WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 || 3 | 4 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 2 ] --

Као митрополит херцеговачки Аксентије је увео нове и велике таксе за извршене свештенорадње и уопште нове намете, кршио је уредбе, мењао свештенике по својој вољи и постао врло непопуларан. Једно време био је потпуно у рукама писара херцеговачког везира Али-паше, Грка Јоана Анђелопуља, зета бившег владике Јосифа. Анђелопуљ му је најзад дошао главе у настојању да поново доведе свога таста. Интервенцијом Алипаше митрополит Аксентије је смењен. Привремено се склонио у манастир Житомислић док није после Ускрса 1848. године премештен у Велес. Умро је у Цариграду.

митрополит костајничко-зринопољски После смрти митрополита ариљског Јосифа, патријарх Арсеније IV обавештава 7. децембра 1736. године управу Ариљске епархије да им је упутио ипопсифија (изабраног али још непосвећеног епископа) кир Алексија.

Протосинђел Алексије био је родом из Пећи и пострижник Пећког манастира. Посвећен је за митрополита 1737. године као ужички и ариљски, а помиње се исте године у једном запису на Златоустовом маргариту, „књизи врло корисној", која се чувала у манастиру Житомислићу.20 Две године доцније, 12. новембра, митрополит Алексије је поклонио манастиру Гргетегу типик. Због неуспеха царске војске повукао се у Београд заједно са патријархом Арсенијем IV и архијерејима нишким Георгијем (Поповићем) и рашким Јефтимијем (Дамјановићем). Патријарх Арсеније IV послао га је у Хрватску, где је, као и Данило (Љуботина), „крадом вршио владичанске главне дужности у Хрватској, док напослетку царском дипломом од 24. октобра 1741. године није потврђен био за костајничко-личког владику. Ну, поред тога не смеде отићи у Банију и вараждински генералат, него се смести у Лици, где је рукополагао свештенике и за горњо-карловачко владичанство." Дајући му грамату приликом преласка на ову епархију, патријарх Арсеније IV каже: „Знајући га од младог узраста, при нама верног служитеља, мужа искусна и добродетељна",32 јер је у Пећи пратио његово узрастање.

Владика Алексије је „вршио владичанске дужности у хрватско-северинско-марчанском владичанству, за које влада није хтела никако допустити да се постави после смрти Филиповићеве други православни владика". Митрополит Алексијеје пренео седиште Епархије костајничко-зринопољске из манастира Комоговине у Костајницу, „где је купио кућу за епископски двор и овамо се стално настанио." О својој посети загребачком бискупу Ђури Брањугу (1723оставио је запис у минеју, који је тих дана обновљен у Загребу, у коме каже: „Љета 1741-го јан. 27. в среду поидохом из Костајнице пут Загреба того 30. и 2-го дна феб. имехом ауденцију при јего свјетости господина бискуп (а) Брањуга." За његово време израђена је 1743. бакрорезна плоча са иконом Вазнесења Господњег, која се чувала у бившем манастиру Комоговини," као и антиминс који је осветио 3.

августа 1747. године. У запису о његовој смрти, 1749, истиче се да су те године преминули и архијереји: пакрачки Никифор, будимски Василије (Димитријевић) и Исаија (Антоновић), митрополит српски. Амвросије се у Пљеваљском синодику православља помиње међу призренским епископима као четврти по реду епископ,39 а у призренском поменику као седми по реду. Епископ Амвросије насликан је у спољној припрати цркве Богородице Љевишке у Призрену. Митрополит Амвросије, Грк по рођењу, рођен је 1791. у Еносу, Румелија. Зау-зимаоје катедру дабро-босанских митрополита од 1835. до 1841. године. Био је један од најбољих Грка епископа међу Србима; чувао је народ и штитио га од насиља. Због тога је дошао у сукоб са турским властима и лишен је епископије. У Цариграду је живео без места, у највећој беди". Будући без епархије, примио се положаја митрополита буковинских старообрјадаца и основао им вишу јерархију. Иако је ово учинио са знањем аустријских власти, прогнан је из Буковине у Цеље, где је и умро 1863. године.

Митрополита скопског Методија41 наследио је 1896.

митрополит охридски Амвросије, који је иначе био иследник у вези са спором око грчког и словенског богослужења. У Скопљу није саставио ни годину дана јер је 15. новембра 1897. године смењен и полицијски испраћен из Скопља.

Митрополит Ананије I помиње се међу струмичким архијерејима 1565. године као наследник митрополита Јоакима. Ананије се помиње 1592. пре избора за митрополита новобрдског, заједно са својим оцем монахом Георгијем, и Војином, братом од стрица, „спахиом". Они су ктитори припрате храма манастира Свете Тројице код Пљеваља, коју из основа подигоше, обновише и живописаше. Митрополитом новобрдским постао је после смрти митрополита Василија.46 Помиње се у патријарашкој синђелији православним вернима у Вретанији, 1609, којом се признаје хиротонија Симеона за епископа православних у овим западним крајевима. Међутим, синђелију није потписао патријарх Јован већ седам митрополита, међу којима је и новобрдски Ананије и бечкеречки Висарион. Митрополит Ананије умро је 1. априла 1612, у среду шесте седмице ускршњег поста, у манастиру Грачаници.4" Митрополит ћустендилски Ананије I помиње се међу архијерејима ове епархије као наследник митрополита Макарија. У Поменику манастира Гомирја иза владике хаџи Епифанија (помиње се око 1640) налази се име владике Ананија. Димитрије Витковић, који је овај Поменик имао у рукама, за владику Ананија каже: „О њему не знам ништа". Манојло Грбић је претпостављао да би Ананије могао бити један од марчанских владика,51 јер му се име налази међу марчанским епископима. Година, пак, његовог епископствовања се не помиње.

Од самоковских архијереја који су до 1766. године припадали јурисдикцији Пећке патријаршије „познато је само неколико имена. Тако се, без датума, помиње Ананије као владика Самокова и Дупнице". Из недатованог записа сазнајемо да му је једну књигу писао „многогрешни монах Гаврил' богохранимаго града ВдинE села Църне Реке". Како се 1666. као митрополит самоковски и дупнички помиње Висарион,54 Ананије је, по свој прилици, био његов претходник.

Митрополит Ананије II помиње се као ћустендилски архијереј 1666. године, али није познато колико дуго је придржавао ову катедру. Једини помен о митрополиту Ананију остао је на једном дискосу који је исковао јеромонах Христофор 1674. с натписом који су манастиру Св. Архистратига Михаила на реци Тари приложили зограф кир Андрија, Стефан, Томанија, монахиња Инђија и Марта. Епископ кратовски и штипски Ананије заузимао је катедру кратовске и штипске епархије пре Велике сеобе.

Приликом путовања патријарха Арсенија III (Црнојевића) у Свету земљу, почетком јесени 1682. године, сачекао га је у селу Грачаници и указао му гостопримство. Митрополит Ананије II помиње се као митрополит струмички 1767. године. На катедри струмичких архијереја наследио је митрополита Серафима. Митрополит Ананије посвећен је за митрополита херцеговачког 1772. године.59 За његово време „покри се манастир Довоља с царскијем ферманом... покри се славнијем покровом клисом". Вероватно је по налогу цариградског патријарха, 1779.

године, посетио Гацко „те покупи патријархове аспре по Гацку и узе гроша 320 и оде". Будући жесток човек, често је долазио у сукоб са мирским и монашким свештенством. Са њиме су нарочито водили борбу монаси манастира Житомислића, који се и сами међу собом нису слагали.

Митрополит Ананије последњи пут се помиње у запису поводом једног пожара. Умро је 1802. године у Мостару. Митрополит Ананије заузимао је катедру скопских митрополита у времену између 1820. и 1828. године. На митрополитској катедри заменио је митроплита Захарија, Србина.

Ананије се први пут помиње као скопски митрополит 1820.

године „када је осветио једну цркву у области Врања". У Призрен је премештен 1828. године. Радослав М. Грујић је био мишљења да је Ананије премештен 1830. године у Призрен. Међутим, на једној његовој синђелији, датој свештенику Нешу Поповићу, потоњем јеромонаху Неофиту, старешини манастира Бање, налази се митрополитов печат, а „на печату је урезана година 1828".65 То значи да је Ананије већ 1828. године био призренски митрополит.

Митрополит Ананије је 1836. премештен у Тесалију. Анастасије, епископ велбушки, први је познати епископ тринаестог века велбушке епархије. Епископа Анастасија помиње један очевидац обновљеног храма Светог велико-мученика Георгија код Темске 1703.

године.68 Анастасије је вероватно био епископ нишавски.

Архиепископ Андоније заузимао је смедеревску катедру између митрополита Саватија и митрополита Атанасија, који је смедеревским митрополитом постао 1439. године. Епископ Андреј рођен је 5. јула 1916. године у селу Дивошу у Срему. Крштено име му је било Јанко. Основну школу и гимназију са вишим течајним испитом завршио је у Новом Саду, а Богословски факултет у Београду. Са одличним успехом је на истом факултету одбранио докторску дисертацију на тему „Устав киновита из Тавене".

Пре избора за епископа био је суплент гимназије у Новом Саду, а по положеном професорском испиту професор Прве мушке гимназије у Београду.

Замонашен је по чину мале схиме 11. јула 1940. године у манастиру Бођанима од стране игумана Платона (Мишкова), настојатеља манастира. Рукоположен је у чин ђакона 12. јула исте године, а у чин јеромонаха рукоположио га је 2. марта 1941.

године епископ бачки др Иринеј (Ћирић). Одликован достојанством синђела 1945. чином протосинђела 1948, а архимандрита 1951. године. Од 1947. до 1959. године био је на дужности духовника цркве Ружице у Београду.

За професора и главног васпитача у Богословији светога Саве у манастиру Раковици постављен је 1949. године, а 1961. године и за старешину манастира. Крајем 1952. године Савет Богословског факултета га бира за доцента, а 1958. године за ванредног професора.

За викарног епископа будимљанског изабран је 19. јуна 1959.

а хиротонисан на Видовдан исте године и постављен за администратора Епархије црногорско-приморске. За епископа бањалучког изабран је 20. маја 1961. године. За време његовог архипастирствовања, у овој ратом разореној епархији подигнут је велики број парохијских храмова и домова, а такође и нова Саборна црква у Бањалуци.

По својој жељи прешао је 1980. године на катедру Сремске епархије. Умро је у Сремској Митровици 22. марта 1986. године, а сахрањен у манастиру Крушедолу. Митрополит Андреја помиње се 1640. као наследник митрополита Лонгина (Бранковића) који је напустио епархију и повукао се у манастир Коман. Епископ Андрија помиње се у Пљеваљском синодику православља иза епископа зетског Михаила.72 Других података о њему нема.

Митрополит Андрија помиње се у једном берату Мурата III из 1552. године, а у вези са заоставштином једнога монаха. Не помиње се чијије епархијски архијереј био нити његова титула. Као митрополит „ђаура кадилука Јанова и њене области",74 у коју је потпадало и место Paancova, помиње се у турском тефтеру насталом у времену између 1640. и 1655.године.

АНТИМ I

Митрополит Антим I помиње се само 1759.75 године. Није познато када је постао митрополитом скопским, јер је последњи познати нам митрополит скопски Атанасије II постао пећки патријарх 1747. године. Вероватно се задржао на скопској катедри неколико година јер му се наследник помиње 1766.

године.

Прогнаног митрополита херцеговачког Стефана, Србина, наследио је Антим који се по некима сагласио са „укидањем" Пећке патријаршије и њеним присаједињењем Цариградској патијаршији. Међутим, Антим у то време још није био хиротонисан за епископа и његов избор је уследио тек после гашења Пећке патријаршије. О томе постоји и једно сведочанство. „По казивању попа Моја Мојсија Клапавице, васпитаника митрополита Стефана, да је митрополит у ман.



Pages:     | 1 || 3 | 4 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Эти строки ветхого завета как нельзя точно определяют тематику данной книги. На ее страницах читатель найдет много интересной и полезной информации о белом вине. В книге содержатся исторические справки из истории вин, есть обзор их сортов. Кроме того, читателю дается информация о том, как с помощью вина поправить свое здоровье, улучшить внешность, добиться того или иного косметического эффекта. Вся эта информация, надеемся, привлечет внимание широкого круга читателей! ГЛАВА 1 ТАЙНЫ ВАКХА Уже с...»

«Богатый папа, Бедный папа Книга посвящается родителям всего мира самым главным учителям ребенка. Оглавление Введение ЕСТЬ ТАКАЯ ПОТРЕБНОСТЬ Глава I БОГАТЫЙ ПАПА, БЕДНЫЙ ПАПА Урок Роберта Фроста Глава II Урок 1. БОГАТЫЕ НЕ РАБОТАЮТ НА ДЕНЬГИ Возникновение партнерства 30 центов Субботняя встреча УРОК 1: Богатые не работают на деньги Увидеть то, что не видят другие Глава III Урок 2. ЗАЧЕМ ОБУЧАТЬСЯ ФИНАНСОВОЙ ГРАМОТНОСТИ? Самые богатые бизнесмены Образец денежного течения актива Образец денежного...»

«Российское право: состояние, перспективы, комментарии В поисках начала А.О. Лебедев аспирант кафедры российской науки конституционного и муниципального права факультета конституционного права Научного исследовательского права университета Высшая школа экономики В статье рассмотрены условия возникновения отечественной науки конституционного права, дан краткий обзор литературы по данной теме, приведены некоторые соображения методологического характера. Автор приходит к выводу, что условия,...»

«©2001 г. И. ВАЛЛЕРСТАЙН АЛЬБАТРОС РАСИЗМА: СОЦИАЛЬНАЯ НАУКА, ЙОРГ ХАЙДЕР И СОПРОТИВЛЕНИЕ ВАЛЛЕРСТАЙН Иммануил - почетный профессор социологии, директор Центра Ф. Броделя (Бингэмтонский ун-т, США), Президент Международной социологической ассоциации в 1994-1998 гг. В Поэме о старом моряке С.Т. Колриджа на судно, оказавшееся далеко в чужих краях, прилетает за пищей альбатрос. Один моряк убивает альбатроса без всякой нужды. Страшась божьей кары, другие матросы повесили альбатроса ему на шею....»

«7 КЛАСС 2013-2014 учебный год Москвичева Маргарита Александровна учитель истории и обществознания высшая квалификационная категория г. Белозерск 2013 Пояснительная записка Рабочая программа по Новой истории составлена в соответствии с Федеральным компонентом государственного образовательного стандарта общего образования,на основе Примерной программы основного общего образования по истории. Сборник нормативных документов. История. Составитель Э.Д.Днепров, А.Г.Аркадьев. Дрофа,2008 Изучение...»

«Аннотация Французская новелла эпохи Возрождения В издание вошли новеллы из анонимных сборников Сто новых новелл, Некоторые из прекрасных историй. и произведения наиболее выдающихся новеллистов XVI века: Филиппа де Виньёля, Никола де Труа, Бонавантюра Деперье, Маргариты Наваррской, Жака Ивера и др. Содержание Предисловие. Французская новелла эпохи 11 Возрождения Сто новых новелл[12] 63 Новелла XIV[13] 63 Новелла XXXI 73 Новелла XXXVII 84 Новелла L[21] 92 Новелла LVI 95 Новелла XCVI[25] 100...»

«Марио Пьюзо Пусть умирают дураки Марио Пьюзо Главные герои книги — Игроки, и не только в прямом смысле этого слова. Вся их жизнь — погоня за удачей, большая Игра, ставки в которой невероятно высоки: счастье, дружба, любовь. И хотя внешне их судьба складывается прекрасно: Калли, мелкий делец и мошенник, становится одной из ключевых фигур игорного бизнеса, Мерлин, молодой и не слишком удачливый писатель, выбивается в литературную элиту и уезжает в Голливуд, — это не приносит им радости. Удача —...»

«Артур Кестлер Тринадцатое колено. Крушение империи хазар и ее наследие ПРЕДИСЛОВИЕ РЕДАКТОРА В своем исследовании по истории хазар Артур Кестлер цитирует или пересказывает множество средневековых источников на арабском, еврейском, латыни, греческом и древнерусском языках. Он пользуется переводами этих известий на английский или немецкий языки. Подготавливая русское издание книги Кестлера, мы сочли необходимым цитаты из средневековых источников дать по академическим русским переводам. Этот прием...»

«© 1995 г., э о, № з Н. JI. П у ш к а р е в а СЕМЬЯ, ЖЕНЩИНА, СЕКСУАЛЬНАЯ ЭТИКА В ПРАВОСЛАВИИ И КАТОЛИЦИЗМЕ: ПЕРСПЕКТИВЫ СРАВНИТЕЛЬНОГО ПОДХОДА История семьи, внутрисемейных отношений, история женщин в эпоху средневековья и раннего Нового времени неотделимы от проблем религиозной антропологии. Интерес к этим сюжетам, ставший традиционным в западноевропейской (особенно — французской) исторической науке, давно повернувшейся лицом к человеку, возник в России недавно. Причин тому много. Есть среди...»

«ТВЕРСКАЯ ШКОЛА КИНООБРАЗОВАНИЯ: К 50-ЛЕТИЮ Баранов О.А. Тверская школа кинообразования: к 50-летию. Таганрог: Изд-во НП Центр развития личности, 2008. 214 c. В монографии рассматриваются вопросы истории и современного этапа развития тверской школы кинообразования школьников и студентов с 1957 по 2007 годы (руководитель - профессор, кандидат искусствоведения, член Ассоциации кинообразования и медиапедагогики России, член Союза кинематографистов России, отличник просвещения РФ, Заслуженный...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.