WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 15 | 16 || 18 | 19 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 17 ] --
Митрополитом струмичким постао је, по свој прилици, пре митрополита Симеона, 1668. године. Када је архиепископ охридски Атанасије поднео оставку 1661, своју катедру је уступио митрополиту Висариону.

Радослав Грујић га не помиње као архиепископа охридског.

Вероватно је тај положај заузимао између архиепископа Атанасија, око 1660, и Арсенија, 1668. године".

ВИСАРИОН

Епископ Висарион помиње се у једном запису у Отачнику који је приложио манастиру Милешеви.

ВИСАРИОН

У другој половини 1636. године римска Конгрегација за пропаганду упутила је као мисионара у јужно приморје ученог Франа Леонардија, родом из Трогира, свршеног филозофа и теолога, са докторском титулом. Леонарди је себи ставио у дужност „да спроведе унију Пећке патријаршије с Римом".119 У том циљу је Леонарди убрзо ступио у везу са митрополитом цетињским Мардаријем, који се у преговорима са Римом око уније руководио „поглавито материјалним интересима". Леонардијев помоћник је постао архиђакон цетињски Висарион од кога се очекивало да Леонардија повеже са патријархом Пајсијем у Пећи. До састанка је дошло у октобру 1642 године у Пећи, али без икаквих резултата. Исто се десило и у Црној Гори где „ни владика Мардарије, ни архиђакон Висарион нису ништа учинили у Црној Гори у интересу уније". Када је преминуо епископ Мардарије, још за живота старога патријарха Пајсија, каже Јован Радонић, дакле негде 1647.

године, засео је на столицу епископа цетињскога архиђакон Висарион... Међутим, у недавно објављеном турском тефтеру читамо: „Ставка монаха именом Висо Висариона који је изазвао харања и смутњу. На основу арза садашњег кадије Црне Горе". Стари пешкеш, у износу од 800 акчи, Мардарије је платио 16.

априла 1651. године, што значи да је Мардарије био још у животу у пролеће 1651. године.

Сви су изгледи да се митрополит Мардарије повукао са епархије и своје место, у споразуму са Архијерејским сабором у Пећи, уступио свом архиђакону Висариону.

У оним тешким и смутним временима нови митрополит Висарион стао је на страну Млечића. „Радио је свом снагом да црногорска племена покрене на ратовање против Турака, свакако у споразуму с патријархом".123 Оваквом политиком Висарион се замерио Турцима и морао је напустити Цетиње. „Епископ Висарион, наиме, писао је из Маина на млетачкој територији, 14.

марта 1654. папи Иноценцу Х да су га Турци изгнали са Цетиња и цркве у Црној Гори порушили. Колико су турске власти мрзиле експоненте Рима, види се и по томе што су у јесен 1654. неки Турци на путу из Котора у Црну Гору напали на малоруског унијата Павлина Демског, игумана Максима и јеромонаха Киријака који су се враћали из Рима". Први помен о митрополиту цетињском Висариону имамо из 1682. године у натпису на митри цетињског манастира: „Сїа всеосвященна митра скова се настоянїемъ и трудом и платою Станише Попова, од васи НЕгуша, и приложи митрополїи Цетинской, храму рождства пресвете Богородице, и на благословъ владике Скендерїискога кvрїе кvр Висарїона, въ лЕто #.з.р.с. Рукоделиса маисторъ Андро места Рисна". Изгледа да је Висарион пре своје хиротоније, 1682, дао израдити у манастиру Хиландару цистерну за воду, о чему је сачуван следећи запис на цистерни: „Сїю истерну сагради протосиггел сербскїа патрїаршїи кvр Висарїонъ за свою душу..." Митрополит Висарион је аутор једног записа у коме је „на невеликом простору и са мало речи успео да искаже толико много; и одушевљење које је у народу изазвао долазак царске војске на Косово и у Пећ".127 У запису владика каже, између осталог: „ва лето #.з.р.с.и. егда бистъ намь радость велїа и веселие наизглаголано, понЕже ва то лЕто прилучи се некоим божїем смотренїем прити воемь и начелникомь римскаго царства са силою многою и плЕнше и претЕраше богомрьзьки род царства Измаилева и скврни езикь мЕста Косова и онихъ крьстних месть. И придоше до вЕликые цркьви дома Спасова, иже нарицает се Пек, архиепископия тца битель и пресветлое сльнце, еже сияеть и луче испущает по васЕи земљи србьскои. И бист ва мале дни подручна. Последи же вьздвигь се са вои своими христоненавистникь и домашни врагь паша Махмутьбеговић, места Пећи, и паки восприе сию светую битель и тачаство его место глаголемо Пек. Сиа вса быше божїемь попущением грЕх ради наших. И многа зла сам богомрьзьки варварв показа сеи светои бители: васе расхити и разпраши, еже основанїа бЕше стЕжала..." О невољама које је наш народ имао оставио је сличан запис и новоизабрани владика нишки и лесковачки Рувим, који је у рукопису Цетињског манастира убележио: „ЗдЕ прїдох ва лЕто #з.р.ч.з. азь грЕшни Рувимь, владика наречени Нишу и ЛЕсковцу, прїидох ва манастїр ЦетинЕ ва Чрнеи Гори веліє бЕде, кою презь да кажу свакь мудри може знати що се чини кьде се царство изменуе тачїю, уви! уви! вдо дочекасмо грЕх ради наших! Може богь дати выћети васем архиереом бщега ца и патрїарха и свою епархїю, зане смо разагнати безбожнїх чедь.

Вь тожде врЕме држещу саи манастирь са епархїе васесвЕщени митрополить кvр Висарионъ, ему же многа лЕта зане велми милуе иноке". Исте године митрополит Висарион купио је рукописну књигу Житије светога Григорија, а касније је наредио да се испише божанствена служба, која је донета после његовог представљања, 1692, и откупљена од јеромонаха Саве ценом од четири златице.

ВИСАРИОН II

Поставши митрополитом дабро-босанским, Висарион је резидирао у манастиру Бањи код Прибоја. У току Сеобе Срба 1690. манастир Бања је опустео и митрополит Висарион је 1693. пренео седиште епархије у Сарајево. „Скромна његова резиденција, која се звала ћелија, саграђена му је истом 1699. или 1700". Поред своје епархије митрополит Висарион је управљао и „Соколском нахијом" која је на десној страни Дрине. Вероватно је тада њему био потчињен сав онај део Зворничке епархије који није ушао у састав Ваљевске епархије. Као администратор тога дела Зворничке епархије посетио је 1693. манастир Ломницу.

Године 1700. ишао је Висарион у Осат али се не зна да ли је тамо ишао као у своју или као администратор Зворничке епархије.

Умро је 14. августа 1708. године.

ВИСАРИОН

Висарион је изабран за епископа у првој половини 1715.

године. Те године је потписао синђелију епископу вршачкосебешком као ипопсифије.

Посвећен је од патријарха пећког Мојсеја пре 27. јуна 1715.

године, јер се тога дана већ потписао као „епископ бањски у подкрилију Осоговске планине". У свим биографијама овог заслужног јерарха Сентандреја се помиње као његово родно место, иако то није никада доказано.

Замонашио се у манастиру Крушедолу и дужи низ година био његов сабрат, а касније и настојатељ. Није нам познато када је отишао у Хиландар, где се 1720. помиње као даскал овога манастира. Исте године и у истом својству појавио се у Пећи код патријарха Мојсија (1712-1726) жалећи му се на тешке материјалне прилике у Хиландару. Мора бити да је оставио добар утисак на патријарха који га је узео за свога даскала и приликом канонских посета налазио се у његовој пратњи. Даскал Висарион се врло рано почео бавити песништвом и био је „претпоследњи од песника који су писали на српско-словенском". Поставши протосинђелом „велике цркве" у Пећи, Висарион је био повереник и посредник између Пећке патријаршије и Карловачке митрополије. „Он се ревносно старао да прикупи што више помоћи патријаршији... Када је Висарион 1730. прешао у клир Карловачке митрополије, по свој прилици у споразуму и са одобрењем патријарха Арсенија IV Јовановића с којим је и даље одржавао најпријатељскије везе, требало је по приведеном решењу Народноцрквеног сабора, да патријарх пошаље новог достојног повереника. И он је то сигурно учинио, али нам није познато ко је то био. Међутим, нема сумње да је Висарион Павловић и даље, као архимандрит крушедолски, а нарочито као епископ бачки (1731-1756), ревносно се старао за помоћ патријашији све док се Арсеније IV налазио у Пећи". После смрти митрополита Мојсија (1730) дошло је до борбе о митрополитски престо између државног кандидата Николе (Димитријевића), епископа темишварског, и народног кандидата Викентија (Јовановића), епископа арадског. Најодлучнији противници епископа Николе су били фрушкогорски монаси на челу са архимандритом крушедолским Висарионом.

Архимандрит Висарион је хиротонисан за епископа Бачког у Карловцима 17. маја 1731.

Чим је дошао у Нови Сад, ондашњи Шанац, епископ Висарион је у септембру исте године отворио латинску школу, која је имала свога ректора и наставнички колегијум. Префектом ове школе постао је јеромонах Дионисије (Новаковић), најученији богослов онога времена, а секретар школе је био јеромонах Арсеније (Радивојевић), потоњи несрећни епископ бачки. У науци су сачувана и два катихизиса настала у овој школи. Један потиче од поменутог јеромонаха Дионисија, а други од Василија Крижановског. Колики је био ниво наставе у овој школи види се и по томе што је један од њених ученика, Петар Милорадовић, студирајући медицину у Халеу, објавио 1765.

„дело о догматима православне цркве".135 Свршени ученици Висарионове латинске школе знали су читати и писати латински, а у то време је Угарска имала сенаторе који нису знали латински, а неки од њих су били и неписмени. „Могле су Висарионове школе постизати тај успех, јер оне 1755. и 1766. имају целу гимназију, и слуша их 61 и 76 ученика. Међу њима је и Теодор Јанковић из Каменице који ће 20 година касније реформисати српске народне школе, а да после исти посао настави у Русији". Ове школе су се одржале читавих шездесет година и у нашем народу извршиле изванредну улогу.

Захваљујући енергичном и предузимљивом епископу Висариону, 1741. године и у Новом Саду подиже се зграда за болницу. Да би материјално обезбедио новосадске цркве, латинске школе и болницу, епископ Висарион је 1748, приликом парцелисања новосадског терена осигурао новосадској црквеној општини сто јутара земље.

У Новом Саду је 1740, да би се школовао свештенички подмладак, основао богословску школу која се звала „Духовнаја колегија" и издржавао је о свом трошку.

Имајући у виду издржавање свих ових установа, честе боравке у Бечу где је свршавао народне послове, а такође и репрезентацију, далековиди епископ Висарион је купио пустару Сириг која је имала неколико хиљада јутара. Њене приходе користили су у прво време бачки епископи, а потом сви епископи Карловачке митрополије све до наших дана.

Губитком својих поседа, хиландарски монаси, који су имали своје метохе у Карловцима и Новом Саду, путовали су по Аустроугарској и скупљали милостињу да би одржали манастир Хиландар. „У предусретљивости и дарежљивости према овим калуђерима предњачили су наши епископи, нарочито бачки епископ Висарион Павловић и митрополит Ненадовић, коме је Хиландар био 'Света лавра наша сербскаја'. Својим прилозима, а под утицајем поменута два архијереја, истакли су се највише грађани двеју најзнатнијих општина у Карловачкој митрополији, грађани Карловаца и Новога Сада". Епископ Висарион је двапут администрирао Карловачком митрополијом. Први пут после смрти патријарха Арсенија IV, а други пут после смрти митрополита Исаије (Антоновића).

Заслугом и заузимањем епископа Висариона, Матија Јелинек, управитељ Прве српске гимназије у Војводини, превео је са латинског на српски све повластице српскога народа у Угарској и тај превод је озваничен од стране царског комесара на Народноцрквеном сабору у Карловцима 1744. године.

Епископ Висарион умро је у Новом Саду 18. октобра 1756.

Митрополит Висарион рођен је 14. јануара 1823. на Св.

Стефану, Бока Которска. Стекавши монашко образовање, био је учитељ у манастирима Прасквици, Режевићу и Савини, а потом парох и учитељ у Перасту. Прешавши у Црну Гору постао је настојатељ манастира Мораче, чијим је и архимандритом постао.



Pages:     | 1 |   ...   | 15 | 16 || 18 | 19 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«МУЗЕЙ АНТРОПОЛОГИИ И ЭТНОГРАФИИ ПЕТРА ВЕЛИКОГО (КУНСТКАМЕРА) ИМ. ХОЧЕТСЯ ВСПОМНИТЬ Список основных трудов ведущего научного сотрудника МАЭ РАН доктора исторических наук, кандидата филологических наук Н.Г. Краснодембской 1 Электронная библиотека Музея антропологии и этнографии им. Петра Великого (Кунсткамера) РАН http://www.kunstkamera.ru/lib/rubrikator/01/hochetsya_vspomnit-krasnodembskaya/ © МАЭ РАН Утверждено к печати Ученым советом Музея антропологии и этнографии им. Петра Великого...»

«И. А. ГУЛЬЯНОВ И ЕГО НАУЧНО-ЛИТЕРАТУРНЫЕ СВЯЗИ Египтолог, дерзнувший полемизировать с Ж.-Ф. Шампольоном, автор трудов, не признанных специалистами и тем не менее обративших на себя внимание ряда прогрессивных деятелей в России и Европе, ученый, целиком отдавший жизнь научным занятиям и преданный забвению слишком скоро, друг П. Я. Чаадаева, Т. Н. Грановского, М. П. Погодина, наконец, человек, которому А. С. Пушкин посвятил стихотворение, — такова характеристика Ивана Александровича Гульянова...»

«Мальсагов Созерко Уважаемый читатель! Электронная книга предоставлена для ознакомления. Приобретая печатные издания ингушских авторов, вы способствуете развитию ингушской литературы. При создании электронной версии книги формата ePub использовалась программа Sigil. Если у Вас возникли вопросы, предложения или же Вы нашли ошибку просьба связаться с составителем электронной книги по e-mail адресу gi86@outlook.com или через блог gi86.livejournal.com С Уважением. Нас разъединила стихия. И непосилен...»

«В.И. Ильин МОДЕРНИЗАЦИЯ ПОВСЕДНЕВНОСТИ В КОРЕЕ* Модернизация корейской повседневности — это процесс копирования форм жизнедеятельности наиболее развитых стран мира на основе использования локальных ресурсов. В результате тренд к глобализации повседневности порождает ее глокальные формы. Южная и Северная Корея представляют два типа модернизации повседневности. В Республике Корея на первом этапе ее истории ядром этого процесса были трансформации структур повседневности, порожденные...»

«УТВЕРЖДАЮ Декан филологического факультета М.Л. Логунов _2006г. УЧЕБНО-МЕТОДИЧЕСКИЙ КОМПЛЕКС по дисциплине УСТНОЕ НАРОДНОЕ ТВОРЧЕСТВО для студентов 1 курса очной формы обучения специальность – 031001, филология Обсуждено на заседании кафедры 5. 09. 2006 г. Протокол № 1 Составитель к.ф.н., доцент _ О.Е. Лебедева Зав. кафедрой М.В. Строганов Тверь, 2006 ПОЯСНИТЕЛЬНАЯ ЗАПИСКА Устное народное творчество – одна из специфических в системе литературоведческих дисциплин, преподаваемых на...»

«С.А. Корсун МЕЖДУНАРОДНОЕ СОТРУДНИЧЕСТВО ПО ИЗУЧЕНИЮ ЭТНОГЕНЕЗА ЭСКИМОСОВ (20–50-е годы XX века) Сотрудничество между российскими и зарубежными учеными существовало со времени образования Академии наук в 1724 г. Достаточно напомнить, что все первые академики приехали в Россию из Европы. Особенно активно международное сотрудничество стало развиваться с конца XIX в. В 1898 г. руководитель этнологического отдела Американского музея естественной истории (АМЕИ) Ф. Боас обратился с письмом к...»

«Аспирантура по специальности 10.01.01 Русская литература отрасль науки: 10.00.00 Филологические науки Кафедра отечественной и зарубежной литературы Дисциплина: Теория литературы Статус дисциплины: [ФД.А.01] ЗЕТ: [7] Руководитель дисциплины: канд. филол. наук доцент А.Ф. Петренко Контактный телефон: +7 879 3 400 482 E-mail: petrenko@pglu.ru Пятигорск, 2013 I. ОРГАНИЗАЦИОННО-МЕТОДИЧЕСКИЙ РАЗДЕЛ 1.1 Общие положения Программа создана для аспирантов и соискателей, готовящихся к сдаче экзамена...»

«СТИЛИСТИКА РУССКОГО ЯЗЫКА И КУЛЬТУРА РЕЧИ КУРС ЛЕКЦИЙ Направление подготовки: ЮРИСПРУДЕНЦИЯ Дополнительная квалификация выпускника: ПЕРЕВОДЧИК В СФЕРЕ ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ КОММУНИКАЦИИ Форма обучения: ОЧНАЯ Москва 2014 Автор: кандидат филологических наук, доцент А.Л. Кряжева Под редакцией заведующей кафедрой английского языка №1, кандидата филологических наук, доцента А.В. Дорошенко Рецензент кафедры: кандидат филологических наук, доцент В.В. Пикалова Рецезенты Методсовета: кандидат исторических...»

«Дальневосточный юридический институт Кафедра истории Отечества, государства и права СОГЛАСОВАНО УТВЕРЖДАЮ Директор института Начальник (декан факультета) учебно-методического управления _ _ подпись ФИО подпись ФИО “_” 200_ г. “_” 200_ г. РАБОЧАЯ ПРОГРАММА, ПРОГРАММА ДИСЦИПЛИНЫ ИСТОРИЯ РОССИЙСКО-КИТАЙСКИХ ОТНОШЕНИЙ Отчетность Часов занятий учебный план траектории тест (контр....»

«В.В. СОНИН ИСТОРИЯ ГОСУДАРСТВА И ПРАВА ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН Учебно-практическое пособие Владивосток Издательство ВГУЭС 2010 ББК 67.3 С 62 Рецензент: В.С. Михайлов, д-р юрид. наук, профессор Сонин В.В. С 62 ИСТОРИЯ ГОСУДАРСТВА И ПРАВА ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН: учебно-практическое пособие. – 4-е изд., перераб. и доп. – Владивосток: Изд-во ВГУЭС, 2010. – 92 с. Учебно-практическое разработано в соответствии с программой курса, а также требованиями образовательного стандарта России к учебной дисциплине История...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.