WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 14 | 15 || 17 | 18 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 16 ] --

Поред свих својих црквених послова, патријарх Викентије се од младости бавио науком и био врло активан у Историјском друштву Војводине, које је пре рата издавало изванредни Гласник Историског друштва. Једно време је архиђакон Викентије био и уредник овог угледног часописа, који је око себе окупљао наше најбоље предратне историчаре.

Патријарх Викентије умро је под врло загонетним околностима, убрзо после редовног заседања Светог архијерејског сабора, на коме није призната тзв. „Македонска православна црква". У сваком случају, његова смрт није била природна.

Умро је 5. јула 1958. у Београду и сахрањен у гробници митрополита Михаила у београдској Саборној цркви.

ВИКТОР

Митрополит Виктор заузимао је катедру Хвостанске епархије, установљене од св. Саве, 1635. године.

ВИКТОР

Виктор, митрополит „ђаура области Беласице и Вучитрна". постао је епархијским архијерејем Вучитрнске епархије пре 20.

јануара 1644. године, јер се за њега каже да је узео „нов берат због тога што је свој берат изгубио",87 те је нов платио 20, 21. и 22. јануара.

Митрополит Виктор помиње се и у синђелији патријарха пећског Пајсија издатој поводом хиротоније епископа вретанијског Михаила, 1647, као један од учесника ове хиротоније.

ВИКТОР

Последњи познати нам епархијски архијереј Будимске епрхије пре сеобе српског народа 1690. године је митрополит Виктор.

Замонашен је у манастиру Грабовцу. Као владика Виктор се помиње 1660. у једном запису Христофора Пивљанина. Те године је на Светог Луку удовица Богдана купила од владике Виктора Октоих и платила га „ценом сребра за осам арусланија" за покој душе свога господара Рујице и поклонила га цркви вакшанској. Митрополит Виктор је 21. новембра 1665. године осветио цркву у познатој српској оази у Коморану, а 1668. забележена је такође његова канонска посета овој завичајној српској колонији.

На књизи хиротонија митрополит Виктор је 1680. убележио своју редовну канонску посету будимској општини.90 Последњи помен о митрополиту Виктору имамо 1684. године.

ВИКТОР

Митрополит нишки Виктор рођен је у Калоферу, Румелија.

Замонашен је у манастиру Хиландару и као хиландарски пострижник постао је у својству арВИКТОР, Митрополит нишки химандрита представник свога манастира у његовом метоху у Нишу. На овом положају затекао га је и избор за егзархијског архијереја нишког. Са свештенством и паством изрекао је 18.

јануара 1878. године сједињење са Српском црквом и о томе известио митрополита српског Михаила, коме је остао веран до краја живота.

Када се појавио Закон о уређењу свештеничког стања, митрополит Виктор је објавио своју критику, а потом са осталим архијерејима потписао саборску одлуку против овога Закона.

Пошто је одбио да учествује у изборном сабору за избор новог митрополита на место збаченог митрополита Михаила и у раду новог Архијерејског сабора, разрешен је 1. априла 1883. године дужности епархијског архијереја. За боравак одређен му је манастир Петковица у Шабачкој епархији. Владика Виктор умро је у Београду 1888. године и сахрањен у старој цркви Светога Марка у Београду. Након пожара који је уништио ову цркву у току Другог светског рата његови посмртни остаци пренети су у нову цркву Светога Марка у Београду.

Рођен је у селу Сеоцу, у Пиперима, у Црној Гори. Основну школу је завршио у свом родном месту, шест разреда гимназије у Цариграду, а богословију у Призрену. По пријему монаштва био је упућен у руску ћелију св. Јована Златоустог, на имању манастира Хиландара, у Светој Гори. Када се вратио из Свете Горе, постао је, за време руске управе, секретар манастира Дечана, а у исто време и учитељ српској деци.

Одлуком митрополита црногорско-приморског Гаврила, постао је администратором дела Српске цркве који се налазио у Албанији.

За викарног епископа скадарског посветили су га 18. јуна 1922. године, у придворном патријаршијском храму Св.

великомученика Димитрија у Сремским Карловцима, патријарх српски Димитрије, митрополит црногорско-приморски Гаврило и епископ тимочки Емилијан.

Епископ Виктор је под врло тешким околностима деловао у Албанији. Иако је учествовао, са епископом албанским Висарионом, у хиротонији тројице албанских епископа, а самим тим и у стварању албанске јерархије, Албанска православна црква га није узела у заштиту. Морао је избећи из Албаније и настанити се у манастиру Дечанима, где је умро 8. септембра 1938. године. У Дечанима је и сахрањен.

ВИСАРИОН

Митрополит Висарион помиње се као митрополит зетски у време „господара Ивана војводе Црнојевића, а уз њега и његов викарни епископ, а потом и наследник, Вавила.92 Уз име митрополита Висариона већ се помиње „престол митрополије цетињске, јакоже јест митрополија зетска". Помен о митрополиту Висариону имамо и у повељи Ивана Црнојевића од 4. јануара 1485. године.

ВИСАРИОН I

Висарион „митрополит земље Херцегове" први пут се помиње 1509. године у запису свештеномонаха Марка Требињца, који је преписао октоих по налогу митрополита Висариона, а у време архиепископа Јована, у манастиру Успенија пресвете Богородице у Требињу (Тврдош)95, који обновише њих двојица свега тридесет година после освајања ових крајева од стране Турака. У то време обнављају се цркве и у другим крајевима.

„Међутим, живопис на зидовима ових цркава појавиће се, као и у Србији, углавном тек 150 година након заузећа земље од Турака.

Једино ће херцеговачки митрополит Висарион наћи снаге да своју цркву у Тврдошу ослика већ 1510. године..." За ове радове митрополит је „лично најмио познатог дубровачког сликара Вица Ловровог да живопише за тридесет дуката на грчки начин (more greco) његову задужбину". Све ово сведочи да је митрополит Висарион био љубитељ уметности. Наиме, његовим благословом је јеромонах Марко Требињац учио сликарство код дубровачког сликара Матка Миловића. Када је 1509. преписао октоих у манастиру Тврдошу, он га је у исто време и украсио минијатурама.

ВИСАРИОН

митрополит рашки, новопазарски и старовлашки По Радославу Грујићу,98 митрополит Висарион је заузимао катедру рашких архијереја од 1586. године.

Манастиру Успенија пресвете богородице у Пиви, где му беше „рожденије и отачаство", поклонио је један Псалтир.99 У манастиру Градцу је обновио келију и поклонио му књиге Молабник и апостол.

ВИСАРИОН I

Митрополит Висарион пре него што је постао дабробасанским митрополитом заузимао је 1586. године Епархију коласијску, ћустендилску и кратовску. Исте године је путовао у Русију. Наиме, „први сачувани у руској архиви акт непосредних односа обновљене Пећске патријаршије с Русијом је из 1586. године. Онда је, 31. августа, стигао у Москву коласијски, ђустендилски и кратовски епископ Висарион а са Осоговске обитељи преподобног оца Јоакима са игуманом Симеоном и предао цару грамату, коју је упутио архиепископ српске земље, сачуване у препису руском".101 Патријарх пећки Герасим (1575обавештава руског цара да је обитељ. Св. Јоакима Осоговског сазидана од стране светопочившег ктитора великог војводе Константина и да је иста настрадала од земљотреса.

„Хочемо, вели, да ју поновимо, а сами не смемо, јер је преодолело агарјанско насиловање".102 Зато шаљу брата и саслужитеља свога, епископа Висариона" да се поклони светому ти царству место лица нашег смирења и да ти каже о нужди нашој како пребивамо као овце посред вукова, посведневно од њих изможданавани и унижавани и укоревани вере ради Христове. Тога ради молимо твоје свето царство да прими посланика нашег место лица нашег и да нам буде ктитор светому манастиру". По повратку из Русије митрополит Висарион постаје 1587.

године митрополит дабро-босански. Те године се помиње у натпису на крсту јеромонаха Авакума Троичанина.

ВИСАРИОН II

Митрополит Висарион II био је на положају митрополита херцеговачких у времену од 1590. до 1602. године и тесно сарађивао са патријархом пећким Јованом (Кантулом). „У свом подухвату, патријарх Јован се, од свештених лица, најрадије ослањао на херцеговачког митрополита Васариона, а од народних првака, које је окупљао, најближи му је био никшићки војвода Грдан." Још „пре устанка у Херцеговини, владика Висарион с кнезовима слао је фра Доминика Андријашевића најпре у Рим, а затим код цара Рудолфа II. Жалио се на неподношљив положај народа..."

Митрополит Висарион је 24. априла 1596. године потписао „веровни лист ћесару Рудолфу". Истога дана су патријарх Јован и митрополит Висарион, који су се обратили папи Клименту VIII за помоћ, добили одговор. „За спас душа ваших", писао је папа, „потребно је да признате римску цркву omnium ecclesiarum caput, matrem et magistrem, а њену главу, викара Христова, као свога старијега. Нека, дакле", поручивао је папа даље, „отклоне и одбаце све дојакошње заблуде и шизматичка веровања и пригрле католичку веру, ван које нема спаса (extra quam non est salus)." Да својој акцији не би дао насилнички карактер, папа Климент VIII, при крају писма, истиче да је читав овај посао духовна ствар и да зависи од њихове слободне воље (nom totum hoc negotium spirituale est et ex libera volutante pendet). Будући да од уније није било ништа, то је и помоћ у борби против Турака изостала.

ВИСАРИОН

Епископ вретанијски Симеон на врло чудан начин дошао је до епископства. За епископа посветио ге је коринтски митрополит Козма у граду Ђуру и о извршеној хиротонији издао му је синђелију 20. октобра 1607. Две године доцније, 1609, дошло је до признања ове хиротоније од стране Српске православне цркве. Синђелију је потписало свега седам митрополита, без патријарха, и међу потписницима се налази и име митрополита бечкеречког Висариона.108 Другог помена о њему нема.

ВИСАРИОН

После митрополита Јоаникија катедру београдско-сремских митрополита наследио је митрополит Висарион, који се помиње 1612. године. Те године митрополит уписује у Поменик Пећке патријаршије своје родитеље: „раба своего Гергїа, рабу свою Станачю". „О овом митрополиту нема више никаква помена, те је лако могуће да се доцније повукао у Св. Гору и можда је он онај владика Висарион, за кога се каже у једном рукописном Прологу манастира Хиландара, да 1621 „убїенъ быстъ владика Висарїон отъ Грькь НЕВЕРНЇИХ ВЬ САВЕТЕ" (у Кареји?").

ВИСАРИОН

Митрополит Висарион први пут се помиње 1646. године у једном запису.111 Његова епархија обухватала је „области Дупнице, и Разлога, и Ихтимана, и Самокова и њеног подручја".102 Поводом ступања на престо новог султана узео је нов берат и за њега платио 30. јуна 1649. године пешкеш у износу од 4.700 акчи". Приликом одласка патријарха Арсенија III (Црнојевића) на поклоњење Светом гробу у Јерусалим, у септембру 1682. године, са својом пратњом” у Дупници су хаџије провели две ноћи у дому владике Висариона, који се, такође, придружио патријарху на путу за Свету земљу. На Крстовдан осветио је патријарх у Самокову воду ('и светују агиазму створих и окрописмо се и всех христиани благослових')".

ВИСАРИОН

После смрти митрополита Лонгина (Бранковића) дуго времена се није знало за јенопољске владике, јер су православни, након спроведене уније у Ердељу, остали обезглављени". Митрополит Висарион као бегунац појавио се 1651. у манастиру Ходошу и назвао се митрополитом Липове и Ђуле. У то време митрополит липовски и ђулски Софроније, који је платио пешкеш 6. октобра 1641,116 налазио се у Русији, где је за манастир Ходош добио дарове у одеждама, књигама и новцу.

Међутим, не зна се ништа о њему после повратка из Русије.

ВИСАРИОН



Pages:     | 1 |   ...   | 14 | 15 || 17 | 18 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«ИНТЕЛЛЕКТУАЛЫ И ДЕМОКРАТИЯ Российский и польский взгляд Под общей редакцией И. М. Клямкина Москва 2009 УДК 323/324:316.343.652(470+571+438) ББК 66.2(2Рос+4Пол) И73 Интеллектуалы и демократия : Российский и польский взгляд / под общ. ред. И. М. Клямкина. – М.: Фонд Либеральная миссия, 2009. – 144 с. На страницах этой книги российские и польские интеллектуалы размышляют о новейшей истории своих стран. О том, почему результатом деятельности польской интеллигенции в 1980-е годы стало утверждение...»

«Миграционное движение населения: теория, политика, практика, перспективы. (под общей редакцией Воробьевой О.Д, Топилина А.В.) (Проект РГНФ № 13-42-93009) МОСКВА, 2013 Содержание Немного истории вместо введения. 4 Глава 1. Немного теории. 9 1.1Миграция населения – как это правильно понимать. 9 1.2. Виды и типы миграции очень разные. 12 1.3. Источники информации о миграции населения. 15 1.4. Чем измеряют миграцию или показатели миграции. 24 1.5. Почему люди меняют место жительства? 31 1.6. Мнения...»

«Память. Это способность сохранять в сознании чувства, накопленный опыт из нашей истории, истории нашей родины, жизни наших прадедов, о жизни людей, которые воевали, защищали будущее своей страны. Память о войне живет в каждой семье, потому что она коснулась всех, от мала до велика. В каждой семье хранятся старые фотографии, письма, награды, личные вещи тех, кого с благодарностью вспоминаем мы сегодня, благодаря кому наши дети не знают, что такое война, голод, разруха, детский каторжный труд на...»

«Станислав Бышок ИЛЛЮЗИЯ СВОБОДЫ Куда ведут Украину новые бандеровцы Второе издание Москва 2013 Станислав Бышок Иллюзия свободы. Куда ведут Украину новые бандеровцы. Второе издание. – М.: Книжный мир, ФРИГО Народная дипломатия, 2013. – 352 с. ISBN 978-5-8041-0649-3 Украинская националистическая партия Свобода стала главной сенсацией на выборах в Верховную Раду в 2012 году. Эксперты прогнозировали партии подпороговый результат, но Свобода не просто преодолела этот порог, но преодолела весьма...»

«Символика сердца в размышлениях Вяч. Иванова, В. Эрна и о. П. Флоренского: некоторые замечания О вещая душа моя! О, сердце, полное тревоги, О, как ты бьешься на пороге Как бы двойного бытия!. (Ф.И. Тютчев) Нижеследующие заметки – попытка прояснить ряд моментов довольно известного, но, как представляется, весьма сложного, странного и даже загадочного, текста, принадлежащего перу Флоренского, сопровождаемого эпиграфом из Вяч. Иванова и посвященного их общему другу: Памяти Владимира Францевича...»

«СВЯТИЛИЩЕ ПОСОБИЕ ПО ИЗУЧЕНИЮ БИБЛИИ ДЛЯ МОЛОДЕЖИ 2013 2 СОДЕРЖАНИЕ Урок 1 28 сентября — 4 октября Небесное святилище................................... 5 Урок 2 5—11 октября Небо на земле...................................... 17 Урок 3 12—18 октября Жертвы............................................. 29 Урок 4 19—25 октября Уроки святилища.......................»

«Аннотация Из книги вы узнаете много нового и интересного о членах императорской фамилии. Поймете, что их жизнь совсем не была бесконечной чередой праздников и торжественных церемоний. Помазанники Божии – живые люди со своими характерами, вкусами, причудами, странностями, увлечениями. Каковы они были в быту? Чем увлекались на досуге? Как ладили между собой великие князья? Об этом и о многом другом рассказано в обстоятельном исследовании доктора исторических наук, профессора Игоря Викторовича...»

«ХРОНИКА II ВСЕРОССИЙСКИЙ ФЕСТИВАЛЬ НАУКИ НА СОБСТВЕННОЙ ПЛОЩАДКЕ ЛГПУ 12-14 октября 2012 года Липецкий государственный педагогический университет (ЛГПУ) в рамках II Всероссийского фестиваля науки проводил Фестиваль науки на собственной площадке, подробная программа проведения которого выложена на сайте ЛГПУ, на сайте ЛГПУ выложена также программа мероприятий Фестиваля науки, запланированных на 18-19 октября 2012 года факультетом физической культуры и спорта ЛГПУ. В соответствии с программой...»

«1 2 Исповедь перед читателем В жизни каждого человека наступает момент, когда приходит необходимость, душевная потребность оглянуться назад, подвести итоги сделанного, определить для себя: а что же дальше? Этой книгой я хотел бы обозначить основные вехи на своем творческом пути, поэтому и собрал сюда все наиболее значимые, на мой взгляд, произведения. В моей жизни каждое из них связано с определенным этапом биографии, событиями и героями с которыми приходилось сталкиваться. Именно это и...»

«УЧЕБНИК Д Л Я Ж Е Л А Ю Щ И Х В Ы Ж И Т Ь. ИЗДАТЕЛЬСТВО ТРАНЗИТКНИГА МОСКВА 2006 УДК 821.161.1 ББК 84 (2Рос=Рус) В15 Серийное оформление и компьютерный дизайн Б.Б. Протопопова Подписано в печать 12.01.06. Формат 84x1081/32. Усл. печ. л. 25,2. Тираж 5000 экз. Заказ № 130. Валянский, С. В15 Армагеддон завтра: учебник для желающих выжить / Сергей Валянский, Дмитрий Калюжный. — М.: ACT: ACT МОСКВА: Транзиткнига, 2006. —475, [5] с. ISBN 5-17-033264-5 (ООО Издательство ACT) ISBN 5-9713-1830-6 (ООО...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.