WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 13 | 14 || 16 | 17 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 15 ] --

Приликом избора новог карловачког митрополита, 30. маја 1774. године, епископ Викентије изабран је једногласно за митрополита. „По избору, сабор је поднео комесару Граваминалну представку преко 30 тачака, у којој се уопште жалио на држање бечких централних власти према Србима. Уз сарадњу митрополита Видака и архијерејскога синода који је тражио да се привилегије никако не крње („Salvis privilegis nationalibus") издан је 2. јануара 1777, други Регуламент...

После устоличења новог митрополита заседао је Свети архијерејски синод у присуству царског комесара барона Матезена. На његово тражење синод је био присиљен да смањи број заповедних празника. „Дакле укинуто је још 28 празника, међу њима и сви Срби свеци, осим Св. Саве. Када је српски народ у Угарској дознао да од 1775. године не сме више празновати своје Србе свеце осим јединог Светога Саву, јако му је било неправо. У познијим календарима изостављени су сасвим Срби свеци, осим јединог Св. Саве, и тек их је Вук у својој Даници за 1826. г. поново унео". Српски народ „није био задовољан ни овим другим Регуламентом. Огорчен је био и на синод од год. 1774. што је пристао да се српски светитељи из календара бришу сем Св. Саве који је Влада признала за национални празник". Свети архијерејски синод имао је разлога за забринутост, јер су бечке власти насртале на православне вернике у разним случајевима. „Укидање светаца у српском календару 1776, покушаји фалсификовања катихизиса, насилно спровођење наредбе да се мртваци не смеју сахрањивати у гробницама по црквама и портама, као ни носити до гроба у отвореним ковчезима на опело изазвали су отворене побуне против епископа у Новом Саду и Вршцу. На предлог митрополита Видака повучен је и други Регуламент Илирске дворске депутације која је укинута била 2. децембра 1777". Централна органе у Бечу је изненадио смео и енергични тон митрополита Видака. Љути и кивни на митрополита, Видак је добио из Беча оштар укор, што се упркос Регуламенту још увек истицао као световни поглавица Срба и као такав предузимао кораке код Владе".83 Новим рескриптом од 16. јула 1779. године митрополиту је одузета јурисдикција у световним стварима, а митрополита, иако бира народноцрквени сабор, владалац га потврђује. У случају пак да није једногласно изабран, владалац именује митрополита, што ће се касније и догодити – Јосиф (Рајачић) и Герман (Анђелић).

Енергични митрополит Викентије за време свога боравка у Бечу 1776. успео је да добију дозволу да се заплењене богослужбене књиге донете из Русије ослободе и поделе сиромашним храмовима којима су и намењене.

Митрополит Викентије умро је у Даљу 18. фебруара 1780. и сахрањен у храму Светога Димитрија.

Епископ Викентије рођен је у Пожаревцу. Његова породица је за време рата 1716-1718. прешла у Срем. Књигу је учио у Вуковару код магистра Богића и у манастиру Шишатовцу за који ће бити везан читавог живота. Замонашио се у Шишатовцу 6.

октобра 1728. Епископ лепавинско-северински Симеон (Филиповић) рукоположио га је у Северину 29. јуна 1734. у чин ђакона, а 18. априла 1735. у манастиру Лепавини у чин презвитера. За игумана манастира Шишатовца произвео га је патријарх Арсеније IV 12. августа 1739, а за архимандрита митрополит Павле (Ненадовић) 28. маја 1751.

Као настојатељ манастира о свом трошку подигао је садашњи храм манастира Шишатовца, а као велики књигољубац оставио је свом манастиру већи број књига из осамнаестог века.

Када је од српског народа одузет манастир Марча, одређена је делегација да посети царицу Марију Терезију у Бечу и замоли је за враћање манастира. Један од чланова ове делегације био је и архимандрит Викентије.

Хиротонисан је за епископа вршачког у Карловцима 4.

октобра 1774. За време његове управе установљена је 1775.

конзисторија у Вршцу, саграђена саборна црква и епископска резиденција са капелом.

Приликом спровођења у живот одлука о укидању извесног броја празника и забране сахрана у отвореним ковчезима, епископ Викентије је имао врло великих неприлика од својих епархиота у Вршцу, као и епископ бачки у Новом Саду. Умро је 16. децембра 1785. у Вршцу и прво сахрањен у манастиру Месићу, а 1810. су му посмртни остаци, по његовој жељи, пренети у Шишатовац о коме се он целога живота старао и чинио му знатне и драгоцене прилоге.

Епископ ужички Викентије рођен је октобра 1824. у Горњој Црнући, Руднички округ. Основно образовање добио је у манастиру Враћевшници, где се и замонашио. Рукоположен је у чин ђакона 1844, а у чин презвитера 1846. године. Игуманом манастира Враћевшнице постао је 1859, а за архимандрита произведен је 11 новембра 1870. Као љубитељ и скупљач књига умножио је и средио библиотеку манастира Враћевшнице. Његовом заслугом у овом манастиру Ђура Јакшић насликао је читаву галерију српских владалаца.

После смрти заслужног епископа ужичког Јоаникија (Нешковића) 1873, архимандрит Викентије посвећен је за епископа ужичког.

Сву своју имовину оставио је у добротворне сврхе и стипендијску закладу. У његовој кући у Београду смештен је Правни семинар и библиотека.

Умро је 15. марта 1882. у Београду.

Митрополит Викентије (у свету Василије Крџић) рођен је у селу Ушћу 30. јануара 1853. године. Основно образовање добио је у манастиру Студеници, а богословско образовање у Београду.

Замонашен је у манастиру Студеници 16. септембра 1873, а рукоположен у чин ђакона 16. децембра исте године од епископа жичког Викентија (Красојевића). Непуне две године био је дворски ђакон епископа Викентија, а по рукоположењу у чин презвитера, 8. септембра 1875, као сабрат живео је у манастиру Студеници пуних десет година. До 1890. године био је старешина манастира Свете Тројице и Сретења у Овчару. Епископ жички Никанор (Ружичић) произвео га је у чин игумана 1887, а епископ жички Сава (Бараћ) за архимандрита 1894. године.

С обзиром на указану потребу, архимандрит Викентије упућен је 1900. године у манастир Хиландар, где је био саборни старац.

На упражњени престо Скопске митрополије дошао је после митрополита Севастијана, који и не виде своју резиденцију, јер је умро пре свога устоличења у Скопљу. Архимандрит Викентије хиротонисан је за митрополита у Скопљу 1905. године.

После веома плодног десетогодишњег рада, митрополит Викентије убијен је, заједно са својим ђаконом Цветком, од Бугара 1915. године, а потом спаљен.

Епископ банатски Викентије (у свету др Василије Вујић) рођен је у Даљу 29. јануара 1874. године. Осовну школу завршио је у Даљу, гимназију у Осјеку, правни факултет у Бечу, а богословски, са степеном доктора богословља, у Черновицама (Буковина).

Замонашен је у манастиру Шишатовцу на Благовести 1903.

године и рукоположен у чин ђакона и презвитера. До избора за епископа прошао је кроз све степене, од јерођакона до архимандрита.

После примања монашког чина постављен је за подбележника Архидијецезе сремско-карловачке, а у октобру 1903. године и за професора старе Карловачке богословије, чији је ректор био све док она није, након Првог светског рата, угашена и то без икакве одлуке. Архимандрит др Викентије је покушавао неколико пута да овај знаменити црквено-просветни завод обнови, али без икаквог успеха.

На једном од првих заседања Св. арх. сабора, после васпостављања редовног стања у Српској патријаршији, архимандрит Викентије је изабран за епископа захумскохерцеговачког, али се ниј примио тога избора.

После доношења устава Српске православне цркве 1931.

године патријарх српски Варнава поставио га је за свога архијерејскога заменика и на том положају га је затекао, 1932.

године, избор за викарног епископа моравичког.

За епископа је хиротонисан у Београдско) саборној цркви 20.

новембра исте године. После смрти епископа банатског Георгија, епископ Викентије је изабран за његовог наследника 1936.

године.

Епископ Викентије спадао је у ред најученијих српских архијереја између два светска рата. „Био је члан разних испитних комисија за оспособљење свештеничких, мирских и монашких кандидата за разне свештеничке и више монашке службе, а последњих шест година пре 1931. вршио је службу надзорника средњошколске веро-научне наставе у бившој дијецези сремскокарловачкој" Као викарни епископ предавао је црквено право на Богословском факлтету у Београду.

Поседовао је највреднију приватну библиотеку тога времена па је „мноштво својих књига и прочитао и из њих скупио знање језика да се не једном рекло: Наш Мецофанти! Знање историје, права, педагогије, катихетске вештине, тако да је увек он питан од црквених власти и многих приватних, кад је требало дати одговора у ком замршеном питању ових научних области". Умро је у аутомобилу на домаку Тополе у Шумадији 18.

августа 1939. године, а сахрањен у катедралном храму у Вршцу.

Патријарх Викентије (у свету Витомир Проданов) рођен је 10/24. августа 1890. у Бачком Петровом Селу од оца Ђорђа и мајке Јелене. Основну школу завршио је у свом родном месту, а Српску православну велику гимназију у Новом Саду са вишим течајним испитом 1909. После гимназије уписао се у Српску православну богословију у Сремским Карловцима коју је завршио 1913. године. Извесно време био ВИКЕНТИЈЕ (Проданов) је учитељ у свом родном месту. Епископ темишварски Георгије (Летић) поставио га је 1. јуна 1917. за подбележника Темишварске епархије а потом прима монашки чин 5/18. августа исте године у манастиру Бездину из руку архимандрита Исака (Дошена), настојатеља манастира. У чин ђакона рукоположио га је 12. септембра у темишварској Саборној цркви епископ темишварски Георгије. Када је Темишвар припао Румунији, 1919, јерођакон Викентије је прешао у Југославију и примљен је за подбележника Бачке епархије 1. октобра, где је остао до 1.

фебруара 1921. године. Те године је произведен у чин протођакона. Од 1. фебруара 1921. до 1. октобра 1932. био је на дужности тајника Управног одбора манастира Карловачке митрополије. За архиђакона је произведен 1923. године.

Будући да се увек интересовао за науку, уписао се на Филозофски факултет Београдског универзитета и 1929. године дипломирао на групи: историја Срба, општа историја и историја Византије.

Осамнаестог новембра 1929. рукоположен је у чин презвитера, а двадесетог новембра произведен у чин архимандрита.

На основу конкурса изабран је 1932. за главног секретара Светог архијерејског синода. На овом положају затекао га је и избор за викарног епископа марчанског 21. јуна 1936. Хиротонију над архимандритом Викентијем извршио је патријарх српски Варнава уз садејство епископа: бачког Иринеја, рашкопризренског Серафима и викарних епископа: сремског Саве и моравичког Платона у београдској Саборној цркви. Епископ Викентије и као викарни епископ остао је на дужности главног секретара Синода, све до свога избора за епископа злетовскострумичког 1939. године. После одласка епископа Платона у Бањалуку, 1940, епископ Викентије добио је у администрацију Охридско-битољску епархију којом је администрирао све до свог протеривања из ових крајева.

Из Штипа је протеран 1941. године од стране Бугара, а југословенски комунисти после Другог светског рата нису дозволили да се врати у своју епархију јер су створили тзв.

„Македонску православну цркву" коју, као вештачку комунистичку творевину до данас нико у православном свету није признао.

По изричитој жељи епископа жичког Николаја, епископ Викентије га је замењивао у Жичкој епархији од 1941. до 1947.

године. Када је васпостављена самостална Епархија сремска, управљао је њоме у својству администратора од 1947. до 1951.

године.

Изабран је за патријарха српског 1. јула 1950. године. Као патријарх српски успоставио је везе са осталим сестринским православним црквама, које су услед ратних прилика биле доста ослабиле. Решио је питање социјалног и пензионог осигурања свештенства, јер је црквени пензиони фонд након рата одлукама државних власти ликвидиран, а право на социјално и пензионо осигурање имали су само лаици.



Pages:     | 1 |   ...   | 13 | 14 || 16 | 17 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Терра инкогнита: Россия, Украина, Беларусь и их политическая история Александр Андреев 2 Книга Александр Андреев. Терра инкогнита: Россия, Украина, Беларусь и их политическая история скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! 3 Книга Александр Андреев. Терра инкогнита: Россия, Украина, Беларусь и их политическая история скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! Александр Андреев Максим Андреев ТЕРРА ИНКОГНИТА Россия, Украина, Беларусь и их политическая...»

«Псков 2010 А. Б. Постников ДОБРЫЙ ЧЕЛОВЕК СТАРОЙ РУСИ А. Л. ОРДИН-НАЩОКИН: его иноческое житие и благотворительная деятельность в Пскове в 1670 гг. Псков 2010 Редактор: кандидат исторических наук И. Н. Ермолаев. Корректор: Д. В. Беляев. В книге на основе тщательной проработки прежде опубликованых, а также впервые вводимых в научный оборот новых уникальных архивных материалов из псковских и центральных архивов (РГАДА), представлена благотворительная и просветительская деятельность в Пскове...»

«Раздел 3. ЦИКЛЫ И КРИЗИСЫ 7 Система экономических циклов и глобальный финансовый кризис В. П. Кузьменко В статье проанализированы и подтверждены реальностью долгосрочные прогнозы финансовых и социально-экономических кризисов, выполненные на основе системной теории экономических циклов. Дана комплексная оценка процессов реального преобразования региональных финансовых кризисов в мировой финансовый и социально-экономический кризис. Основная идея лежит в попытке проанализировать феномены лагов...»

«РекомендованоМинистерством общегоипрофессиональногообразования Российской Федерации в качестве учебника для студентов высших учебных заведений, обучающихся по специальности Юриспруденция 2-е издание, стереотипное Издательство НОРМА Москва, 2004 УДК 340(075.8) ББК 67.3я73 И90 Авторский коллектив: Жидков О. А., доктор юридических наук, профессор — введение (совместно с Н. А. Крашенинниковой), вводная глава, гл. 9, 13, 14, 16, 21, 24, 30; Крашенинникова Н. А., доктор юридических наук, профессор —...»

«УДК 004 ББК 32.973.202 Ч49 ISBN 5-94798-251-x © А. А. Чернов, 2003 Об авторе ЧЕРНОВ АНДРЕЙ АНАТОЛЬЕВИЧ, 1978 г.р., в 2001 г. окончил Московский государственный институт международных отношений (Университет), сотрудник Департамента информации и печати МИД России, кандидат политических наук. Автор ряда публикаций по вопросам формирования информационного общества, среди которых Основные историкотеоретические этапы развития концепций глобального информационного общества, Международные аспекты...»

«Черепов И А Загадки Тянь-Шаня И А Черепов И.А.Черепов Загадки Тянь-Шаня (Из истории открытия и покорения Пика Победы. Экспедиции А.Летавета 1937-1938 гг.) ОТ АВТОРА Неприступные горные кручи, вечноснежные, с почти отвесными склонами, высочайшие пики, вонзающиеся своими острыми вершинами в небесную синеву, суровые ледники и снежные бураны много веков охраняли географические загадки Тянь-шаня. Честь изучения этой горной страны принадлежит нашей отечественной науке. Первым исследователем Тянь-шаня...»

«Петрозаводске я проработал с осени 1947 по 1961 гг. Этот город сыграл большую роль в моей жизни. В Ка релии я бывал еще до войны — ездил туда в экспеди ции — и поэтому в Петрозаводском институте меня знали. Когда в 1947 г. я поступил в аспирантуру, то довольно скоро получил письмо от В.И. Машезерского1, который в то вре мя как раз формировал состав института. Он предлагал мне стать аспирантом от Петрозаводского института. Предполагалось, что они возьмут на себя оплату стипендии с тем, чтобы по...»

«Аннотация Поклонники творчества Сергея Лукьяненко! Перед вами – повести, рассказы и статьи разных лет, не вошедшие в сборник Л – значит люди. Но еще в этой книге вы найдете то, о чем гадали, спорили и мечтали все, кто полюбил Ночной Дозор. ЛИТЕРАТУРНЫЙ СЦЕНАРИЙ Сергея Лукьяненко, который ляжет в основу одноименного сериала! Хотите прочитать ЭТО? Тогда – ЧИТАЙТЕ! В сборник вошли произведения: Прозрачные витражи Атомный сон От судьбы • Вечерняя беседа с господином особым послом • От судьбы • Шаги...»

«СОДЕРЖАНИЕ • Вианор Пачулиа и его книги. Г. Д. Гулиа 3 • Из истории русско-абхазских литературных связей 5 • Александр Бестужев-Марлинский 15 • Владимир Соллогуб 19 • Антон Чехов 22 • Максим Горький 27 • Владимир Тан-Богораз 34 • Алексей Толстой 39 • Александр Серафимович 42 • Владимир Маяковский 45 • Василий Каменский 49 • Константин Паустовский 53 • Дмитрий Фурманов 56 • Александр Фадеев 61 • Константин Федин 64 • Леонид Леонов 68 • Николай Тихонов 71 • Константин Симонов 76...»

«РАБОЧАЯ УЧЕБНАЯ ПРОГРАММА ПО ДИСЦИПЛИНЕ Б.2.В.1 Качественные и количественные методы в изучении международных отношений Для направления 031900 Международные отношения Квалификация – бакалавр Форма обучения – очная Краснодар 2012 Рабочая программа разработана в соответствии с ФГОС ВПО по направлению подготовки 031900.62 Международные отношения, утвержденным приказом Минобрнауки России от 22 декабря 2009 г. №815, и примерной ООП. Рецензенты: К.и.н., проф. кафедры философии и истории И.Д....»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.