39 Љуб. Стојановић, исто, 2832.

40 Исто, 2965, 3060.

41 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, Београд 1993, 205.

42 Vojislav Bogievi, Dabrobosanska mitropolija, Enciklopedija Jugoslavije 2. Yagreb MCMLVI, 640.

43 Љуб. Стојановић, исто, V, 7801.

44 Јован Радонић, исто, 613.

45 Љуб. Стојановић, исто, II, 3008.

46 Исто, 3173.

47 Гл. Елезовић, Атанасије II, Гаврило II и Гаврило III, пећки патријарси, Гласник Српске православне патријаршије, Сремски Карловци 1937, 297.

48 Исто, 298.

49 Љуб. Стојановић, исто, 3022.

50 Гл. Елезовић, исто, 293.

51 Исто. 294-196.

52 Исто, 297.

53 Др Љубомир Дурковић-Јакшић, Покушај црквене конференције у Нишу 1761. да поврати патријарха Гиврила III на пећки престо. Зборник православног богословског факултета II, Београд 1951, 137.

54 Исто, 135 136.

55 Исто. 138.

56 Исто, 137, 57 Исто, 138.

58 Љуб. Стојановић, исто, V, 8029.

59 Исто, 8030.

60 Исто, II 3231.

61 Исто, 3272.

62 Свет. Ст. Душанић, Будимљанска епархаја и манастир Успења у Сељанима код Пријепоља, Београд 1964, 9.

63 И. Руварац, Рашки епископи и митрополити. Глас Српске краљевске академије LXII, Београд 1901, 40.

64 В. Прибићевић, Акти о укидању Пећке патријаршије, Богословски гласник VI, Сремски Карловци 1904, 379.

65 Исто, 455.

66 И. С. Јастребов, Податци за историју Српске цркве, Београд 1879, 20.

67 Љуб. Стојановић, исто, III, 5921.

68 Исто, 6922.

69 Мил. С. Филиповић, Почеци и прошлост зворничке епархије, Богословље VIII (XXIII), Београд 1964, 113.

70 Др Рад. М. Грујић, Скопска митрополија, Скопље 1935.

71 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 162.

72 Исто, 234.

73 Љуб. Стојановић, исто, I, 317.

74 Марија Јанковић, Епископије и митрополије Српске Цркве у средњем веку, Београд 1985. 93.

75 Д. Н. Анастасијевић, Споменици из Старих цркава у „Санџаку", Богословље VI, Београд 1931, 67.

76 Др Радослав М. Грујић, Духовни живот, Војводина I, Нови Сад 1939, 398.

77 Љуб. Стојановић, исто, VI, 10131.

78 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 234.

79 Др Радослав М. Грујић, Скопска митрополија, 245.

80 Д. Н. Анастасијевић, исто, 119.

81 Исто, 120-121.

82 Марија Јанковић, исто, 145.

83 Исто, 146.

84 Љуб. Стојановић, исто, I, 741, 85 Исто, 756.

86 Исто, IV, 6464.

87 Љуб. Стојановић, Стари српски хрисовуљи, акти, биографије, летописи, типици, поменици, записи и др., Споменик Српске краљевске академије III, Београд 1890. 177.

88 Здравко Кајмаковић, Георгије Митрофановић, Сарајево 1977, 30.

89 Љуб. Стојановић, исто, 6961.

90 Д. Р., О прелазу владике нишког Георгија Поповића на ову страну, Српски Синон, Ср. Карловци 1906, 537.

91 Миленко А. Марковић, Георгије Поповић, епископ нишкобелоцрквански (1735-1737) и темишварски (1745-1757), Преглед цркве Епархије нишке, Ниш 1933. 257.

92 Исто, 259.

93 Сава, епископ шумадијски. Писма патријарха Георгија Бранковића, Крагујевац 1994, 7.

94 Владимир Мошин, Сербския редакция Синодики в неделю православия, Византийский Временник XVI, Москва 1959, 340.

95 Љуб. Стојановић, „Требник" манастира Св. Тројице код Пљеваља, Споменик 56, Сремски Карловци 1922, 25.

96 Исто.

97 В. Мошин, Споменици за средневековната и поновата историја на Македонија I, Скопје 1975, 309.

98 Др Владимир Р. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950, 210.

99 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 704.

100 Сретен Петковић, Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557-1614, Нови Сад 1965, 30.

101 Миодраг Југовић, Титуле и потписи архиепископа и патријараха српских, Богословље IX, Београд 1934, 261.

102 Љуб. Стојановић, исто, I, 720.

103 Исто, 751.

104 Исто, 105 Исто, 781.

106 Љуб. Стојановић, Стари српски хрисовуљи, акти, биографије, летописи...

107 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 1402.

108 Мил. С. Филиповић, исто, 84.

109 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 57.

110 Љуб. Стојановић, исто, 1985.

111 Иларион Руварац, О хумским епископима и херцеговачким митрополитима до године 1766, Мостар 1901, 26.

112 Исто.

113 Љуб. Стојановић, исто, II, 2242.

114 Исто, 2216.

115 Исто, 2243.

116 Исто, 2268.

117 Исто, 2273.

118 Исто, IV, 7000.

119 Иларион Руварац, исто, 27.

120 Исто.

121 Др Ђоко Слијепчевић, Хумска епархија и епископи (митрополити) до краја XIX века, Богословље XV, Београд 1940, 286.

122 Љуб. Стојановић, исто, II. 2603.

123 Исто, VI, 10311.

124 Иларион Руварац, Рашки епископи и митрополити, 40.

125 Јевстатије [Караматијевић], исто, 40.

126 Д. Р., Синђелија митрополита зворничког Герасима, Српски Сион, Ср. Карловци 1906, 392.

127 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 9.

128 Атанасије Поповић, Поменик шабачко-ваљевске епархије, Београд 1940, 23.

129 Д. Р., О преносу св. моћију Стевана Првовенчаног краља српског из Студенице у ман. Фенек и о пребеглим калуђерима и свештеницима из Србије на ову страну 1813, Српски Сион, Срем.

Карловци 1905, 46.

130 Владимир Стојанчевић, Јужнословенски народи у Османском царству од Једренског мира 1829. до Париског конгреса 1856.

године, Београд 1971, 95.

131 Исто, 97.

132 Д. Анастасијевић, Кроз једну збирку новијих аката цариградске патријаршије о њеним епархијама, Богословље VIII, Београд 1933, 117.

133 Исто, 122.

134 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 90.

135 Марија Јанковић, исто, 133.

136 Владимир Мошин, Сербския редикция Синодика в неделю православия, 304.

137 Ђорђе Сп. Радојичић, Будимљански епископи, Богословље I, Београд 1926, 269.

138 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 274.

139 Исто, 234.

140 Др Рад. М. Грујић, Скопска митрополија, 141 Ђоко М. Слијепчевић, Укидање Пећке патријаршије 1766, Богословље XIII, Београд 1938, 281.

142 Исто, 280-281.

143 Д. Анастасијевић, исто.

144 Миодраг Ал. Пурковић, Историја Српске православне црквене општине у Трсту, Трст 1960, 123.

145 Исто, 143.

146 Радомир Једлински, Горазд, епископ чешкоморавски, Крагујевац 1991, 32.

147 Исто, 15.

148 Исто, 50.

149 Исто, 60.

150 Исто, 85.

151 Исто, 90.

152 Исто, 94.

153 Љуб. Стојановић, „Требник", 25.

154 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи I, 155 Исто, 40.

156 Ђорђе Сп. Радојичић, Стихови у сребро урезани, у: Творци и дела старе српске књижевности, Титоград 1963, 109.

157 Марија Јанковић, исто, 66.

158 Василије Марковић, Православно монаштво и манастира у средњевековној Србцји, Сремски Карловци 1920, 117.

159 Исто, 118.

160 Марија Јанковић, исто, 81.

161 Др Мих. Ј. Динић, Поклад београдског митрополита Григорији из XV века, Зборник за историју Јужне Србије и суседних области, Скопље 1935, 28.

162 Јованка Калић-Мијушковић, Београд у средњем веку, Београд 1967, 310.

163 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 57.

164 Ђорђе Сп. Радојичић, Књижевна збивања и стварање код Срба у средњем веку и у турско доба, Нови Сад 1967, 148.

165 Љуб. Стојановић, исто, 118.

166 Исто, 117.

167 Радмила Тричковић, исто, 93.

168 Исто, 169 Др Радослав М. Грујић, Пакрачка епархија, Споменица пакрачког владичанства, Нови Сад 1930, 124.

170 Љуб. Стојановић исто, V, 7658, 7659.

171 Исто, III, 5727.

172 Др Радослав М. Грујић, исто, 27.

173 Споменик Српске краљевске академије XIII, Београд 1905, 173-4.

174 Мил. с. Филиповић, исто, 85.

175 Љуб. Стојановић, исто, 7432.

176 Мил. С. Филиповић, исто, 113.

177 Д. Анастасијевић, исто, 117.

178 Владимир Ћоровић, Мостар и његова српска православна општина, Београд 1933, 58.



Pages:     | 1 |   ...   | 26 | 27 || 29 | 30 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Мира Султанова ФИЛОСОФИЯ КОНТРКУЛЬТУРЫ ТЕОДОРА РОЗЗАКА (очерк философской публицистики) Москва 2009 УДК 14 ББК 87.4 C 89 Ответственный редактор доктор филос. наук, проф. П.С. Гуревич Рецензенты доктор филос. наук И.С. Вдовина кандидат филос. наук Ю.Ю. Чёрный Султанова, М.А. Философия контркультуры Теодора C 89 Роззака: (очерк филос. публицистики) [Текст] / М.А. Султанова ; Рос. акад. наук, Ин-т философии. – М. : ИФРАН, 2009. – 175 с. ; 20 см. – Библиогр.: с. 154–167. – 500 экз. – ISBN...»

«Египтяне. Великие строители пирамид Сирил Альдред 2 Книга Сирил Альдред. Египтяне. Великие строители пирамид скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! 3 Книга Сирил Альдред. Египтяне. Великие строители пирамид скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! Сирил Альдред Египтяне. Великие строители пирамид 4 Книга Сирил Альдред. Египтяне. Великие строители пирамид скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! 5 Книга Сирил Альдред....»

«ОЛМА МЕДИАГРУПП НИКОЛАЙ НЕПОМНЯЩИЙ ВЕЛИКАЯ КНИГА ПРОРОКОВ Книга 3 ПРОРОЧЕСТВА НОВОГО ВРЕМЕНИ МОСКВА Образование ОЛМА-ПРЕСС 2006 ББК 86.4 H 53 Непомнящий Н. Н 53 Великая книга пророков: Кн. 3. Пророчества Нового времени. — М.: ОЛМАПРЕСС Образование, 2006.— 320 с., илл. ISBN 5-94849-808-5 (Общ.) ISBN 5-94849-816-6 (Кн. 3) Когда мы слышим слово пророк, нам, как правило, вспоминаются библейские пророки. Но и последние века нашей истории подарили миру немало ясновидцев. Екатерина I и блаженная...»

«ОТ СОСТАВИТЕЛЯ В настоящий том вошла монография Очерк этнической истории абхазского народа (Сухум, 1976), в котором обобщены взгляды З.В. Анчабадзе на этническую составляющую политической истории Абхазии и где ярко артикулирована авторская позиция, утверждающая историческую и этнокультурную самостоятельность абхазов. В томе представлен ряд статей З.В. Анчабадзе по вопросам истории Абхазии. В этих работах отражены исследовательские позиции ученого по ключевым для его творчества проблемам. Они...»

«RACE, NATION, CLASSE. Les identites ambigues La Decouverte Paris 1997 Этьен Балибар Иммануил Валлерстайн РАСА, НАЦИЯ, КЛАСС. Двусмысленные идентичности ЛОГО2 Москва 2004 УДК 316 ББК 87.3 Б204 Перевод - А. Кефал и П. Хицкий при участии А. Маркова Редакция перевода - О. Никифоров, П. Хицкий Балибар Э., Валлерстайн И. Б204 Раса, нация, класс. Двусмысленные идентичности. Пер с фр. под. ред. О. Никифорова и П. Хицкого. Москва: Издательство Логос, 2004,288 с. Дискуссионное представление болевых точек...»

«Белорусская психология в своей истории знает, к сожалению, не так много имен, которые символизировали бы какую-либо теоретическую, концептуальную позицию, давшую начало качественно своеобразной линии научных исследований, объединившую отдельных ученых в научно-психологическую школу и позволяющую выстроить с ней продуктивный диалог. Одним из таких имен является имя Исаака Моисеевича Розета, жившего и работавшего в Белоруссии во второй половине XX века. Творчество И. М. Розета характеризуется...»

«1 Под прицелом Содержание Благодарность Поражение 1. Мутанты подсекции 477 2. Это снесет ваши двери! 3. Светло-голубой ужас 4. Месть дамы с сумочкой 5. Команды специального назначения 6. Тяжелая артиллерия 7. День Благодарения 8. Больше, чем просто друзья 9. Долой бомбы! 10. Чистка водостока 11. Главное событие 12. Мы только что начали войну 13. День Памяти 14. Приложение 15. 2 Под прицелом Эта книга является совместным проектом и мы хотим поблагодарить команду, которая помогла ей выйти в свет....»

«Владимир Андреевич Мезенцев Обычное в необычном Энциклопедия чудес – 1 Мезенцев В. А. Энциклопедия чудес. Кн. I. Обычное в необычном: Знание; М.; 1988 Аннотация Первая книга В.А.Мезенцева из научно-популярной трилогии Энциклопедия чудес, замысел которой: рассказать о многих явлениях неживой и живой природы и дать этим явлениям материалистическое объяснение. Настоящее издание посвящено загадочным явлениям неживой природы. Гало, сияния, затмения, шаровые молнии, смерчи и торнадо, воздушные реки,...»

«Людмила АЛЕКСЕЕВА ИСТОРИЯ ИНАКОМЫСЛИЯ В СССР Моему мужу Николаю Вильямсу – без него эта книга не была бы написана Предисловие Эта книга – первая попытка систематизированного описания современного инакомыслия в Советском Союзе. В книге столько глав, сколько ныне известно независимых общественных движений. Каждое описано от дельно, так как каждое имеет свое лицо и цели их не совпадают. Тем не менее правомочно их описание как целостного явления, благодаря общему для современного инакомыслия...»

«Серия научных изданий и справочников, посвященных малоизученным проблемам истории и идеологии русской цивилизации: Русская цивилизация: история и идеология Слово и дело национальной России Экономика русской цивилизации Экономическое учение славянофилов Денежная держава антихриста Энциклопедия черной сотни История русского народа в ХХ веке Стратегия восточных территорий Мировозрение славянофилов Биосфера и кризис цивилизации Начальная история русской цивилизации Третий Рим против нового мирового...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.