WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 23 | 24 || 26 | 27 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 25 ] --
Иза митрополита Спиридона (Штибице) који је прешао са патријархом Арсенијем III и извесно време заузимао катедру вршачких архијереја, као вршачки митрополит помиње се Герасим. У време полухерцеговачког митрополита Нектарија Зотовића, који је изгледа посвећен 1693. године, помиње се у разним записима у времену од 1694. до 1717. године, и други митрополит херцеговачки Герасим. По овлашћењу патријарха Арсенија III учествовао је, са митрополитом београдским Симеоном и захумским Саватијем у епископској хиротонији епископа црногорског Саве новембра 1694. године".110 Четири године доцније, 18. октобра 1698. је рукоположио у чин јерођакона Димитрија Станисављевића, а 1701. године на исти дан и у истом манастиру, светога Луке у Херцеговини, у чин презвитера.111 У синђелији патријарха Калиника, издатој 4. новембра 1709. године новопосвећеном митрополиту дабарском Мојсију Петровићу помиње се „митрополит захумски Герасим".112 Његовим настојањем, написан је молитвеник попа Марка Рупића, из Оногошта 1713. године".113 За његово време је ђакон Василије Пивац преписао, 1711. године, књигу Дионисија Ареопагита у манастиру св. архистратига Михаила и Гаврила".114 У натпису на икони манастира Мораче стоји, да је, 1713, године, икона сликана с благословом митрополита херцеговачког Герасима".115 Идуће, 1714. године, за његово време „обновише се ћелије, мађупница и доња келија" у манастиру Пиви."6 Исте године се „сдјела"једна икона у манастиру Морачи „при митрополиту захумском кирју кир Герасиму.117 С његовим благословом дато је тетраеванђеље, које је некада припадало манастиру Пиви, протопопу кир Пеји „од племена Никшића" 1700. године". Следећи помен је из 1717. године када је Григорија, сина Деспине и Радула, „поставио нађаконство и поповство".119 Из свих ових записа Иларион Руварацје извео закључак, да је Герасим „био владика у оном делу Херцеговине, где су манастири: никшићки св. Лука, Морача, свето арханђелски манастир на Тари и Пива манастири покрај њега могао је Нектарије Зотовић бити митрополит требињски". Герасим се последњи пут помиње 1732. године. Те године написао је он сам неку нагодбу око имања маиастира Пиве. „И то подписахъ азъ смерени Герасимъ митрополит херцеговачки"121;

то се догодило 20. фебруара. „Да се зна како би реч с Вуиновићи за потписату бару.

ГЕРАСИМ

Као епископ ресавски и сервински помиње се у једном запису из 1763. године поводом посете Григорија Дрекаловића „от Кастриот".

ГЕРАСИМ

Митрополит Герасим је заузимао катедру рашких митрополита од 1776. године, а што се види и из његовог печата.

Наиме, на његовом „владичанском печату стоји, као почетна, 1766. година". Својом синђелијом од 15. августа 1772. године, наређује вернима кућанским да за верске обреде имају примати само попа Аксентија.

ГЕРАСИМ II

Митрополит Герасим, по националности Грк, управљао је Зворничком епархијом више од 27 година. Наследио је митрополита Григорија, који је напустио Зворник 1773. године, али први помен је о њему од 4. фебруара 1777. године. Последњи пут се помиње 1804. године". Православни Румуни будући изложени сталним насртајима унијата, желели су да потпадну под канонску јурисдикцију Карловачке митрополије. Ова Митрополија је, кад годјој се указала прилика, слала своје архијереје у Ердељ који су једноверну румунску браћу спасавали од уније и поред врло великих сметњи од стране римокатолика и аустријских власти.

Тако је, на народно-црквеном сабору у Сремским Карловцима, 1769. године, покренуо ово питање тражећи да се српске привилегије протегну и на Румуне. Тек после проласка цара Јосифа кроз Ердељ, који се и сам уверио, да Румуни желе јурисдикију (С. П.) карловачких митрополита, донета је, 30.

септембра 1783. године, одлука о поновном установљењу јурисдикције архиепископа карловачког – али само in dogmaticis et pure spiritualibus".

За православног ердељског епископа постављен је архимандрит шишатовачки Герасим Адамовић са седиштем у Решинару код Сибиња127 те је као такав 1786. године учествовао у раду Светог архијерејског синода у Сремским Карловцима.

Митрополит Герасим рођен је у Трапезунту. На митрополитској катедри у Шапцу наследио је убијеног Мелентија (Никшића). Као митрополит долазиоје често у сукоб са кнезом Милошем око уређења свештеничких проблема, а такође и архијерејских принадлежности. Као противник добијања црквене аутономије у Србији и права избора митрополита Србије, морао је исту напустити 1830. године и отићи у Цариград. Онде је добио Мирликијску епархију. Умро је насилном смрћу.

ГЕРАСИМ (Ђорђевић/Георгијевић) ГЕРАСИМ (Ђорђевић/Георгијевић) Герасим (Ђорђевић/Георгијевић) родио се у Видину око 1779.

године. Школу је учио код Викентија (Велимировића), духовника манастира Студенице и црквеног писца (1761-1806). У истом манастиру је примио и монашки чин, а такође и рукоположење у ђаконски и презвитерски чин од епископа новопазарског Јоаникија.

Заједно са студеничким и враћевшничким монасима пребегао је са моштима преподобнога Симона монаха из манастира Враћевшцнице, 1813. године, преко Београда и Земуна у манастир Фенек и јеромонах Герасим. Те године имао је година, а 11 година од свога рукоположења у презвитерски чин.

Један део студеничког братства је изјавио жељу да остане у Срему и, пошто су положили заклетву на верност аустријском двору, као аустријски поданици распоређени су по фрушкогорским манастирима. Међутим, јеромонах Герасим је изразио жељу да само привремено остане у Аустрији.129 За време Хаџи-Проданове буне вратио се у Србију и био веома одан кнезу Милошу. За епископа шабачког хиротонисан је у Старој крагујевачкој цркви 14. октобра 1831. године. Умро је 29. марта 1839. године у Шапцу.

ГЕРАСИМ

За митрополита битољског и прилепског изабран је од стране Цариградске патријаршије, а утврђен бератом од 20. августа 1833.

године којим су потврђена његова „права митрополитска међу свештенством и паством”.130 Да је митрополит Герасим имао изузетан положај, види се из поменутог берата за који је платио 16.500 аспри. Синодалним актом од августа 1836. године митрополиту Герасиму и његовим наследницима подигнут је ранг тако да њихова епархија сад „долази одмах иза митрополије Прусе (Брусе у Малој Азији). Разлог је с једне стране у томе, што је седиште митрополије Пелагонске, град Битољ, постао многољудан, врло напредан, и политички веома важан, јер је ту столица гувернера Румелиске области; а с друге стране и у томе, што је митрополит Герасим, ма да је тек од скора поглавар те епархије, стекао и за своју епархију и за цариградску цркву великих заслуга, тако да је потпуно заслужио ово унапређење". Герасим (у свету Гаврил Рац), рођен је 1793. године у селу Roit, жупанија Бихор.

Школовао се у Орадији, Темишвару, Сремским Карловцима и Бечу. Пре избора за епископа арадског, од стране Светог архијерејског синода Карловачке митрополије, био је парохијски свештеник и окружни протопрезвитер у Орадији. Замонашио се 1831. године. Произведен у чин протосинђела 2. децембра 1834.

године, а за епископа изабран 3. фебруара 1835. године.

Умро 15. августа 1850. и сахрањен у манастиру у Арад-Гају, задужбини епископа Синесија (Живановића).

Рођен је 1811. године у Араду. Основну школу и гимназију завршио је у свом родном месту, филозофију и права у Будимпешти, а богословију у Срем. Карловцима. За професора богословије у Београду постављен је 1839. године. Замонашен је у манастиру Враћевшници. Рукоположен у чин ђакона 27. августа 1839, произведен у чин протођакона 12. децембра, а за јеромонаха рукоположен 6. јануара 1840. године. За протосинђела произведен је 15. маја 1844, а за архимандрита 9. маја 1853.

године.

За епископа неготинског посвећен је у Саборној цркви у Београду 10. октобра 1854. године. Умро је у Неготину 11. јула 1865. године и сахрањен у неготинској цркви.

ГЕРАСИМ

Митрополит Герасим помиње се 1864. године као потписник синодалних листина цариградског патријарха Софронија III поводом укидања патријаршијске егзархије Никисијана, Палеохориона и Корамисте, а такође и егзархије Инопољске. Епископ Герасим рођен је у Шибенику 23. априла 1820.

године. Основну школу завршио је у родном месту, гимназију и Богословију у Сремским Карловцима, а филозофију у Загребу.

Замонашен је 14. октобра 1844. године у манастиру Крупи.

Рукоположен је у чин ђакона 9. децембра 1844. године а за презвитера 20. јула 1846. У чин архимандрита произведен је 6.

децембра 1855.

До избора за епископа новоосноване Епархије бококоторске, дубровачке и спичанске био је професор Богословије у Задру и потпредседник конзисторије. Изабран је за епископа 25. фебруара 1871.

Целог свог дугог живота бавио се књижевним радом. Био је један од уредника Српско-далматинског магазина. Од својих скромних средстава основао је фонд за сиромашне занатлије.

Умро је у Котору 18. априла 1906, а сахрањен у манастиру Савини.

ГЕРМАН I

Помиње се око 1219. године, после епископа Илариона.

Обојица су резидирали у Боки.

ГЕРМАН II

О епископу зетском Герману нема никаквог помена, изузев Пљеваљског синодика православља где се помиње као зетски епископ.

ГЕРМАН I

У Пљеваљском синодику православља даје се списак петорице епископа будимљанских. На петом, последњем, месту се помиње епископ Герман I.'3'

ГЕРМАН II

Помиње се у повељи краља Милутина из 1292-1309. године, заједно архиепископом српским Јевстатијем II. Ђорђе Сп.

Радојичић је мишљења, да је Герман II шести или свакако седми епископ будимаљски".

ГЕРМАН

Епископ топлички Герман помиње се за време краља Милутина и архиепископа српског Јевстатија II (1292-1309). Митрополит Герман је заузимао катедру митрополита скопских после митрополита Јосифа, 1473, а пре митрополита Антонија, 1497, што значи да је његово архипастирствовање падало у другој половини петнаестог века.

ГЕРМАН II

Помиње се у Шишевском поменику, из почетка XV века, као митрополит скопски.

ГЕРМАН

Изабран је за епископа мегленског 1762. године".141 У његовом избору учествовао је и епископ самоковски Неофит, коме је свој глас поверио митрополит солунски Теодосије.

ГЕРМАН

После премештаја митрополита рашко-призренског Ананије у Тесалију, 1836, на катедру рашко-призренских митрополита постављен је Герман. Услед арнаутских побуна митрополит Герман саставио је једва годину дана, а потом се вратио у Цариград. Последњи помен о њему је из 1838. године када је, поред осталих архијереја сабраних на синодској седници, потписао синодални акт о присаједињењу острва Астипалеје епископији Лерниској". Григорије Анђелић, у монаштву Герман, рођен је 1822.

године у Сремским Карловцима од оца Павла, пароха Саборне карловачке цркве, и мајке Ане, рођ. Шероглић.

Гимназију је завршио у Сремским Карловцима, а такође и богословију. Права и филозофију је студирао у Пешти и Шарошпатаку.

Замонашио га је 20. маја 1848. године архимандриг крушедолски Прокопије (Ивачковић) у манастиру Гргетегу.

Рукоположио га је у чин јерођакона 12. маја 1848. године горњокарловачки епископ Евгеније (Јовановић).



Pages:     | 1 |   ...   | 23 | 24 || 26 | 27 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«АМЕРИКАНСКАЯ ДЕЙСТВИТЕЛЬНОСТЬ ГЛАЗАМИ М. М. КОВАЛЕВСКОГО Автор: С. С. БРАЗЕВИЧ БРАЗЕВИЧ Святослав Станиславович - доктор социологических наук, профессор Санкт-Петербургского государственного инженерно-экономического университета (E-mail: brazewichss@km.ru) Аннотация. Представлены отраженные в дневниковых записях М. М. Ковалевского впечатления от его первого посещения США и контактов с американской профессурой, которые предоставили ему ценный материал для проведения сравнительных исследований....»

«ИСТОРИЯ НИЖНЕВАРТОВСКОГО РАЙОНА 1 Герб района утвержден решением Думы района от 22.05.2007 № 62, зарегистрирован в Государственном Геральдическом совете при Президенте Российской Федерации и внесен в Государственный геральдический регистр Российской Федерации с присвоением регистрационного номера 3354. В зеленом поле с лазоревой, зубчато вызубренной и окантованной серебром в стиле хантыйского орнамента оконечностью, золотое отвлеченное стропило, сопровождаемое внизу и внутри золотым отвлеченным...»

«Д.Г. Кукарников СОЦИАЛЬНАЯ ФИЛОСОФИЯ Учебная программа курса и планы семинарских занятий для вузов Издательско-полиграфический центр Воронежского государственного университета 2008 Утверждено научно-методическим советом факультета философии и психологии 25 марта 2008 г., протокол № 1400-03 Рецензент профессор А.С. Кравец Программа подготовлена на кафедре истории философии факультета философии и психологии Воронежского государственного университета. Рекомендуется для студентов 2–3 курсов дневной...»

«История свободы в Античности Электронный ресурс URL: http://www.civisbook.ru/files/File/1993-3-Akton.pdf ИСТОРИЯ СВОБОДЫ В АНТИЧНОСТИ Джон Актон The History of Freedom in Antiquity. Публикуется по изданию, Acton J. E. E. History of Freedom and other Essays. L., 1907. Всем известно знаменитое высказывание: Власть развращает, абсолютная власть развращает абсолютно. Однако мало кто знает, что это высказывание принадлежит английскому историку Дж. Актону, одному из интереснейших и своеобразных...»

«В 1917 г. большевики пришли к власти не только во многонациональной, но и в мультиконфессиональной стране. Объявив тотальную войну религии и церкви, они, возможно, не представляли себе всей сложности поставленной задачи и того многообразия конфессий и деноминаций, которые им предстояло уничтожить или вытеснить на задворки общественной жизни в ходе борьбы за культурную гегемонию. Даже в таких популярных антирелигиозных советских лозунгах, как Долой, долой монахов, раввинов и попов!, нашлось...»

«Книга IV РУССКО ОРДЫНСКАЯ ИМПЕРИЯ И БИБЛИЯ Глава 1 ИСТОРИЯ РУКОПИСЕЙ И ИЗДАНИЙ БИБЛИИ ЧТО ТАКОЕ БИБЛЕЙСКИЙ КАНОН? ПОЧЕМУ В СРЕДНИЕ ВЕКА ЦЕРКОВЬ ЗАПРЕЩАЛА МИРЯНАМ ЧИТАТЬ БИБЛИЮ? Скалигеровская хронология библейских книг и рукописей и их датировка весьма зыбки и недостаточно обоснованны. По сути дела, они зиждутся на авторитете хронологов и теологов эпохи Реформации, охватившей в XVI—XVII веках Западную Европу, когда вопрос о библейской хронологии и истории стал острым оружием в борьбе...»

«ПРОГРАММА КУРСА И СЕМИНАРА ИСТОРИЯ САМАРСКОГО КРАЯ С ДРЕВНЕЙШИХ ВРЕМЁН ДО НАЧАЛА ХХ ВЕКА Для студентов 2 курса дневного и 3 курса заочного отделений исторического факультета Издательство Универс-групп 2005 Печатается по решению Редакционно-издательского совета Самарского государственного университета Программа курса и семинара История Самарского края с древнейших времён до начала ХХ века / Состав. Н.А. Курсков. Самара: Изд-во Универс-групп, 2005. 34 c. Программа лекционного курса и планы...»

«Ю.Н. Филиппович ЭЛЕКТРОННОЕ ИЗДАНИЕ СЛОВАРЯ АКАДЕМИИ РОССИЙСКОЙ 1789–1794. История создания Словаря Аадемии Российсой 1789–1794. это не тольо история работы над ним аадемиов, но и приотовительные работы по созданию самой нии, существующей спустя два столетия, правда, в небольшом оличестве эземпляров и в несольих библиотеах России. Словарь Аадемии Российсой 1789–1794. сеодня является одним из выдающихся памятниов руссой письменности и нижной ультуры, одним из первых руотворных лесиорафичесих...»

«Обществознание в вопросах и ответах Самые первые, наивные и фантастические в основе своей представления об общественной жизни имели место в древних мифах. В них общество рассматривалось как арена существования, борьбы и соперничества богов и героев. Боги в древних мифах олицетворяли собой те или иные социальные явления (так, Марс воспринимался как бог войны, Меркурий – бог торговли и т.д.). А герои – это особого рода люди, способные к подвигу, к соперничеству с богами (например, Прометей – это...»

«В истории армянской этнографии имя Евгении Тиграновны Гюзалян практически забыто. Е.Т.Гюзалян не имела научных трудов и даже небольших научных публикаций: она их просто не успела написать. Но когда при подготовке данной статьи буквально по крупицам и отдельным фрагментам стали воедино собирать результаты всего проделанного ею, постепенно начал вырисовываться образ неутомимой труженицы, своей будничной и, казалось бы, неприметной работой внесшей немалую лепту в становление и развитие...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.