WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 21 | 22 || 24 | 25 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 23 ] --

до 1821. био је заклети нотар, архидијецезалне конзисторије и апелаторије, члан конзисторије, а такође и разних црквених комисија, а по потреби и члан-заменик апелаторијалног асесора.

Одлуком митрополита Стефана постављен је 28. августа 1826.

године за представника архидијецезалне конзисторије и фрушкогорских манастира на конгрегацијама сремске жупаније.

За време његове управе, манастир Раковацје потпуно обновљен у сваком погледу, о чему су сведочили манастирски протоколи, инвентари и годишњи рачуни.

Када се премештајем епископа Јосифа (Путника) на темишварску катедру упразнила Пакрачка епархија, архимандрит Георгијеје 24. јануара 1829. посвећен је у катедралној карловачкој цркви за епископа пакрачког.

У млађим годинама се епископ Георгије бавио књижевншћу.

Своју богату личну би-блиотеку је пренео у Нови Сад, која је за време Мађарске буне 1848. пропала заједно са епархијском архивом.

Епископ Георгије је премештен у Бачку епархију 26. маја 1839. После смрти митрополита Стефана (Станковића) администрирао је Карловачком митрополијом од 31. јула 1841. до избора новога митрополита 1842. Као добротвор омладине, школовао је сиромашне студенте, а помагаоје и сиротињу. Умро је 22. јуна 1843. Сахрањен је у Саборном новосадском храму.

Митрополит Георгије рођен је у селу Јаску 1807. Основну школу учиоје у родном месту и у Митровици, а гимназијске и богословске науке у Сремским Карловцима. Извесно време студираоје филозофију на пештанском универзитету.

На молбу Српске православне црквене општине у Дубровнику послао га је митрополит Стефан (Стратимировић) за учитеља у Дубровник 1830. Три године доцније рукоположио га је за ђакона и презвитера епископ далматински Јосиф (Рајачић) и поставио за пароха дубровачког. У чин протопрезвитера произвео га је 1843. епископ далматински Јеротеј (Мутибарић). Од 1858. до 1860. године био је професор задарске богословије, а тада је постао конзисторијалним саветником у Сарајеву. За митрополита дабро-босанског именован је 1885.

Као свештеник и архимандрит врло вредно радио је на књижевном пољу. Као архимандрит у Сарајеву издавао је шематизам Епархије дабро-босанске. Из својих личних средстава основао је разне закладе у добротворне и просветне сврхе.

Умро је 20. фебруара 1896. у Сарајеву, а сахрањен је у Блажују у својој задужбинској цркви.

Епископ Георгије рођен је у Руми. После избора сибињског митрополита Прокопија (Ивачковића), изабран на првој синодској седници за епископа темишварског. До избора за епископа био је архимандрит манастира Беочина. Хиротонисан је за епископа у Карловцима 16. септемра 1874. године.

Умро је у Карловцима 23. децембра 1881. године и сахрањен у карловачкој Саборној цркви.

Патријарх Георгије (у свету Ђорђе Бранковић) рођен је 13.

марта 1830. године у Кулпину од оца Тимотија, пароха кулпинског, и мајке Јелисавете, рођене Бикар.

Гимназију је завршио у Врбасу, а Богословију у Карловцима.

Пре рукоположења био је подбележник града Сенте. За ђакона рукоположен је 6. децембра 1855, а за презвитера 25. децембра од епископа бачког Платона (Атанацковића). Постављен је за капелана своме оцу у Сенти, а потом и за администратора сенћанске парохије. Пошто је 1859. године изабран за окружног протопрезвитера сомборског, произведен је у чин протопрезвитера 6. августа 1859. године.

Са свога савесног и свестраног рада, млади протопрезвитер сомборски постао је познат широм Карловачке митрополије, те је 1861. године именован и за управитеља српске учитељске школе у Сомбору. На тој дужности остао је до 1872. године. За то време је његовим настојањем сомборска општина подигла зграду за учитељску школу. Епископ бачки Платон је, на предлог проте Ђорђа Бранковића установио свој „Платонеум" који је давао стипендије сиромашним ученицима не само из Карловачке митрополије, већ и из Босне и Херцеговине.

Као један од најугледнијих српских свештеника, биран је за посланика народно-црквених сабора у времену од 1861. до 1882.

године.

Пошто је обудовио, изабран је за епископа упражњене Епархије темишварске 7. маја 1882. године, а након примања монашког чина у манастиру Ковиљу за епископа су га посветили 1/14. јула патријарх Герман и епископи будимски Арсеније и бачки Василијан.

У Темишварској епархији епископ Георгије установио је епархијски фонд којим су издржаване епархијске власти, а нарочито српске православне вероисповедне школе. Својим личним средствима снабдеоје владичански двор у Темишвару потребним намештајем. После смрти патријарха Германа (Анђелића), 26. новембра 1888. године, Аустроугарска није дозволила да се одмах попуни патријарашки престо, као што неће дозволити ни 1913. године. Наиме, грађанске власти нису желеле да престо буде попуњен у години обележавања петстогодишњице Косовске битке и двестогодишњице Француске револуције, јер се плашила да се свечаности не претворе у манифестације које њој не би одговарале. Избор новог патријарха је обављен 1. маја 1890.

године у личности епископа темишварског Георгија. Избору епископа Георгија нису се обрадовали настојатељи фрушкогорских манастира, јер је нови патријарх долазио из редова тзв. белог свештенства. Међутим, сви су они доживели да виде све фрушкогорске манастире генерално обновљене. Неки од њих су обновљени и личним патријарховим прилозима. Зато је уздржљиви архимандрит Иларион (Руварац) приликом обнављања манастира Гргетега и рекао: „Од како Његова Светост управља митрополијом српском, обновљени су готово сви фрушкогорски манастири и то ревним настојањем и подстреком Његове Светости, те су данас и спољашњим обликом својим достојни свога светога позива.

Ево вам погледајте, на прилику, како је красан манастир Шишатовац, који је чувен и славан са свога Лукијана Мушицког, у којем је тај заслужни архијереј српски толико за своју цркву и народ трудио се и колико патио. Ево вам манастира Беочина, ГЕОРГИЈЕ (Бранковић) како му је црква и кућа украшена! Пођите од Кувеждина, па Бешенова, Врдника, Хопова до Крушедола редом – све се то данас у чистоти и лепоти својој обновљеној блиста, а све је то било до скора још старо и овештано. Па ено вам чак и сиромашне свете обитељи суседне нам Велике Ремете, како је лепо и красно и она обновљена!" Посебну пажњује патријарх Георгије посветио школовању монаштва у Карловачкој митрополији отварањем Монашке школе у манастиру Хопову и, захваљујући прилозима свих манастира, подигао је семениште манастирских питомаца за спремање монашких кандидата. Импозантним бројем учених монаха, школованих у руским духовним академијама и на богословским факултетима Атине и Черновица, могла се поносити и много већа аутокефална или аутономна православна црква. Кроз његову школу, Патријаршијски двор у Сремским Карловцима, прошли су многи монаси који су били примљени у статус придворних монаха, а потом су постали архијереји. То им је касније помогло да се сналазе у разним ситуацијама, будући да су пратили на извору живот своје цркве.

Црквена просвета билаје посебна брига патријарха Георгија, а нарочито Карловачка богословија којој ће дати факултетско уређење. „Наиме, првог септембра 1906. године ступио је на снагу Статут Карловачке богословије у коју су примани кандидати са великом матуром. Доцентима, ванредним и редовним професорима могли су постати само они кандидати који су имали академски степен. За њихово напредовање у служби тражени су научни радови и уџбеници. Зато се није могло замислити предавање једнога предмета без потребног уџбеника.

Тако су добијена богословска дела др Димитрија Стефановића, др Лазара Мирковића, др Иринеја Ћирића, др Мојсија Стојкова, Митрофана Шевића, Јована Живановића и Јована Живковића, којима се и данас после осамдесет година служе богослови и студенти теологије.

До патријарха Георгија Карловачка богословија је радила у неприкладним просторијама. Већ школске 1891/92. године она се уселила у новоподигнуту зграду, задужбину браће Анђелић.

Питање пак богословског семеништа нови патријарх је покренуо одмах након свога устоличења, а десет година доцније је осветио нову зграду Богословског семинара коју је подигао о свом трошку. Три године доцније је прилозима манастира подигнуто и Семениште манастирских питомаца.

Патријарховом иницијативом покренут је лист Српски Сион, који је излазио седамнаест година (1891-1907) и за време уредништва Димитрија Руварца доносио драгоцену историјску грађу. Иза добро уређеног Бранковог кола (1895-1914) је такође стајала штедра рука патријарха Георгија, као и иза листа Српски пчелар.

Многи претходници патријархови на трону Карловачке митрополије покушавали су да у Карловцима отворе српску штампарију, али им није полазило за руком, јер се аустријски двор томе противио. Трудом архимандрита Илариона (Руварца) и Платона (Телечког) купљена је штампарија у Карловцима и као Манастирска штампарија радила је све до Другог светског рата.

После рата она је национализована и потпуно растурена.

Захваљујући патријарху Георгију, подизањем монументалних зграда у Сремским Карловцима овај град променио је урбанистичку физиономију, јер су нови Патријаршијски двор, Народни фондови, Богословски семинар и Стефанеум постали украс града.

Својим личним средствима патријарх је подигао зграде Учитељске школе у Сомбору, основних школа у Белом Брду, Даљу, Баји и родном Кулпину, с тим што је овој школи поклонио за њено издржавање и тридесет јутара земље. Када је у Будимпешти основан Ангелијанум, патријарх је плаћао изнајмљене просторије. Многи храмови парохијски и манастирски, а нарочито Саборна црква у Сремским Карловцима, убележили су га као свог великог добротвора.

Богословија у Карловцима доживела је за његово време свој највећи успон јер је дала низ дипломираних теолога међу којима је било сјајних научника, црквених радника, настојатеља манастира и архијереја међу њима: Саву, епископа горњокарловачког, и Арсенија, митрополита црногорско-приморског.

Својим задужбинама и прилозима у црквено-просветне сврхе, који су износили преко милион круна, патријарх Георгије уврстио се у ред највећих задужбинара овога века и учинио више него сви скупа поглавари Карловачке митрополије од митрополита Стефана (Стратимировића) па до њега.

Умро је 17. јула 1907. године у Сремским Карловцима и сахрањем у Свето-ваведенском храму.

Епископ др Георгије (у свету Ђорђе Летић) рођен је 19.

априла /I маја 1872. у Старом Бечеју од оца Милоша, учитеља, и мајке Милеве. Основну школу завршио је у Бачком Градишту, гимназију у Новом Саду, а богословске науке у Сремским Карловцима и Черновцима, где је 1897. године и промовисан за доктора теологије.

Замонашен је 4. априла 1895. године у манастиру Беочину од архимандрита Платона (Телечког), настојатеља манастира. На Цвети исте године рукоположен је за јерођакона, а на Ваведење произведен у чин протођакона. На Митровдан 1897. постао је архиђакон, а 20. марта 1898. рукоположен је у чин презвитера синђела. За протосинђела произведен је на Божић 1899, а за придворног архимандрита 7. маја 1901. године.

Пре избора за епископа био је редовни професор црквеног права, катихетике и педагогике у Карловачкој богословији, извесно време настојатељ манастира Беочина, патријарашки скевофилакс (ризничар), члан редакционог одбора Богословског гласника и разних комисија.

За епископа темишварског изабран је једногласно 27.

новембра 1903. године, а посвећен 27. марта 1904, у карловачкој Саборној цркви од патријарха Георгија, епископа будимског Лукијана и бачког Митрофана. Устоличење у темишварској Саборној цркви извршио је патријарашки изасланик протосинђел Данило (Пантелић), потоњи епископ далматинско-истријски, 10.

маја 1904. године.

До Првог светског рата епископ Георгије посветио се архипастирском раду и црквено-школским и народним пословима своје простране епархије. Посебну пажњу посветио је школству, не само у својој епархији, већ у целој митрополији.



Pages:     | 1 |   ...   | 21 | 22 || 24 | 25 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«В двух книгах Книга первая ООО Арт Хаус медиа Москва 2007 Цыпцын Сергей. Понимая MAYA Издательство ООО Арт Хаус медиа, 2007 В двух книгах/ М. Издательство ООО Арт Хаус медиа, 2007 1428 с. ISBN 978-5-902976-03-5 Эта книга не о т о м, к а к с д е л а т ь к р а с и в о и не от т о м, как о с в о и т ь п р о г р а м м у за 21 д е н ь. Эта книга о п о н и м а н и и п р и н ц и п о в, по к о т о р ы м р а б о т а е т MAYA. Автор, выпускник мехмата МГУ, соединил академический научный подход и...»

«История Свято-Успенского Псково-Печерского монастыря г. Печоры 2008 Во славу Святой, Единосущной, Животворящей и Нераздельной Троицы: Отца и Сына и Святого Духа и Пресвятой Пречистой Преблагословенной Владычицы нашей Богородицы и Приснодевы Марии По благословению Высокопреосвященнейшего Евсевия, Архиепископа Псковского и Великолукского, Свято-Успенского Псково-Печерского монастыря Священноархимандрита Книга посвящается памяти игуменов и братии Свято-Успенского Псково-Печерского монастыря...»

«УДК 004 ББК 32.973.202 Ч49 ISBN 5-94798-251-x © А. А. Чернов, 2003 Об авторе ЧЕРНОВ АНДРЕЙ АНАТОЛЬЕВИЧ, 1978 г.р., в 2001 г. окончил Московский государственный институт международных отношений (Университет), сотрудник Департамента информации и печати МИД России, кандидат политических наук. Автор ряда публикаций по вопросам формирования информационного общества, среди которых Основные историкотеоретические этапы развития концепций глобального информационного общества, Международные аспекты...»

«Анархисты в России в конце XX века Настоящая книга представляет собой значительно переработанный текст кандидатской диссертации Феномен анархизма в политической жизни России в конце XX века, защищенной автором в 2003 году. Текст диссертации переработан так, что он может быть интересен не только узким специалистам, но и более массовому читателю. Книга является результатом восьмилетнего научного исследования, при этом, однако, изложенным в яркой и доступной форме. Анархисты СССР—России...»

«Кафедра педагогики ПРОГРАММА вступительных испытаний для поступающих в аспирантуру Направление подготовки 44.06.01 Образование и педагогические науки Программа аспирантуры Общая педагогика, история педагогики и образования Красноярск — 2014 Пояснительная записка Предлагаемая программа вступительного экзамена по педагогике призвана обеспечить полноценную подготовку поступающих в аспирантуру по программе Общая педагогика, история педагогики и образования Структура и содержание программы отвечает...»

«Аморализм, нравственное зло — предмет не совсем обычный для нашей философской литературы. С тех пор как в III в. Плотин написал книгу I, 8 Эннеад, названную О сущности и происхождении зла, западно-европейская философия не знала недостатка в трактатах на эту тему. Только в XIX—XX вв. можно насчитать несколько десятков работ, имеющих термин зло на титульном листе. Из вышедших в недавнее время наиболее интересны монографии Э. Беккера Структура зла (1968) и Бегство от зла (1975), П. Рикёра...»

«Муниципального бюджетного общеобразовательного учреждения средняя общеобразовательная школа № 1 г. Красногорска 2012/2013 учебный год Публичный доклад МБОУ сош №1 г. Красногорска за 2012/2013 учебный год Содержание Содержание АННОТАЦИЯ ОБЩАЯ ХАРАКТЕРИСТИКА ОБЩЕОБРАЗОВАТЕЛЬНОГО УЧРЕЖДЕНИЯ. 4 История развития и традиции школы №1 г. Красногорска Тип, вид, статус учреждения Сайт школы Контактная информация Экономические и социальные условия территории ХАРАКТЕРИСТИКА КОНТИНГЕНТА УЧАЩИХСЯ...»

«I. Пояснительная записка Программа предназначена для поступающих в аспирантуру ФГБОУ ВПО Бурятский государственный университет по специальности 12.00.01 Теория и история права и государства; история правовых учений. Целью вступительного экзамена в аспирантуру является проверка способности заниматься научно-исследовательской и педагогической деятельностью по избранной специальности. Требования к поступающим в аспирантуру по специальности: Уровень подготовки поступающих должен соответствовать...»

«Об а в т о р е : О.В. Кишенкова — кандидат исторических наук Кишенкова О. В. К 46 ГИА 2013. Обществознание. Тематические тренировочные задания. 9 класс / О. В. Кишенкова. — М. : Эксмо, 2012. — 256 с. — (Государственная (итоговая) аттестация (в новой форме): 9 класс. Тематические тренировочные задания). ISBN 978-5-699-57733-0 Пособие адресовано выпускникам 9-го класса и предназначено для подготовки к государственной (итоговой) аттестации (в новой форме) по обществознанию. Приводятся задания по...»

«Р е д а к ц и о н н ы й с о в е т: С. И. Богданов, Ю. А. Виноградов, Б. В. Ерохин, В. П. Никоноров, Ю. Ю. Пиотровский, Э. В. Ртвеладзе, А. В. Симоненко, Ю. С. Худяков E d i t o r i a l B o a r d: Sergej I. Bogdanov, Boris V. Erokhin, Yul S. Khudjakov, Valery P. Nikonorov, Yur Yu. Piotrovsky, Edvard V. Rtveladze, Aleksandr V. Simonenko, Yur A. Vinogradov RUSSIAN ACADEMY OF SCIENCES INSTITUTE OF THE HISTORY OF MATERIAL CULTURE PETER THE GREAT MUSEUM OF ANTHROPOLOGY AND ETHNOGRAPHY Sergey A....»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.