WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 16 | 17 || 19 | 20 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 18 ] --

Посвећен је за епископа захумско-рашког, са седиштем у манастиру Острогу, 8. септембра 1878. године. Митрополитом Црне Горе и Брда постао је 6. децембра 1882. године. Његов рад на реформи црквено-просветног живота прекинут је смрћу 14.

априла 1884. на Цетињу.

Епископ Висарион (у свету Дејан Костић) рођен је 14. јула 1910. у Темишвару, од оца Слободана, конзисторијалног бележника, и мајке Паулине. По оцу и по мајци потицао је из старих свештеничких породица. Основну школу завршио је у Темишвару, а гимназију у Будимпешти. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1933, а потом је био професор новооснованог српског одељења на државном лицеју у Учитељској школи за Србе у Темишвару.

Замонашен је у манастиру Беочину (где му је ујак др Јоаким био дуго година настојатељ манастира) од стране архимандрита Доситеја (Ђорића) 1935. године. Рукоположен је за ђакона у Недељу православља 1937. од патријарха Варнаве, а у чин презвитера на исти празник 1941. од патријарха Гаврила.

Достојанством синђела одликован је 1945. године од митрополита Јосифа.

За суплента Богословије у Сремским Карловцима постављен је 1937. и одмах додељен на рад у канцеларију Светог архијерејског синода. Пошто је положио чиновнички испит са одличним успехом, упућен је у Атину да тамо положи докторски испит из области патрологије.

На првом послератном редовном заседању Светог архијерејског сабора 1947. изабран је за викарног епископа топличког. За епископа је хиротонисан у Саборној београдској цркви 29. јуна 1947. од патријарха српског Гаврила митрополита скопског Јосифа и црногорско-приморског Арсенија. За епископа упражњене Епархије банатске изабран је 1951. године, а 1952.

поверена му је у администрацију Темишварска епархија.

По доласку у Вршац извршио је нову поделу Банатске епархије према географским, комуникативним и административним условима, а владичански двор, који је након Другог светског рата био одузет од Цркве, вратио у власништво Банатске епархије.

Умро је у Вршцу 1. децембра 1979. године сахрањен у вршачкој Саборној цркви.

Када је Црна Гора била у тешким приликама, појављује се на Цетињу Владимир (Буковски), Рус по националности. У чин јеромонаха рукоположио га је угро-влашки митрополит Данило.

„Био је један од оних летећих калуђера, које су у благој иронији називали васељенскима, а који су се верали по свету, просили милостињу, служили где нађу места, преметали се у све, не презајући ни од каквих средстава да дођу до новаца и куповали почасне чинове где стигну и нађу".138 Иако је Српска православна црква била у тешком материјалном положају, архимандрит Дионисијата, добио је 1. априла 1752. дозволу од патријарха пећког Атанасија да може скупљати прилоге на територији Пећке патријаршије.

Када се архимандрит Владимир појавио, црногорске владике Сава и Василије рукоположили су га за „епископа предела зетских који се налазе у њиховој епархији" и 30. октобра 1756.

издали му потврду о хиротонији. Будући да су црногорске владике очекивале напад Турака и биле несигурни за свој положај, новорукоположеном епископу Владимиру издали су следећу пуномоћ. „Послије посвећења предадосмо му, као Великорусу, све ствари које даровали бјеху овоме светоме манастиру цар Петар Велики и његова кћер царица Јелисавета да, ако би Турци нашу земљу похарали и нас два архијереја побиједили или погубили, ови архијереј зетски узме све речене ствари и понесе на чување у руску државу". Није нам познато колико се дуго епископ Владимир задржао у Црној Гори после свога посвећења, јер се већ 1757. године обрео у Русији. Овде му је забрањено не само служење, већ и излазак из Симонова манастира. О његовом случају расправљао је и Свети синод Руске цркве и 7. октобра 1757. донео одлуку „да је неправилно добио архијерејски сан, за доказ чега наводе се одредбе канонске, против којих су се огрешили митрополити црногорски, кад су га посветили; да се протера и никад у Русију не пусти, а да границе руске не пређе, да му се не дозвољава звати и архијерејем”. Свети синод је о овој својој одлуци обавестио и пећког патријарха „коме црногорска држава припада. Владимир (у свету Владислав Боберић) рођен је 3. новембра 1873. године у Српској Кларији, Банат, од оца Младена, свештеника, и Анете Маширевић, синовице патријарха Самуила (Маширевића).

Основну школу завршио је у Врањеву, гимназију у Новом Саду и богословију у Сремским Карловцима. На позив митрополита дабро-босанског Николаја (Мандића) прешао је у Сарајево, где је након положеног катихетског испита постављен за редовног професора сарајевске гимназије.

Замонашен је од митрополита Николаја у манастиру Озрену и на постригу добио име Владимир. Пошто је рукоположен у чин ђакона и презвитера, постављен је за професора Рељевске богословије.

Као привремени ректор богословије, именован је 10. октобра 1911. године за епископа бококоторског.

Бавио се катихетиком, канонским правом и врло успешно црквеном музиком, оставивши за собом доста запажених композиција.

Умро је у Будимпешти 17. фебруара 1918. године, а сахрањен је у Врањеву у Банату.

Владимир (у свету Љубомир Рајић) рођен је 11. јануара 1882.

у Ужицу. Завршио је Витанску духовну семинарију и Московску духовну академију. Дуго година био је професор гимназије у Београду. Пошто је обудовио, замонашен је од патријарха Варнаве у манастиру Раковици. Рукоположен је у чин ђакона 10, а за јеромонаха 13. маја 1937. године и постављен за уредника Гласника Српске правослане цркве. Хиротонисан је за епископа мукачевско-прјашевског 30. октобра 1938. године у Београду. У овој епархији задржао се до априла месеца 1941. године, када је затворен и након неколико месеци протеран за Србију. Пошто је већи део његове епархије после Другог светског рата припао Руској православној цркви, а Прјашчевина уступљена Чешкој православној цркви, изабран је 20. маја 1947. за епископа рашкопризренског.

Умро је 14. фебруара 1956. у Призрену и сахрањен на призренском гробљу.

Митрополит Владислав (у свету Војислав Митровић) рођен је 1913. у Старом Селу код Гламоча, Босна, од оца Исаије, књижевника, и мајке Стаке. Основну школу завршио је у Гламочу, гимназију у Приједору, богословију у Сарајеву и Богословски факултет у Београду.

У жељи за усавршавањем у историјским наукама, уписао се на Филозофски факултет у Београду (историја Византије, општа и национална историја) и дипломирао са одличним успехом на тему: Богомилство у Византији.

Пре избора за епископа службовао је у црквеном суду у Бањалуци (1932-1935), а од 1940. до 1950. године био је вероучитељ у разним местима Босне и Србије. Године 1950.

постављен је за професора Богословије светога Саве у манастиру Раковици.

Замонашен је 15. маја 1952. године у манастиру Раковици од митрополита дабро-босанског Нектарија. Рукоположен је у чин ђакона на Видовдан 1952. а у чин презвитера на Св. Саву 1953.

године. Исте године је одликован достојанством синђела, а 1955.

године је произведен у чин протосинђела.

Изабран је за епископа захумско-херцеговачког 1955. године хиротонисан 31. јула исте године у београдској Саборној цркви.

Намучен у личном животу, епископ Владислав је дошао у разорену и напаћену Херцеговину. Скоро четрдесет година је обнављао храмове, манастире и духовни живот, а при крају живота доживео је рушење свега онога што је обновио и сазидао са онима који су му били верни и одани.

После смрти митрополита дабро-босанског Нектарија 1966.

године постао је администратор Епархије дабро-босанске, а 1967.

године, по жељи Св. арх. сабора, и митрополит те епархије.

Велики труд и самопрегоран рад и у овој епархији уродио је плодом, јер сав његов мукотрпни живот био је посвећен само Цркви. Пошто је и у новој епархији све обновљено, и у њој је порушено све оно што је четврт века зидао. Животни крај овог честитог српског јерарха био је у сваком погледу болан и пун разочарења у оне којима је највише веровао. Умро је ван својих епархија, изван Херцеговине којој је дао себе самог, у Ваљеву 13.

септембра 1992. године, као архијереј без епархије, јер је на мајском сабору 1992 умировљен, и сахрањен у манастиру Докмиру код Уба.

Епископ Влахо помиње се „у попису имања Св. Богородице Хтетовске, који је вероватно настао око 1346. године". Претпоставља се да је Влахо био епископ призренски пре епископа Георгија (Маркуша).

1 Марија Јанковић Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, Београд 1985, 139.

2 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, Београд 1982, 353.

3 Миодраг Ал. Пурковић, Српски епископи и митрополити средњега века, Хришћанско дело, III, Скопље 1937, 257.

4 Исто, 5 Љуб. Стојановић, Стари српски хрисовуљи, акти, биографије, летописи, споменици, поменици, записи итд., Споменик Српске краљевске академије, Београд 1890, 177.

6 Сава Петковић, Опис рукописа манастира Крушедола, Сремски Карловци 1914, 227.

7 Радмила Тричковић, Српска црква средином XVII века, Глас СССХХ, Одељење историјских наука, 2, Београд 1980, 159.

8 Љуб. Стојановић, „Требник" манастира св. Тројице код Плеваља, Споменик Српске краљевске академије, 56, Београд 1922, 25.

9 Др Иринеј Ђорђевић, епископ далматински о Патријарху Варнави, Гласник Српске православне цркве, Сремски Карловци 1937, 458.

10 Др Благота Гардашевић, Организационо устројство и законодавство Православне цркве између два Светска рата, Српска православна црква 1920-1970, Београд 1971, 61.

11 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, II, 4300. 12.

Мил. С. Филиповић, Почеци и прошлост Зворничке епархије, Богословље, VIII (XXIII), Београд, 1964, 51.

13 Љуб. Стојановић, „Требник" манастира св. Тројице код Плеваља, 25.

14 Исто.

15 Љубица Штављанин-Ђорђевић, Један недовољно познат поменик за времена деспота Ћурђа Бранковића, Археографски прилози, 9, Београд, 1987, 341.

16 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи III, 5572.

17 Радмила Тричковић, Српска црква средином XVII века, 106.

18 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 471.

19 Радован Самарџић, Српска православна црква у XVI и XVII веку, Историја српског народа, III том, Београд 1994, 25.

20 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 796.

21 Исто, 819.

22 Александар Младеновић, Записи из XVI, XVIII и XVIII века у рукописним књигама манастира Грачанице, Археографски прилози, 2, Београд 1980, 208.

23 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 813.

24 Исто, 861.

25 Владимир Мошин, Ћирилски рукописи Повијесног музеја Хрватске и Копитареве збирке, Београд 1971, 174.

26 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 1321.

27 Исто, IV, 6985.

28 Радмила Тричковић, Српска црква средином XVII века, 151.

29 Исто.

30 Исто, 31 Исто, 160.

32 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, 1888.

33 Е[пископ] Н[икодим] М[илаш], Православна Далмација, Нови Сад 1901, 320.

34 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, II, 2670.

35 Др. Рад. М. Грујић, Пакрачка епархија. Историјскостатистички преглед. Споменица о Српском православном владичанству пакрачком, Нови Сад 1930, 134.

36 Др Рад. М. Грујић, Пећки патријарси и карловачки митрополити у 18 веку, Гласник Историског друштва у Новом Саду, IV, Ср. Карловци 1931, 236.

37 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, II, 2888.

38 Д. Р., Писма патријарха српског Атанасија будимском владици Василију Димитријевићу, Српски Сион, Ср. Карловци 1905, 560Д. Р., Писма студеничких калуђера, Српски Сион, Ср.

Карловци 1904, 665-666.

40 Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, II, Нови Сад 1959, 210.

41 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, Београд, 1993, 211.

42 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, II, 3111.



Pages:     | 1 |   ...   | 16 | 17 || 19 | 20 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Красноярск, 2011 НАСТОЛЬНАЯ КНИГА КЛИЕНТА КРСП БАНК ВРЕМЕНИ СОДЕРЖАНИЕ КРМОО ФИЛИН... 3 Раздел I. Приоткрываем завесу: Главное о Банке Времени Экскурс в историю Банка Времени.. 5 Зачем нужны Банки Времени... 6 Ценности Банка Времени... 7 Раздел II. Как работает Банк Времени в России Положение о работе Банка Времени.. 10 Механизм учета времени в Банке... 13 Калейдоскоп услуг Банка Времени.. 15 Дополнительные возможности для Клиентов Банка Времени. 18 Раздел III. От слов к делу: как стать...»

«РАБОЧАЯ ПРОГРАММА по дисциплине ИСТОРИЯ СРЕДНИХ ВЕКОВ по направлению 050400.62 – Социально-экономическое образование. Профиль: Социология по циклу ОПД.Ф.11. - Общепрофессиональные дисциплины, федеральный компонент Очная форма обучения Заочная форма обучения Курс - 2 Курс – 2 Семестр – 3, 4 Семестр, 3, 4 Объем в часах всего – 250 Объем в часах всего – 250 в т.ч. лекции – 82 в т.ч. лекции – 12 практические занятия – 44 практические занятия – 6 самостоятельная работа – 124 самостоятельная работа –...»

«Информационный №26 бюллетень (566) Издание зарегистрировано в Минпечати РФ, свидетельство Эл. №77 8295 от 23.09.2003 В НОМЕРЕ В ЦЕНТРЕ ВНИМАНИЯ Д.Медведев предложил проработать вопрос о создании исламского телеканала........................................3 Прошло заседание Комиссии при президенте по противодействию фальсификации истории в ущерб интересам России......3 Игорь Щеголев ответил на вопросы пользователей Рунета.................»

«Эрнесто Че Гевара — Партизанская война ЧЕ ГЕВАРА Партизанская война. Камило Сьенфуэгосу. Этот труд претендует на покровительство Камило Сьенфуэгоса. Он должен был прочитать его и внести свои поправки. Но ему не суждено было выполнить эту задачу. Этой книгой повстанческая армия воздает должное своему выдающемуся командиру — крупнейшему руководителю партизанского движения, рожденному революцией, кристально чистому революционеру и настоящему другу. Камило был участником сотен сражений, человеком,...»

«Вы отправитесь в увлекательное путешествие по туристским тропам региона, познакомитесь с культурой и бытом казацких поселений, местами боевой славы, посетите древние монастыри, побываете в природных парках, узнаете об особенностях национальной рыбалки и охоты и даже сможете оказаться в аномальных зонах. Путеводитель призван помочь как гостям, так и жителям нашего региона быстро и правильно сориентироваться на местности, грамотно спланировать досуг. И конечно, в книге содержатся необходимые...»

«Б.Н. Заходер Часть 1. Поволжье и Хорасан ВВЕДЕНИЕ Исследование ранних известий о Восточной Европе на арабском и персидском языках имеет свои периоды или фазы развития. Под словом период или фаза мы не разумеем, конечно, что-то законченное, строго ограниченное хотя бы в хронологическом отношении. Разделяя общую судьбу востоковедных дисциплин в европейской науке Нового времени, изучение арабо-персидских известий о Восточной Европе за свою более чем двухсотпятидесятилетнюю историю переживало...»

«Во имя Аллаха, Милостивого, Милосердного! Слава Аллаху, Господу миров; мир и благословение последнему из благороднейших Божьих пророков и посланников Мухаммаду, его семье и сподвижникам. Мир вам, милость Аллаха и Его благословение! По воле Всевышнего последние 10 лет в нашей стране происходят процессы религиозного возрождения, составной частью которого является и возрождение Ислама. Не последнюю роль в этом явлении играет выпуск литературы об Исламе – литературы, не доступной российскому...»

«Иоханнес Иттен ИСКУССТВО ЦВЕТА Автор этой книги – художник Иоханнес Иттен вошел в историю культуры XX века как крупнейший исследователь цвета и как представитель новаторского поколения художников и архитекторов – создателей знаменитого Баухауза, где имя И.Иттена стоит рядом с именами В.Гропиуса, Л.Мис ван дер Роэ, В.Кандинского, П.Клее и многих других авангардистов тех лет. Книга Иттена Искусство цвета вобрала в себя опыт его исследований, лекционных курсов и практических занятий, посвященных...»

«Руководство пользователя Содержание 1.Назначение 5 2.Быстрый обзор 8 Входы-выходы 8 Функции 8 3.Базовая комплектация 9 4.Подготовка к работе 10 Распаковка изделия 10 Подключение аварийных датчиков 14 Подключение CAN-шины контроллера KromSchroeder E8 14 Подключение исполнительных устройств 14 Подключение антенны 14 Запуск системы 14 5.Формат SMS-сообщения от контроллера 16 Пример аварийного сообщения с расшифровкой 16 6.Сценарии работы 17 SMS-уведомление при срабатывании дискретных датчиков 17...»

«Подготовка энциклопедии Праздничная культура народов Карелии и сопредельных территорий (рук. к.и.н. Винокурова И.Ю.,ИЯЛИ КНЦ РАН) Архивные и библиотечные изыскания, обработка полевых материалов прежних лет, фотофиксация функционирующих праздничных феноменов, составление библиографического аннотированного указателя по праздничной культуре карел, вепсов, русских позволили существенно увеличить источниковедческую базу исследования, выявить и представить широкий потенциал новых оригинальных...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.