WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 20 | 21 || 23 | 24 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 22 ] --

На првом послератном редовном заседању Сабора, у мају месецу 1947, дошло је до креирања нових епархија и избора шест епископа, а такође и до доношења прерађеног и допуњеног Устава Српске православне цркве из 1931. године.

Патријарх Гаврило је изненада умро 7. маја 1950. године у Београду и сахрањен је у Саборној београдској цркви између кнежева Милоша и Михаила Обреновића.

Епископ Гедеон рођен је у Будиму у српској породици.

Рукоположен је за ђакона и презвитера и произведен за протопрезвитера од епископа будимског Дионисија (Новаковића). Пошто је остао удов, замонашен је у манастиру Раковцу 18. јула 1775. године од митрополита карловачког Викентија (Јовановића Видака), а у присуству епископа бачког Арсенија (Радивојевића). Исте године произведен је за архимандрита манастира Шишатовца.

Изабран је за епископа православних Румуна у Аустријској царевини. Резидирао је у великом румунском селу Решинару, код Сибиња, „и уредио своју епископију према организацији српских егшскопија у Карловачкој митрополији". Гедеон (у свету Ђорђе Петровић) рођен је у Сомбору 12.

новембра 1770. године. У родном месту завршио је граматикалну школу, у Сегедину хуманитарне науке, а у Печују филозофију.

Пошто је две године провео у Сомбору као канцелиста, отишао је у Пешту, где је завршио правне науке. Стратимировићеву богословију завршио је у Карловцима.

Рукоположен је у чин ђакона 30. јула 1798. године, 6. августа произведен за протођакона, а 8. септембра за архиђакона. У чин презвитера рукоположен је 27. децембра 1799. године.

Замонашен је у манастиру Крушедолу 30. јануара 1800. од архимандрита ковиљског Јована (Рајића), добивши име Гедеон.

За протосинђела произведен је исте године на Благовести, а 4.

маја 1801. године га је митрополит Стефан (Стратимировић) произвео за архимандрита манастира Крушедола.

До избора за епископа био је учитељ Богословског завода у Карловцима. После смрти епископа бачког Јована, 1805, постављен је за администратора Бачке епархије, а на Видовдан 1807. године посвећен је за епископа бачког.

Заслугом епископа Гедеона је Сава Вуковић основао у Новом Саду српску гимназију. Епископ Гедеон се постарао да добри професори буду постављени у новооснованој гимназији.

Године 1826. основао је фонд за свештеничке удовице и свештеничку сирочад Епархије бачке. Веома је ценио науку и допринео да се Магарашевићу дозволи даље издавање Летописа и поводом тога циркуларно је наредио свештенству да набаве ову корисну књигу.

Умро је у Новом Саду 10. новембра 1832. године и сахрањен у Новосадској Саборној цркви.

ГЕДЕОН

Митрополит Гедеон помиње се у низу скопских митрополита (Грка по рођењу), после митрополита Антима, 1830, а пре митрополита Генадија. Митрополит Генадије се помиње уједном запису „који је временски врло широко датован, у 1427-1456. годину" од стране Љубе Стојановића. Наиме, митрополит Генадије је убележио следећи текст: „Благочъстивому и христолюбивому господину деспот Гургю, Сръблем и поморїю задушник царства тї смЕрени митрополїтъ Генадїіє." Марија Јанковић је добро приметила да је овај запис врло занимљив и каже: „Ту митрополит Генадије себе назива задушником деспота Ђурђа, што изгледа није исто што и духовник-исповедник" Задушни човек је „слуга, ослобођен господином ради спасења душе".74 Према томе, митрополит Генадије себе сматра слугом господина Ђурђа, господина коме он верно служи Према запису у рукопису храма Светога Николе помиње се 1559 године Генадије као митрополит будимљански. Митрополит ердељски Генадије управљао је верским животом Срба, Влаха, Грка и Русина. „За његово време основана је штампарија у Сасшебешу, јужно од Ердељског Београда, и ту, по његовом налогу, 1580 прештампан Зборник или Празнични минеј Божидара Вуковића, први пут штампан у Млецима од 1536-1538 Задржана је, притом, не само српска редакција и српски свештељи, него и цео поговор Божидарев, само са том разликом што се као наредбодавац, место Божидара, помиње „освештени митрополит кир Ђенадије арђелски". Митрополит Генадије помиње се у натпису у цркви Светога Николе у селу Поповљанима код Призрена, која је за његово време, 1626 живописана. Митрополит Генадије помиње се после насилног гашења Пећке патријаршије као митрополит скопски, после 1767 године, као јерарх који је заузимао поменуту катедру између митрополита Јоасафа и Софронија. Рођен је у Шиклушу, Барања, око 1727 године Словенску школу је изучио код знаменитог учитеља Петра Рајковића у Сремским Карловцима и у Будиму код Диоинсија Новаковића, најспремнијег богослова онога времена, а латинску у Коморану и Шопрону Рукоположен је у чин ђакона 1754. у Темишвару од митрополита темишварског Георгија (Поповића), а протођакон је постао 1756. Замонашен је у манастиру Раковцу 6. марта 1762.

После дугогодишње капеланске службе уз генерала Љубибратића, произведен је за раковачког архимандрита 31. јула 1781. године.

За епископа горњокарловачког посвећен је 15. јуна 1786. од митрополита Мојсија (Путника). Умро 20. децембра 1796. у Плашком.

У времену од 1807. до 1820. године помињу се четворица скопских митрополита. Последњи међу њима је Генадије.

Помиње се у поменику цркве Св. Спаса у Скопљу, а такође и у једном попису „скопских митрополита из оставштине претпоследњег митрополита Грка у Скопљу, Пајсија..." Митрополит дебарски Генадије познат нам је из једне посланице патријарха цариградског Јоакима, који му је исту упутио 20. новембра 1860. године поводом његовог одлажења „у туђе епархије (нпр. у Битољ), а није за то тражио ни допуштење од тамошњих архијереја". Митрополиту Генадију је наређено „да престане с тим одсуствовањима, већ да себи подигне у својој епархији сталан владичански двор, па да тамо живи старајући се о народу своје епархије". На призренској катедри Георгије (Маркуш) наследио је епископа Влаха. „Епископ Георгије Маркуш расправљао је са хором и властелом Доњег Полога о власништву плодног манастирског земљишта Плеш, које је некада присвојио неки Прогон". С обзиром да је 1346. године Српска православна црква добила ранг патријаршије, а Призренска епархија ранг митрополије, „није познато да ли је он био и први митрополит Призренске митрополије". Митрополит сегедински Георгије примио је монашки чин у манастиру Петковици, под Цером, коме је, као своме постригу, поклонио 27. септембра 1578. године Синтагму Матије Властара, чије је преписивање платио златом. Епархију је напустио пре 1581. године, јер се у запису на четворојеванђељу, које се „исписа ценом и откупом злата", а поклони манастиру Петковици" где прими свети и анђелски образ", потписао „смирени Гаоргије, по милости Божјој бивши митрополит сегединскога града, бачке области". Пошто се повукао са епархије, митрополит Георгије је живео у манастиру Петковици где је и примио велику схиму.

Митрополит нишавски Георгије познат нам је само по једном запису у вези са преписивањем псалтира, 15. августа 1597.

године, више села Горњег Матејевца, у храму светога Претече". Помиње се у Сопоћанском поменику.87 Сем овога помена, о њему никаквих других података нема.

На полеђини великог крста на иконостасу у манастиру Морачи, који је израђен у време између маја 1606. и августа 1607.

године помиње се „владика Георгије резбар"88 али без титуле, што је необично, јер су и умировљени архијереји употребљавали назив своје бивше епархије.

За време митрополита бачког Георгија израђена је икона Христовог васкрсења над проскомидијом цркве дунапантелијске у Епархији будимској.89 Приложник ове иконе је вероватно био митрополит Георгије, јер иначе не би било разлога да се његово име помиње на територији суседне Епархије будимске.

Георгије (Поповић) рођен је око 1701. од оца Милоша, свештеника, и мајке Ефросиније у Старом Влаху. Није имао богословско образовање, али се сам образовао те је „био јакога здравога разума и цењен као високо образован духовник свога времена".90 Замонашен је у манастиру Дечанима. Патријарх Арсеније IV посветио га је 3. августа 1735. за митрополита нишког.,Док је био на катедри Нишке епархије, Поповић је био примио на се, односно на своју епархију, дуг које остао од његова претходника митрополита Јоаникија, а и сам је био начинио дуг код Јеврејина безрђана Елијосафа Јањалије, хазнадара Бећирпашина, и они су га, после рата, за тај дуг, дипломатским путем тужили код Дворске канцеларије у Бечу. Мисли се да Дворска канцеларија због тога није хтела Поповићу дати епархију – поред свих његових стечених заслуга у минулом рату с Турцима и обећања Дворског ратног саветајош у Нишу и поред неколико представки патријарха Арсенија IV код Дворског савета". Узалуд је митрополит Георгије, који је пребегао у Аустрију заједно са патријархом Арсенијем IV" доказивао да дуг ради кога је ту-жен није био његов лични дуг, већ дуг Нишке епархије, односно њене некретности, позивајући се при том и на правило које за дугове влада код Васељенске Патријаршије". После смрти епископа лепавинско-северинског Симеона (Филиповића), патријарх Арсеније IV поставио га је за епископа те епархије. Међутим, царица Марија Терезија је одбила да га потврди за епископа лепавинско-северинског. Сасвим неочекивано, у време када је патријарх предлагао за епископа темишварског Јована (Ђорђевића) и Симеона (Христијана), царица Марија Терезија је 18. августа 1745. наименовала митрополита Георгија за темишварског епископа, имајући у виду његову верност аустријском двору за време турског рата.

За време његове дванаестогодишње управе Темишварском епархијом подигнута је епископска резиденција у Темишвару и Саборни храм Вазнесења Господњег, а такође и школске зграде.

Покушао је да у Темишвару отвори семинарију за образовање свештеничких кандидата, јер је био уверен да само образовано свештенство може да се успешно бори са свештеницима римокатоличке цркве који су радили на унијаћењу Срба и Румуна. Отварање семинарије и зидање храма у ТемишваруФабрика није доживео.

Митрополит Георгије је уктиторио себе приликом израде триптихона за манастир Студеницу, 1750, а такође и живописањем олтарског простора манастира Крушедола 1751.

године. Умро је 1. децембра 1757 и сахрањен у темишварској Саборној цркви.

Гаврило Хранислав, у монаштву Георгије, рођен је у Руми 8.

новембра 1775. од родитеља Павла и Алке. Учио се код домаћих учитеља јереја Пантелејмона Хранислава и старца Тимотија Иванића, а потом код учитеља ђакона Василија Крстића код кога је, у времену од 1781. до 1786. завршио основну школу. Затим је премештен у славеносрпску школу, која је била у заједници са римокатоличком школом на челу са директором Стефаном Вујановским. Овде је од 1787. до 1791. изучавао основе немачког и латинског језика. Гимназију је учио у Карловцима и Новом Саду, а по завршетку исте је прешао у Велики Варад, где је у тамошњој краљевској академији слушао философију.

Студирајући четири године права на Пештанском универзитету, приватно је слушао естетику и дипломатику. На постдипломским студијама у Бечу је слушао права и философију, а од 1801. до 1804. је био практикант код дворског угарског агента Павла Кизла.

Ставивши се на расположење митрополиту Стефану (Стратимировићу) од 1804. до 1812. био је професор гимназије у Карловцима.

Митрополит Стефан (Стратимировић) рукоположио га је у чин ђакона 6. октобра 1812, произвео га за протођакона 31.

јануара 1813, а за архиђакона 21. новембра 1814. Замонашио га је, 11. јануара 1816, у манастиру Крушедолу архимандрит Димитрије (Крестић) давши му име Георгије. За презвитера рукоположен је 2. јуна 1818, а 21 новембра произведен за протосинђела од митрополита Стефана. За архимандрита раковачког произвео га је 28. новембра 1821. епископ пакрачки Јосиф (Путник). Од свога рукоположења па све до 1827. године је био професор богословије у Карловцима. У исто време, од 1812.



Pages:     | 1 |   ...   | 20 | 21 || 23 | 24 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Содержание: Гармония двух откровений. Бог и мир. Боговдохновенность Писания. Книга Бытия. Библейское повествование о сотворении мира. Причины и последствия атеизма. Добро и зло. Промысел Божий. Вера в Святую Троицу. Преодоление праздности и уныния. 9-е АВ-а. Гармония двух откровений Господь открывает себя человеку двумя способами: непосредственно через духовное озарение человеческой души и через природу, которая своим устройством свидетельствует о мудрости, благости и всемогуществе своего...»

«С. В. Оболенская ИСТОРИЯ ПОВСЕДНЕВНОСТИ В СОВРЕМЕННОЙ ИСТОРИОГРАФИИ ФРГ В конце 60-х—начале 70-х годов в исторической науке ФРГ возникло новое направление, именующее себя социальной или социально-исторической наукой. Как это теперь становится ясным, оно нанесло удар традициям западногерманской историографии, связанным с немецким историзмом с его индивидуализирующим методом, предполагавшим преимущественное изучение выдающихся личностей, дипломатии и политики, прежде всего внешней. Современному...»

«Новое правительство Брат 2 попросился в отставку. Временную. Степная мозаика (№ 7 от 28 февраля) опубликовала инфор фигурирует в числе главных подо мацию под заголовком Одним братаном стало меньше. После зреваемых, и на него возбуждено этого в редакцию позвонила разъяренная фурия, в истеричном уголовное дело по статье 159 ч. 4 тоне потребовавшая поместить опровержение. Мол, министр УК РФ (мошенничество). В бегах здравоохранения и социального развития РК Александр Муче еще один артист Д....»

«Бернард Вербер Бернард Вербер МЫ, БОГИ Волшебный остров Посвящается Жерару Амзаллагу, свободомыслящему человеку ПРЕДИСЛОВИЕ А что если не самые утонченные, а самые жестокие цивилизации оставили свой след в человеческой истории? Ведь если посмотреть внимательно, исчезнувшие культуры не обязательно были самыми неразвитыми. Иногда для того, чтобы покачнулась судьба целого народа, достаточно наивного вождя, которого враги обманули обещаниями мира, или непредвиденных погодных условий, меняющих ход...»

«УТВЕРЖДАЮ Первый проректор профессор Ткаченко И.В. _2012 г. Учебно-методический комплекс по дисциплине по выбору (курс по выбору) Для студентов по направлению подготовки – 050400 Специальное (дефектологическое) образование по профилю Логопедия ПРАВОВЕДЕНИЕ С ОСНОВАМИ СЕМЕЙНОГО ПРАВА И ПРАВ ИНВАЛИДОВ Квалификация выпускника Бакалавр Форма обучения – очная Армавир, 2012 СОГЛАСОВАНО СОГЛАСОВАНО Руководитель ООП Заведующий кафедрой Доцент Лукьяненкова В.В. правовых дисциплин _2012 г. профессор...»

«15 Способов Привлечения Партнеров в Ваш EmGoldexБизнес Через Интернет Об авторе. Здравствуйте, Уважаемый Читатель! Меня зовут Константин Толмачв, и я являюсь автором данной книги. Расскажу вкратце о себе. Я проживаю в России, Челябинской области, в городе Миассе - Южный Урал. Родился и вырос здесь же, 15.05.1989 года. В 2012 году я закончил Южно-Уральский Государственный Университет. Теперь я стал дипломированным специалистом - Информатикэкономист. В 2007 году впервые заинтересовался заработком...»

«Исторические записки Международный сборник научных трудов Выпуск 15 Издается с 1997 года ГУМНИЦ Пенза, 2011 Печатается по решению редакционно-издательского совета исторического факультета Пензенского государственного педагогического университета им. В. Г. Белинского. ИСТОРИЧЕСКИЕ ЗАПИСКИ: Международный сборник научных трудов / Под общей редакцией А. В. Первушкина. – Вып. 15. – Пенза: ГУМНИЦ, 2011. – 300 с. Редакционная коллегия: А. В. Первушкин, кандидат исторических наук, доцент (ответственный...»

«ЗАБЫТЫЙ ГЕНОЦИД Нью-Йорк 2005 1 Felix Tsertisivadze THE FORGOTTEN GENOCIDE © All rights reserved. This book is the intellectual property of the Author. No part of this book may be reproduced or utilized in any form or by any means, electronic or mechanical, including photocopying, recording, CD or by any information storage and retrieval system, without permission in writing from the Author. ISBN 978-0-9741857-4-3 Layout and printing by Adegi Press 2 Автор не ставил перед собой цели оскорбить...»

«2 Оглавление Тема 1. Восточная Пруссия и вторая мировая война. Тема 2. Начало Восточно-Прусской...»

«N. K. Anisyutkin MOUSTERIAN SITE KETROSY IN THE CONTEXT OF THE MIDDLE PALEOLITHIC OF EASTERN EUROPE Nestor-Historia Saint-Petersburg 2013 Российская Академия наук Институт истории материальной культуры Труды Костёнковско-Борщёвской археологической экспедиции. Вып. 7 Н. К. Анисюткин МУСТЬЕРСКАЯ СТОЯНКА КЕТРОСЫ В КОНТЕКСТЕ СРЕДНЕГО ПАЛЕОЛИТА ВОСТОЧНОЙ ЕВРОПЫ Нестор-История Санкт-Петербург 2013 УДК 903'1 ББК 63.442 А67 Издание подготовлено в рамках Программ фундаментальных исследований Президиума...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.