WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 24 | 25 || 27 | 28 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 26 ] --

Када се црквена општина у Трсту обратила митрополиту Јосифу (Рајачићу) 1848. године с молбом да им пошаље ђакона, избор је пао на јерођакона Германа. Шаљући им јерођакона Германа, Јосиф (Рајачић), сада већ патријарх, каже да млади ђакон „србски, славонски, немецки и латински и од чести маџарски говори".144 Он је, наставља патријарх, „не само богословију овде у Карловци, но и философију и права на други мести с похвалним успехом завршио, даже и адвокационалну цензуру положио". Као ђакон храма Светог Спиридона у Трсту вршио је две године и учитељску дужност при црквено-школској општини.

Од 1850. до 1866. године био је професор, а такође и ректор Карловачке богословије.

За архиђакона је произведен 1853. године, поставши и конзисторијалним бележником, а синђелским достојанством одликован је 1858. године. Три године доцније, 1861, постаје протосинђел и, најзад, 1864. године архимандрит гргетешки.

После смрти заслужног епископа бачког Платона, 9. априла 1867. године, постаје мандатар, а потом и администратор епархије бачке. Када су Тршћани завршили свој нови храм, позвали су, 1869. године, патријарха Самуила (Маширевића) да освети храм. „У патриархово име дошао је да освети цркву архимандрит Герман Анђелић, који је двадесет година пре тога служио као ђакон у Трсту и произносио јектеније у старој и малој цркви Св. Спиридона". Исте године је архимандрит Герман изабран за епископа бачког. Како је патријарх Самуило (Маширевић) умро 7. јануара 1870. године, новоизабраног епископа бачког посветио је за епископа тек 11. августа 1874. године нови патријарх Прокопије (Ивачковић). После насилног пензионисања патријарха Прокопија, 1879. године, епископ Герман је постављен за администратора карловачке митрополије. Нико у митрополији није одобравао овај потез. Још веће ће незадовољство изазвати у народу и клиру његово именовање за патријарха 1882. године.

горњокарловачког Теофана, школског друга Германовог и највећег беседника деветнаестог века, за патријарха, већ је за патријарха именовао епископа Германа.

Личност патријарха Германа још није довољно проучена, иако је о њему и његовом раду доста писано. Патријарх Герман је био човек широке руке и био је у могућности да од средстава добијених од даљског спахилука даје „стипендије, пензије и милостиње, на које је у току свога живота дао преко 60. форината, а са братом Стеваном за подизање карловачке гимназије 162.500 форината". Но, ипак је остао ретко непопуларан. Народ му никада није могао заборавити на какав се начин успео на престо Арсенија Трећег и Четвртог. Томе је допринело и његово непријатељско држање према архимандриту Илариону Руварцу, кога је из Сремских Карловаца прогнао у Гргетег.

Умро је 26. новембра 1888. године у Сремским Карловцима.

Рођен је у Слабињи 8. августа 1857. године од оца Марка, свештеника, и мајке Софије. Основну школу је завршио у Војнићу, гимназију у Загребу и Новом Саду. Извесно време је студирао право у Загребу, а потом је завршио Карловачку богословију 1884. године. Од 1884. до 1890. године био је катихета у гимназији, а од 1889. године и професор богословије.

Консисторијалним бележником Архидијецезе сремско-карловачке је постао 1890. године.

Замонашен у манастиру Кувеждину од стране игумана Амфилохија (Јеремића). У чин јерођакона рукоположен 24.

априла 1888. године од патријарха Германа. За протођакона је произведен 13. децембра 1890. од патријарха Георгија, а 6.

октобра 1891. године у чин архиђакона. На Божић исте године је рукоположен у чин презвитера, добивши у исто време наслов синђела, а 6. октобра 1891. произведен у чин протосинђела.

За епископа бачког једногласно је изабран 1893. године, а посвећен на Ђурђев-дан 1894. године од стране патријарха Георгија и епископа темишварског Никанора и горњокарловачког Михаила. После краће болести, преминуо у Бечу 18. јануара 1899.

године и сахрањен у Платоновој капели на Алмашком гробљу у Новом Саду.

Патријарх Герман (у свету Хранислав Ђорић) рођен је 7.

августа 1899. у Јошаничкој Бањи од оца Михаила, учитеља (који је касније рукоположен у чин ђакона и презвитера) и мајке Цвете.

Основну школу је учио у Великој Дренови и Крушевцу, а деветоразредну богословију, започету у Београду, завршио је у Сремским Карловцима 1921.Извесно време је студирао права у Паризу, а потом се уписао на Православни богословски факултет у Београду који је завршио 1942. године.

У чин ђакона рукоположио га је епископ жички Јефрем поставивши га за писара Духовног суда у Чачку. У исто време је предавао и веронауку у чачанској гимназији. Из здравствених разлога напустио је црквено-административну службу и пошто је рукоположен у чин презвитера, 1927, постављеа је за пароха у Миоковцама. На овој парохији је остао до 1931. године, а тада је премештен у Врњачку Бању. После избора патријарха Гаврила, 1938, постављен је за референта Светог архијерејског синода. На овој дужности га је затекао избор за викарног епископа моравичког 12.јуна 1951.

Као удовог свештеника, замонашио га је 7. јула исте године у манастиру Студеници епископ шумадијски Валеријан давши му име Герман. У чин архимандрита произвео га је 12. јула епископ бањалучки Василије. Чин архијерејске хиротоније извршио је, 15.

јула 1951. године, патријарх српски Викентије уз учешће епископа шумадијског Валеријана, сремског Никанора и бањалучког Василија.

Новоизабрани епископ Герман је у исто време, по одлуци Светог архијерејског сабора, примио и дужност главног секретара Светог архијерејског синода. Ову дужност вршио је све до избора за епископа жичког 1956. У исто време, уређивао је „Гласник", службени лист Српске православне цркве будући да је на овом пољу радио још као парохијски свештеник уређујући „Преглед", службени лист Жичке епархије и календар „Свети Лазар".

На заседању Светога архијерејског сабора 1952. епископ Герман изабран је за епископа будимског. До устоличења није никада дошло, јер за то није могла бити добијена сагласност тадашњих мађарских грађанских власти. После смрти епископа жичког Николаја, 1956, епископ Герман, администратор Жичке епархије, изабран је за епископа жичког. Као епископ администрирао је Епархијом будимљанско-полимском (1955и Епархијом рашко-призренском (1956-1957).

На патријаршком трону наследио је патријарха Викентија 13.

септембра 1958.

Архипастирство патријарха Германа пада у врло тешком времену за српски народ и Српску православну цркву, која је била у стању прогона. Све што је постигнуто у овом времену учињено је са великим напором и огромним сметњама. И поред ГЕРМАН (Ђорић) тога, издавачка делатност је добила нови замах, а грађевинска делатвостје зависила од разних фактора који према Цркви нису били расположени. Па, ипак, подигнуте су зграде Богословског факултета у Београду и Богословије у манастиру Крки и, најзад, упорним залагањем патријарха Германа настављен су радови на храму Светога Саве на Врачару.

За време тридесетогодишње управе Српском црквом, у време патријарха Германа основане су нове епархије: Источноамеричка и канадска, средњезападноамеричка и западноамеричка (1963), западноевропско- аустралијска (1969), аустралијска (1973), врањска (1975), канадска (1983) и бихаћко-петровачка (1990).

У овом времену дошло је и до два раскола у Српској цркви.

Епархије скопска, злетовско-струмичка и охридско-битољска, уз велику подршку државних власти, издвојиле су се из састава Српске православне цркве насилним путем у „самосталну" Македонску православну цркву, коју није признала ниједна православна црква у свету.

Приликом оснивања нових епархија у САД и Канади, 1963, епископ америчко-канадски Дионисије није признао одлуке Светог архијерејског сабора, отишао је у раскол и затражио заштиту грађанских судова. Врховни суд САД донео је пресуду у корист Српске цркве.

Број богословија повећан је заузимањем надлежних епархијских архијереја и патријарха Германа отварањем богословија у манастиру Крки и Сремским Карловцима, а Монашка школа, отворена прво у манастиру Преображењу, а потом у манастиру Острогу није имала среће да заживи.

Патријарх Герман имао је нарочито смисла за грађевинску делатност и у датим приликама учинио је много. Посебну љубав гајио је према манастирима и материјално их помагао.

Након дуже болести, патријарх Герман је умировљен 1990.

године. Преминуо је 27. августа 1991. и сахрањен у храму Светога Марка у Београду.

Након хиљаду година обновљено је поново православље у Чехословачкој после првог светског рата. Првим епископом Православне цркве у овој земљи постао је др Маћеј Павлик у монаштву Горазд.

Епископ Горазд је рођен у селу Хруба Врбка, на територији бивше Велике Моравске, 26. маја 1879. године у римокатоличкој породици. Завршио је римокатоличко дечачко семениште, са матурским испитом 1898. године, а богословски факултет у Оломоуцу 1902. годне. Интересовање за источно хришћанство је показиваојош као студент и путовао у Русију да би се упознао са православљем.

Као римокатолички свештеник, Маћеј Павлик се истиче као духовник, као сарадник Црвеног крста у пружању помоћи рањеницима у току првог светског рата, уредник независног месечника „Право народа" и публикације „Обнова католичке цркве у Чехословачкој", као пионир практичног екуменизма а посебно као духовник душевно оболелих.

После првог светског рата око 80 процената римокатоличких свештеника изјаснило се за реформе у Римокатоличкој цркви и са таквим програмом су основали своје удружење. Када се увидело да од тих реформи нема ништа, а захтевало се увођење народног језика у богослужењу, организовање самосталане цркве и оживљавање правог религиозно-моралног живота, створена је чехословачка народна црква. Док су се извесни планови ове нове цркве колебали којим путем да пођу, Маћеј Павлик" је одлучио да и јавно иступи за православну оријентацију. Тоје одлучио после темељитог размишљања. Његов пут према православљу није био нимало лак, али представљао је победу уверења о позитивном хришћанству. Прогласио је православље за најплоднију форму хришћанства како религиозно тако и национално". Пошто се обратио за помоћ Српској православној цркви, она је изаслала у Чехословачку епископа нишког Доситеја (Васића), који је не само тада, него и много касније пружао драгоцену помоћ младој Чехословачкој православној цркви која је против себе имала Римокатоличку цркву, Чехословачку народну цркву која је пошла путем протестантизма, а такође и према православљу нерасположеног председника државе Томаша Масарика.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве примио је свештеника Маћеја Павлика у крило Цркве и изабрао га за епископа чешког и моравско-шлеског.

Маћеј Павлик је примио монашки чин 21. септембра 1921.

године у манастиру Крушедолу добивши име Горазд.

До епископске хиротоније прошао је, по пропису, кроз остале чинове. Игуманом је постао у манастиру Гргетегу, а архимандритом у манастиру Хопову. Хиротонисан је за епископа у Саборној београдској цркви 25. септембра 1921. године од стране патријарха српског Димитрија и српских архијереја.

Рад епископа Горазда на организовању и признању Православне цркве, а што се признања тиче оно се односи и на Православну мукачевско-прјашевску епархију, која је такође била у саставу Чехословачке, трајао је дуги низ година. Међутим, сав двадесетогодишњи рад епископа Горазда био је скопчан са разноврсним потешкоћама које су долазиле са многих страна.

Наиме, „све непријатељске снаге ујединиле су се за одлучујући напад против православне оријентације у Моравској. Иницијатор те борбе била је тадашња чехословачка влада. Православна оријентација целе Моравске није одговарала њиховим ставовима, плашила се продирања политичких утицаја са истока". На основу архивског материјала, епископ Горазд је доказао да су верници новостворене Чехословачке за време Аустроугарске припадали задарском епископу и карловачкој митрополији, а тај однос признала је Чехословачка 1918. године.



Pages:     | 1 |   ...   | 24 | 25 || 27 | 28 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Нерукотворные образы в Византии Составление и предисловие А. М. Лидова Особую группу реликвий составляют чудотворные иконы, интерес к которым в исторической науке неуклонно растет1. Хотя чудотворная икона не является реликвией в узком смысле слова (reliquiae — остатки), она должна быть включена в то же ряд священных предметов. Подобно мощам святых и иным предметам, соприкасавшимся со святыми и божественными лицами, чудотворные иконы обладали благодатью Св. Духа и способностью к совершению...»

«АРХЕОЛОГИЯ И ЭТНОЛОГИЯ СЕВЕРНОГО КАВКАЗА 1 ВЫПУСК НАЛЬЧИК • 2012 1 УДК 902(470.6)+39(470.6) ББК 63.48(235.7)+63.529(235.7) А 87 Редакторы: Бгажноков Барасби Хачимович доктор исторических наук Фоменко Владимир Александрович кандидат исторических наук, доцент Археология и этнология Северного Кавказа. Сборник научных трудов. Нальчик: Издательский отдел КБИГИ, 2012. Выпуск 1. 178 с. Тематический сборник включает в себя статьи, разрабатывающие актуальные вопросы археологии и этнологии Северного...»

«Павел Парфентьев при участии Петра Безрукова ЧЕТВЕРТЫЙ КРЕСТОВЫЙ ПОХОД МИФ И РЕАЛЬНОСТЬ Взятие Константинополя крестоносцами в 1204 г. Миниатюра XV в. Bibliothque nationale de France Привлекая широкий круг первоисточников и научных работ, автор подробно анализирует сложный ход событий IV Крестового похода (1202–1204), приведшего к захвату и разграблению Константинополя латинянами. Автор последовательно показывает, что расхожая мифологизированная антикатолическая версия событий не соответствует...»

«  МАХ-ШАРАФ ХАНУМ КУРДИСТАНИ ХРОНИКА ДОМА АРДАЛАН ТАРИХ-И АРДАЛАН ВВЕДЕНИЕ Настоящее издание представляет собою перевод хроники курдской поэтессы и историка первой половины XIX в. Мах Шараф-ханум Курдистани, более известной под литературным псевдонимом Мастуре (перс, “спрятанная”, “целомудренная”). Книга написана на персидском языке и называется Та'рих-и Ардалан — “История Арделана”. Сочинение посвящено истории сравнительно небольшой, но крайне интересной области Восточного Курдистана и...»

«К 100-летию со дня рождения Павел Александрович ВУЛЬФИУС СУДЬБА. ТВОРЧЕСТВО. ПАМЯТЬ Статьи. Материалы и документы. Воспоминания Санкт-Петербург 2008 85.23 88 :.,. —. : -,., -,., -,...,.. 1908–2008.. СОДЕРЖАНИЕ От составителей Бонфельд М. Ш. Мужество романтика СУДЬБА Вульфиус П. А. Автобиографические заметки Груздева Е. Н. Павел Александрович Вульфиус: страницы семейной истории Лапин В. А. Мы, нижеподписавшиеся..По материалам архивного дела № П 13893 арестованно го П. А....»

«УТВЕРЖДАЮ Декан исторического факультета _Т.Г.Леонтьева 1 сентября 2012 г. Учебно-методический комплекс по дисциплине ИСТОРИЯ ЮЖНЫХ И ЗАПАДНЫХ СЛАВЯН для студентов 3-4 курсов очной формы обучения направление 030400 ИСТОРИЯ Форма обучения очная Обсуждено на заседании кафедры Составители: 1 сентября 2012 г. д.и.н., проф., И.Г. Воробьева, к.и.н., доц., Н.А. Лучинина Протокол № 1 Зав. кафедрой Тверь 2012 Пояснительная записка В соответствии с Государственным стандартом высшего профессионального...»

«Материалы Круглого стола Историко-культурное наследие: способы исследования, интерпретации, продвижения 8 февраля 2014 г. Круглый стол Историко-культурное наследие: способы исследования, интерпретации, продвижения В программе – обсуждение темы: Междисциплинарная подготовка специалистов с университетским образованием как путь сохранения и актуализации историко-культурного наследия Информация о проекте подготовки магистрантов • исторического ф-та МГУ по профилю Историко-культурное наследие:...»

«рое десятилетие успешно занимает свою нишу на очень разнообразном книжном рынке. Срок это немалый, и нам хочется познакомить вас с нашей историей. Когда-то мы работали психологами в московских школах. Это были девяностые годы – психологов было мало, и немногие представляли себе, зачем они нужны. Ни книг, ни пособий тогда почти не было. В то время в Москве появился замечательный психологический центр Генезис, в рамках которого мы организовали издательство, работающее специально для школьных...»

«Список новых поступлений ИНИ-ФБ ДВГУ Владивосток. 690000 ул. Алеутская, 65-б Россия (06.06-10.06.2011) Автор Заглавие Издание Место хранения Предмет Класс экземпляра Святыни и Святость в жизни русского народа Москва Наука 2010. Ч/З стран АТР, ауд Тл Научная : этнографическое исследование Российская 301 # академия наук, Институт этнологии и антропологии ; [сост., отв. ред. О. В. Кириченко]. Страницы российской истории : Проблемы, Санкт-Петербург Ч/З гуманитарных Ис Научная события, люди сборник...»

«Я принадлежу к поколению ленин градцев, о которых наш поэт блокад ник Юрий Воронов писал: В блокадных днях Мы так и не узнали: Меж юностью и детством Где черта?. Нам в сорок третьем Выдали медали И только в сорок пятом — Паспорта. Весной 1941 года я окончила шес той класс 252 й школы Октябрьского района. Обычно моя семья каждый год с начала лета выезжала на дачу под Вера Николаевна Вологдина, научный сотрудник Отдела Петергоф. Однако в тот памятный июнь выезд на дачу все откладывался. Африки,...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.