WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 17 | 18 || 20 | 21 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 19 ] --

43 Рад. М. Грујић, Лични властелинства српских црквених претставника у XIV и XV веку, Гласник скопског научног друштва, X, Скопље 1934, 50-51.

44 Исто, 45 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 167.

46 Исто, 47 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 221.

48 Радмила Тричковић, Српска црква средином XVI века, 109.

49 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, V, 10039.

50 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 289.

51 Мил. С. Филиповић, Почеци и прошлост Зворничке епархије, 82.

52 Д. Анастасијевић, Кроз једну збирку новијих аката Цариградске патријаршије, Богословље, VI, Београд 1933, 53 Владислав Скарић, Изабрана дјела, I, Сарајево 1985, 212.

54 Душан Ј. Поповић, Срби у Будиму, Београд 1952, 210.

55 Др Рад. М. Грујић, Пећки патријарси и карловачки митрополити у 18 веку, 225.

56 Исто, 14.

57 Исто, 15.

58 Исто, 59 Исто, 60 Исто, 229- 61 Исто, 62 Исто, 63 Рад. М. Грујић, Тражење митрополита Исаије Ђаковића 1708.

да му се да место у угарском парламенту, Гласник Историског друштва у Новом Саду, VIII, Сремски Карловци 1935, 112.

64 Д. Руварац, Како је дошло до темишварског сабора 1790, Гласник Историског друштва у Новом Саду, II Сремски Карловци 1929, 226.

65 Димитрије Руварац, Живот и радња Вићентија Јовановића, архиепископа српског и митрополита београдског и карловачког, Српски Сион, Нови Сад 1893, 712.

66 Исто, 67 Исто.

68 Исто, 69 Исто.

70 Исто, 71 Јохан Хајнрих Швикер, Хисторија унијићења Срба у Жумберку, Крагујевац 1991, 27.

72 Др Рајко Веселиновић, Шабац и шабачки нахија (дистрикт) од 1683. до 1739, Шабац у прошлости, књ. I, Шабац 1970, 316-317.

73 Исто.

74 М. Јакшић, Д. Руварац, Вићентије Стефановић, митрополит београдски, и затим патријарх српски, Споменик Српске краљевске академије, 1. XII, 1925, (Приказ), Гласник Историског друштва у Новом Саду, I, Сремски Карловци 1928, 161.

75 Исто.

76 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, II, 3052.

77 Никола Радојчић, Српски историчар Јован Рајић, Београд 1952, 47.

78 Исто, 49.

79 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до ХХ века, Београд 1950, 630.

80 Лазар Мирковић, Хеортологија или историјски развитак и богослужење празника православне источне цркве, Београд 1961, 22.

81 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, 630.

82 Исто, 83 Исто, 84 С., Новопосвећени епископ др Викентије Вујић, Гласник Српске православне цркве, Сремски Карловци 1932, 567.

85 Др Владимир Р. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950, 335.

86 Радмила Тричковић, Српска црква средином XVII века, 158.

87 Исто.

88 Стеван Димитријеић, Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, Споменик Српске краљевске академије, LIII, 1922, 202.

89 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, III, 5886. Исто, I, 1766.

91 Гласник Српског ученог друштва, 67, 282.

92 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 353.

93 Момчило Спремић, Слом Црнојевића, Историја српског народа, II, Београд 1994, 419.

94 F. Miklosich Monumenta Serbica, Viennae 1858, 533.

95 Исто, I, 404.

96 Здравко Кајмаковић, Зидно сликарство у Босни и Херцеговини, Сарајево 1971, 123.

97 Сретен Петковић, Раздобље прилагођавања. Уметничка стварања од турских освајања до 1557. године, Историја српскога народа, III-2, Београд 1994, 340-341.

98 Ст. М. Димитријевић, Узајамне везе између Срба и Руса у прошлости, Црква, календар Српске православне патријаршије за преступну 1948. годину, Београд 1948, 57.

99 Исто.

100 Исто, 57-68.

101 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 790.

102 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 219.

103 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, II, 4418.

104 Исто, 4329.

105 Радован Самарџић, Рајко Л. Веселиновић и Тома Поповић, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, Историја српског народа, III, први том, Београд, 1994, 323.

106 Исто.

107 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, 108 Исто, 48.

109 Др Радослав М. Грујић, Духовни живот, Војводина, I, Нови Сад 1939, 391.

110 Исто.

111 Светозар Матић, Опис рукописа Народне библиотеке, Београд 1952, 161.

112 Радмила Тричковић, Српска црква средином XVI века, 145.

113 Исто.

114 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, 378.

115 Исто, 444.

116 Радмила Тричковић, Српска црква средином XVII века, 117 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 176.

118 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 1861.

119 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, 136.

120 Исто, 137.

121 Исто, 122 Радмила Тричковић, Српска црква средином XVII века, 158.

123 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, 396.

124 Др Јован Радонић, О Македонцу Мардарију, владици цетињском у првој половини XVII века, Историјски записи, VII, књ. X, Цетиње 1954, 412.

125 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 1790. Исто, 1792.

127 Мирослав Пантић, Књижевност на тлу Црне Горе и Боке Которске, Историја српског народа, III, други том, Београд 1994, 237.

128 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, IV, 7163.

129 Исто, 130 Исто, I, 1953.

131 Владислав Скарић, Изабрана дјела, I, 132 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, V, 133 Ђорђе Сп. Радојичић, Творци и дела старе српске књижености, Титоград 1963, 359.

134 Др Рад. М. Грујић, Пећки патријарси и карловачки митрополити у 18. веку, 32.

135 Васа Стајић, Културна прегнућа новосадских Срба, Гласник Историског друштва у Новом Саду, V, Сремски Карловци 1933, 105.

136 Исто.

137 Ј. Богичевић, Др. М. Костић: Хиландарски метоси у Карловцима и Новом Сиду, Летопис Матице српске, књ. 313, 485Приказ), Гласник Историског друштва у Новом Саду, IV, Сремски Карловци 1933, 345.

138 Стеван Димитријевић, Грађа за српску историју из руског архива и библиотека, 78.

139 Исто,79.

140 Исто, 81.

141 Исто.

142 Марија Јанковић, Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, 145.

ГАВРИЛО

Помиње се у једном позном акатисту Св. Сави са епитетом „кротки Гаврило".

ГАВРИЛО I

Митрополит Гаврило, који нам је познат само по имену, заузимао је положај митрополита скопског у петнаестом веку пре митрополита Атанасија (1497). Митрополит дабро-босански Гаврило управљао је Дабробосанском епархијом из манастира Рмња, из кога је, заједно са монасима, морао избећи. Не зна се тачно када је напустио Рмањ и прешао у Хрватску. Пошто се његов наследник Аксентије помиње 1589. године,3 сеоба је свакако уследила пре тога. Наиме, 1578. године митрополит Гаврило је, као егзарх пећког патријарха поставио новог игумана манастира Крке. Иначе, за име митрополита Гаврила се везује подизање манастира Гомирја и обнова манастира Марче.

ГАВРИЛО II

Митрополит Гаврило помиње се као скопски митрополит у једном Зборнику Хљудове библиотеке у „једноверческом манастиру"4 код Москве из 1581. године.

За његово време је јеромонах Арсеније преписао једно житије у манастиру Светог архангела Михаила и Гаврила у Скопској Црној Гори у селу Кучевишту.

ГАВРИЛО

Не зна се тачно када је митрополит Гаврило заузео катедру зворничких митрополита. Резидирао је, вероватно, у манастиру Свете Тројице па реци Тамни, где је и умро 11. јанаура 1627.

После смрти епископа марчанског Максима (Предојевића), граничарске српске старешине су затражиле, 1642, да им се за епископа постави Максимов рођак јеромонах Гаврило. Овој акцији се успротивио загребачки бискуп Бенко Винковић, који је желео да се то место попуни кандидатом римокатоличке вере коме би онда лакше било да сав живаљ своје епархије преведе у римокатолицизам. Цар Фердинанд III је ипак усвојио молбу српских граничара и за епископа марчанског је потврдио, августа 1642, јеромонаха Гаврила.

„Из писма угарског канцелара, Ђорђа Липаја, бечком нунцију Гаспару Матеји, од 12. октобра 1642, види се да је цар Фердинанд III наредио новоименованом епископу Гаврилу Предојевићу да пође у Рим и онде даде од себе исповед католичке вере, после чега да буде рукоположен за унијатскога епископа". Међутим, јеромонах Гаврило није отишао на рукоположење у Рим већ у Пећ где га је рукоположио патријарх пећки Пајсије.

Међутим, архипастирство епископа Гаврила није дуго трајало, јер је већ у јуну 1644. године умро.

ГАВРИЛО

За новопазарског митрополита Гаврило је постављен након свргнућа његовог претходника митрополита Максима" на основу арза монаха Пајсија, пећког патријарха". Пешкеш је платио 25. јула 1643. године.

После свргнућа митрополита Новопазарског и рашког Максима „на основу арза монаха Пајсија, Пећког патријарха"7, за новог митрополита Новопазарског и рашког изабран је Гаврило (Рајић), дотадањи митрополит смедеревски. Пешкеш је платио 25. јула 1643. године.

Као рашки митрополит затекао је запустели манастир Св.

архистратига Михаила и Гаврила у поткриљу планине Ковиљ.

Овде је подигао неколико келија и воденицу, ослободио је манастирску земљу која је запустела и за коју се није знало, а такође и докупио неколико њива и ливада и приложио овом манастиру у коме је и сам неко време пребивао. После смрти патријарха Пајсија, 3. новембра 1647. године, изабран је за новог патријарха пећког у манастиру Морачи почетком 1648. При ступању на патријарашки престо, патријарх Гаврило је кесим у износу од 100.000 акчи платио у руке Мехмедаге.9 Берат је обновио приликом промене на турском престолу, 4.

јула 1649. године,10 а плаћао годишњи кесим: 4. јануара 1650, 27. новембра 1650,12 24. фебруара 1652,13 10. јула 1652,14 12.

августа 1653,15 и 31. маја 1654. године.16 Даље није плаћао кесим, јер је отпутовао у Русију а патријарашки престо попуњен је новом личношћу.

Већ 1649. године, патријарх Гаврило путује у Цариград „да покуша олакшати тешко стање Пећке патријаршије код новога режима у Цариграду који је, 10. августа 1648. срушио и дао удавити Султана Ибрахима и довео на престо његова малолетна сина, Мехмеда IV."17 Да ли је било неких резултата приликом ове посете није познато.

Вероватно је патријарх Гаврило и због тешких материјалних прилика у којима се налазила Пећка патријаршија, предузео канонску посету Старом Влаху. Том приликом је, као и други епархијски архијереји, био присиљен да од парохијског свештенства, манастира и народа убира допринос ради испуњења материјалних обавеза према турској државној благајни, која је о томе строго водила рачуна. У том циљу је патријарх отишао у посету Влашкој и крајевима на доњем Дунаву.

Овакво тешко стање у Пећкој патријаршији покушала је да искористи Римска курија која је у српске крајеве упутила мисионара Павлина Демског. Са патријархом Гаврилом Павлин се састао у манастиру Светога Ђорђа у Будимљу код Берана, а призренски бискуп Фране Сојимировић средином 1652. године на Косову. Разговори су вођени о унији, о миру између хришћана и о политичким питањима.



Pages:     | 1 |   ...   | 17 | 18 || 20 | 21 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«239 Подборка из 5 выпусков альманаха Аполлон: 1) Аполлон. № 7. 1911. СПб., тип. Сириус, 1911. 78 с., [6], 20 л. ил. 2) Аполлон. № 4. 1914. СПб., издание Т-ва Образование, 1914. [8], 79 с., [9], 9 л. ил. 3) Аполлон. № 2-3. 1917. СПб., Т-во Р. Голике и А. Вильборг, 1917. XV, [1], 94 с., [2], 16 л. ил. 4) Аполлон. № 4-5. 1917. СПб., Т-во Р. Голике и А. Вильборг, 1917. VII, [1], 94 с., [4], 13 л. ил. 5) Аполлон. № 1. 1917. СПб., т-во Р. Голике и А. Вильборг, 1917. [2], VII, [1], 78 с., [4], 13 л....»

«Третья серия выпуск 13 Москва Издательство МЦНМО 2009 УДК 51.009 Первый тираж издания осуществлен ББК 22.1 при финансовой поддержке М34 Российского фонда фундаментальных исследований по проекту № 09-01-07050 Редакционная коллегия Бугаенко В. О. Винберг Э. Б. Вялый М. Н. Гальперин Г. А. Глейзер Г. Д. Гусейн-Заде С. М. Дориченко С. А. Егоров А. А. Ильяшенко Ю. С. Канель-Белов А. Я. Константинов Н. Н. Прасолов В. В. Розов Н. Х. Сосинский А. Б. Тихомиров В. М. Френкин Б. Р. Ященко И. В. Главный...»

«ГИППОКРАТ и ГИППОКРАТОВ СБОРНИК Введение Моя бабушка всегда говорила: Если кинуть в толпу яблоко, то обязательно попадёшь в юриста или экономиста. Я знала, что точно не выберу одну из этих профессий. С пятого класса я хотела стать врачом – педиатром. Когда пришло время точно определяться, по какому пути идти, на какого врача учиться, или вообще выбрать что-то другое, - вся моя большая семья посоветовала учиться на стоматолога. И вот я, - на первом курсе МГМСУ, стоматологического факультета. С...»

«Утвержден на заседании Ученого совета факультета педагогики и психологии 14 ноября 2011, протокол №4 ОТЧЕТ по научной работе кафедры педагогики и психологии профессионального образования факультета педагогики и психологии МПГУ 2011 г. В соответствие с планом НИР в ходе научных исследований кафедры, проведенных в течение 2011 года, рассматривались вопросы формирования и развития инновационного стиля деятельности преподавателя вуза, стратегии развития российского педагогического образования в XXI...»

«2 Оглавление Тема 1. Восточная Пруссия и вторая мировая война. Тема 2. Начало Восточно-Прусской...»

«Э О, 2008 г., № 2 © О.Ю. Артемова ДЕСЯТЬ ЛЕТ ПЕРВОБЫТНОСТИ В ПОСТСОВЕТСКОЙ РОССИИ: АНАЛИЗ НЕКОТОРЫХ, ПРЕИМУЩЕСТВЕННО УЧЕБНО-МЕТОДИЧЕСКИХ, ПУБЛИКАЦИЙ Трудно сказать, что именно подвело Ивана Николаевича - изобразительная ли сила его таланта или полное незнакомство с вопросом, по которому он писал. МЛ. Булгаков. Мастер и Маргарита Вступление Не боясь прослыть певицей первобытности, спрошу: были ли в истории человечества рывки вперед, равные по мощи своей и по своим последствиям формированию...»

«Разработка понятия славянский характер на русской почве рассматривается в контексте дискуссии о народности первой половины XIX в. и позиционирования интеллектуальной элиты в инославянском окружении. В настоящей статье сделан акцент на натуралистических моделях национальной антропологии исследуемого периода, а также на визуальных эффектах, которыми она пользовалась. Обращение к героическим образцам славянского характера, распространенного на Балканах, явилось аргументом в пользу активного полюса...»

«Петр Баренбойм Генри Резник Виктор Мозолин ПРАВОВАЯ РЕФОРМА XXI ВЕКА И АДВОКАТУРА Издание осуществлено Адвокатской палатой г. Москвы при участии Международного Союза (Содружества) Адвокатов и Лаборатории конституционной экономики и судебно-правовой реформы Института экономики переходного периода Москва ЮСТИЦИНФОРМ 2007 УДК 347.965 ББК 67.75:67.400.6 Б24 Петр Баренбойм, Генри Резник, Виктор Мозолин Б24 Правовая реформа XXI века и адвокатура. — М.: ЗАО Юстицинформ, 2007. — 80 с. ISBN...»

«Стратегия внутреннего рынка Активность торговли на рублевом рынке облигаций во вторник была невысокой. Приближение периода налоговых выплат и наличие интересных первичных размещений не способствуют увеличению объема торговых операций на вторичном рынке. Поддержку рынку во второй половине дня оказала опубликованная в США статистика – были отмечены покупки в наиболее ликвидных выпусках первого эшелона. Во вторник ставки денежного рынка оставались на приемлемых уровнях (3-4%). Не слишком...»

«ИЗ ЗАПИСОК СТАРОГО МУЗЕЙЩИКА Ульяновск 2010,,. ( ) 2010 1 006.90 79.1 15 :..,. ISBN 978-5-94655-166-3 432012,.,., 7. 38-79-08 2 3 Предисловие Выдающийся деятель науки и культуры академик Д. С. Лихачев писал: Воспоминания открывают окно в прошлое. Они не только сообщают нам сведения о прошлом, но дают нам и точки зрения современников событий, живое ощущение современников. Мемуаристы рассказывают то, что не получило и не могло получить отражения ни в каком другом виде исторических...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.