WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 11 | 12 || 14 | 15 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 13 ] --

Постоји мишљење да „помен браничевског архиепископа Венијамина из 1416. године допушта закључак да је браничевски био главни првопрестолни архијереј у време деспота Стефана Лазаревића". Митрополит Венијамин је заузимао положај призренског митрополита половином петнаестог века. Не зна се колико је дуго био на овој катедри, јер је једино познат датум његове смрти, 20.

март 1433. године, који је забележен на стубу цркве Богородице Љевишке у Призрену. Митрополит цетињски Венијамин помиње се после митрополита Герасима, а пре митрополита Стефана, 1582.

године. Помиње се у Сопоћанском поменику заједно са Исаијом.

Припадали су седамнаестом веку.

О тим митрополитима нема за сада никаквих других података у познатим изворима. Постављен је бератом од 24. октобра 1816. године. Пошто је Цариградска патријаршија била задовољна његовим дугогодишњим радом у Сарајеву, патријарх цариградски Константин донео је одлуку о повишењу ранга митрополита Венијамина и његових наследника у ранг-листи епархија Цариградске патријаршије.

„Пошто се, дакле, и врховни јерарх свете митрополије Босанске и сарајевске, наш у Светом Духу љубљени и драги брат и саслужбеник Господин Венијамин, „каже се у решењу Константинопољског патријарха, „човек не само иначе побожан и украшен архијерејским преимућствима, него и дугогодишњи предводник те епархије – показао да је у вољи не само Христовој Цркви због своје неодступне покорности и вршења свих дужности наспрам ње, него и целој својој, духовно потчињеној му, словесној пастви, којој је многоструко користио, заштићавао је и своју душу за њу давао као јеванђелски пастир, пошто, штавише, и сад кад се бави овде у престоници, не престаје помагати нам, и ревносно запињати, у црквеним пословима који нам наиђу; то смо нашли за сходно да тој његовој епархији и митрополији, која се поред осталог, истиче и својим побожним народом, дигнемо ранг испред неких других, а и његово високопреосвештенство да почаствујемо како личи црквеној штедроти; те стога одређујемо да он убудуће има ранг после митрополита писидиског; чиме не заводимо никакву нову праксу него само одржавамо стари обичај, као што је то показано напред.

Тога ради пишемо и решавамо саборно са присутнима око нас високопреосвееним и пречасним архијерејима, нашом у Светом Духу високопреосвећени митрополит Босне и Сарајева, пречасни, и егзарх целе Далмације наш у Светом Духу љубљени брат и саслужбеник Господин Венијамин, има од сад па на даље седиште и стајалиште одмах после митрополита Писидиског, и да, кад се случајно налази у престоници, заузима на црквеним скуповима и заједничким стајањима, место испред осталих митрополита чијије степен нижи од реченога; а и његовим ће наследницима остати да, почевши од његовог преосвештенства, уживају част овог унапређења". Из ове листи не константинопољског патријарха, издате маја месеца 1835 године види се да је митрополит Венијами још био у животу маја месеца 1835. године. Према томе, митрополит Венијамин није умро 1834. године, како је то мислио Владислав Скарић, и берат новом митрополиту сарајевском Амвросију није издат 9 октобра 1834. године већ после маја 1835 године.

Иначе, сарајевска „православна општина није била задовољна с њим. Чини се да се мијешао у црквене и школске послове колико није требало, и тражио да му се даје и оно што му се спада. Због тога се општина с њим и процесовала". Епископ Венијамин (др Владимир Таушановић) рођен је 23.

јануара 1884. у Пироту. Основну школу и шесторазредну гимназију завршио је у Београду, духовну семинарију у Кишињеву, православни богословски факултет у Атини, где је и докторирао 1912. године. Замонашен је 11 маја 1913. године у манастиру Раковици од архимандрита Рувима, а привсли су га епископ нишки Доситеј и јеромонах Николај (Велимировић).

Рукоположен је у чин ђакона 14. маја 1913. у београдској Саборној цркви од еписко-па нишког Доситеја, а у чин презвитера у истој цркви 21. маја исте године од митрополита Србије Димитрија. Синђелством и протосинђелством одликован је од епископа велешко-дебарског Варнаве 1919, а архимандритском чином 15. децембра 1920. од епископа рашкопризренског Михаила (Шиљка).

До избора за епископа био је болничар у болницама Кола српских сестара у Београду и Љешу, суплент богословије у Београду, гимназије у Ђевђелији, српске гимназије на Крфу и Велесу. После положеног професорског испита службовао је у Ђевђелији и Охриду, где га је 6. децембра 1925. затекао и избор за епископа новоосноване Епархије бихаћке.

Хиротонисао га је за епископа у београдској Саборној цркви 23. маја 1926. патријарх Димитрије, митрополит бањалучки Василије и епископ рашко-призренски Михаило. За епископа злетовско-струмичког премештен је у новембру 1929, а за епископа браничевског 1934.

За његово време подигнуто је деветнаест нових цркава и започето тринаест, а такође је подигнуто и тридесет седам нових парохијских домова..

Епископ Венијамин је припадао оном броју архијереја који су свесрдно помагали богомољачки покрет. Његовим заузимањем основан је епархијски савез хришћанских заједница и покренут лист за богомољце Светосивски пут.

У току Другог светског рата епископ Венијамин је примио четрдесет избеглих свештеника, а у манастирима Раваници и Св.

Петки отворио домове за избегличку децу.

Пред почетак Другог светског рата подигнута је, заузимањем епископа Венијамина, репрезентативна зграда Епископије у Пожаревцу, у коју се никада није ни уселио. Одмах после рата ушла је војска и остала до данас у њој.

Епископ Венијамин умро је 28. маја 1952. у Београду, а сахрањен је у пожаревачкој Саборној цркви.

ВИКЕНТИЈЕ (Поповић-Хаџилавић) Митрополит Викентије, син Даскала Лава, рођен је у Јањеву на Косову и замонашен у Пећи. Као и сви први митрополити карловачки, и Викентије је своју каријеру текао у двору пећких патријараха.

За епископа будимског изабран је 7. јануара 1708. године.

Саборна црква у Будиму била је проглашена ставропигијом од стране патријарха Арсенија III те су права будимских епископа, када је била у питању црквена општина будимска, била донекле ограничена. Кад је дошло до сукоба између епископа Викентија и Будимаца, ови су га молили „да не чини новине никакве". Приликом избора новог карловачког митрополита, 6. маја 1713. године, на првом привилегијалном сабору у Карловцима појавила су се два кандидата: епископ будимски Викентије Фрушкогорски монаси нису били за епископа Николу, а ни патријарх Арсеније IV који је требао да изда потврдну грамату.

Патријарх Арсеније IV је „утицао да буде изабран Вићентије, као епископски и народни кандидат, насупрот Николи Димитријевићу, који је био кандидат аустријског двора". Вероватно је патријарх Арсеније IV издао потврдну грамату новоизабраном аутономном митрополиту карловачком и то је и последња потврдна грамата од стране пећког патријарха поглавару аутономне митрополије која је била у саставу Пећке патријаршије. Митрополију која је добила свог новог митрополита патријарх Мојсије (Рајовић) је, у свом писму од 18.

јуна 1714. године, назвао „првоначалном".56 Сви су изгледи „да је на црквенонародном сабору у Карловцима 1713, у вези са избором будимског епископа Вићентија Поповића – Јањевца за митрополита, донесена одлука да се, у смислу царских привилегија и њихових потврда, карловачки митрополити називају и архиепископима; јер већ одмах после тога сабора, у свима познатим нам званичним и приватним документима, каже Радослав М. Грујић, митрополита Вићентија титулишу митрополитом и архиепископом не само државне власти, него већ и сви црквени и народни представници". Између митрополита Викентија и патријарха Мојсија (Рајовића) „постојали су врло живи односи"58 и међусобно поштовање. До избора, на пример, Викентија (Поповића) за митрополита карловачког, пећки патријарси су давали епархијским епископима титулу митрополита и право ношења сакоса, који епископи нису носили све до 1732. године.

Када је епископ костајнички Никанор (Димитријевић) тражио од патријарха Мојсија титулу митрополита и право да носи сакос, патријарх му је одговорио: „Ви имате начелнаго митрополита, ако ти он допусти и от нас ће ти бити... Ми смо јему благословили, а он сам ако допусти, он зна". У спору 1718. између карловачког митрополита Викентија (Поповића) и београдског Мојсија (Петровића) обојица су се обратили патријарху Мојсију у Пећ. Он је 22. марта 1719. из Новог Пазара овако саветовао Викентија: „'Елма братствие ваше, сице је [митрополит Мојсеј] брзоуман чловек, а ви сте разумнии от свашта и савршении разумом и мудростију: треба јест, и нам и вам, презрети таковом чловеку и брату согрешениа... Него брате, аште хоштет љубов ка нам и своему престолу, то иштем за љубов нашу да се самирите са преосвештеним кир Мојсеом белиградским и апархиа што му је и досле била подпуно то да не умањујете... и ово мотримо: чловеци су пл'тени [телесни] и мирољубни [воле свет], а најпаче славољубни, да не би дијавол васејао плевел по сређе пшенице [мисли на унију]: зашто и прежде независтију једин на другога грчасци и римсци на дворе биша. Зато велимо братствију ви, за вашего и нашего живота, да не бисмо којего брата лишени били. Зато молимо ваше преосвештенство, и надејемо се да ћете послушати нашу реч и самирити се с'отим и у јединству бити' – с тим да митрополит Мојсеј призна митрополита Вићентија за свога старијег брата и врховног митрополита... а да би се то измирење што пре и што потпуније, с обзиром на народне и црквене интересе Срба под Аустроугарском извело, патријарх је послао, као свога пуномоћника и посредника, рашког митрополита Арсенија. Он је успео да потпуно измири завађене митрополите, те су они од тада у пријатељској заједници предузимали све важније послове црквено-народног живота тако да је патријарх у својој грамати од 15. августа 1721. без икаве бојазни од каквих унутрашњих трзавица, могао одредити и одредио је: да се после смрти митрополита Викентија имају спојити обе автономне митрополије, Карловачка и Београдска, у једну Славено-српску митрополију са резиденцијом у Београду, као старом престолном граду Сервијској краљевини". Митрополт Викентије издашно је помагао Пећку патријаршију и друге манастире. Тако је дао „израдити и један иконостас у катедралној пећкој цркви".61 Патријарх Мосије му се 18. марта 1724. године захвалио на послатом крсту, а митрополит рашки Арсеније га је подсетио на обећани покров за кивот св.

Стефана Првовенчаног у манастиру Студеници. Патријарх Мојсије је препоручо митрополиту Викентију хиландарске и дечанске монахе за скупљање милостиње „Бога ради, почто последној ништети јесу подпали". Митрополит Викентије се истакао као задужбинар и у својој епархији. Тако је у манастиру Крушедолу својим средствима подигао трпезарију и кухињу, у Великој Ремети три ћелије и под њима подрум, а у Даљу први двор.

Фрушкогорским манастирима поклонио је разне црквене утвари и књиге, а настојавао је да се обнављају и набављају књиге за потребе парохијских и манастирских храмова.



Pages:     | 1 |   ...   | 11 | 12 || 14 | 15 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«  ХУСРАВ ИБН МУХАММАД БАНИ АРДАЛАН ХРОНИКА (ИСТОРИЯ КУРДСКОГО КНЯЖЕСКОГО ДОМА БАНИ АРДАЛАН) Перевод: Е.И. Васильевой ВВЕДЕНИЕ Книга Хусрава б. Мухаммада содержит историю некогда могущественного курдского княжеского рода Бани Ардалан, который правил с конца XII до -х годов XIX в. Основу владений Бани Ардаланов составляла область Арделан в Иранском Курдистане. В хронике Хусрава б. Мухаммада содержатся ценные сведения о курдах Арделана: о племенах, проживавших в этом княжестве и соседних курдских...»

«УТВЕРЖДАЮ Декан исторического факультета Т. Г. Леонтьева _ 2012 г. Учебно-методический комплекс по дисциплине Речевая культура студента-историка, 4 курс Направление 030400.62 ИСТОРИЯ Форма обучения: очная Обсуждено на заседании кафедры Составитель: отечественной истории _ _ 2012 г. Канд. ист. наук, доцент Протокол № _ _ О. Г. Усенко Зав. кафедрой _ Т. Г. Леонтьева Тверь, 2012 ПОЯСНИТЕЛЬНАЯ ЗАПИСКА Требования ГОС ВПО к содержанию данной дисциплины Студент должен быть подготовлен к решению...»

«Храня семейные святыни, храним историю свою. Из истории народных промыслов и ремесел села Шелаево Шелаево, 2012 ББК К37.278 Х 90 Составитель: А. Глебова, зав. Шелаевской модельной сельской библиотекой-филиалом №28 Ответственный за выпуск: Л.В. Чиж, директор МУК МЦБ Валуйского района Х 90 Храня семейные святыни, храним историю свою: из истории народных промыслов и ремесел села Шелаево / Шелаевская мод. сельская б-ка; сост.: А. Глебова. – Шелаево, 2012. – 28 с. ББК К37.278 © Межпоселенческая...»

«ИСТОРИЧЕСКИЕ ИСТОЧНИКИ XI-XVII ВЕКОВ 279 В связи с резким увеличением численности актовых источников, их видов, подвидов и разновидностей начиная с XVII в, стала возрастать роль изучения истории архивов, в которых концентрировались актовые материалы. ГЛАВА4 Литературные произведения 1. Приемы источниковедческого анализа произведений литературы ТЕРМИН литературные произведения для древнерусского периода истории является условным. Строго говоря, художественной литературы в современном понимании...»

«Научно-познавательные шоу 04 октября Земля – наш общий дом: взгляд из космоса Творческая встреча с летчиками-космонавтами. Есть ли на Земле такой 12.30 – 14.00 человек, который хоть раз в жизни не мечтал полететь в космос? Если Вы из их числа, то появляется возможность задать вопросы тем, чья мечта осуществилась. Место проведения: бильярдная Мода и наука 15.00 – 16.00 Посетители смогут окунуться в мир моды и увидеть современные и исторические модели одежды, связанные с такими научными...»

«Путеводитель вольного путешественника по Галактике Книга V. В основном безобидны пер. Степан М. Печкин, 2008 Издание Трансперсонального Института Человека Печкина Mostly Harmless, © 1992 by Serious Productions Translation © Stepan M. Pechkin, 2008 (p) Pechkin Production Initiatives, 1998-2008 Редакция 4 дата печати 14.6.2010 (p) 1996 by Wings Books, a division of Random House Value Publishing, Inc., 201 East 50th St., by arrangement with Harmony Books, a division of Crown Publishers, New York,...»

«Естественно, только учебники не могут нести ответственность за формирование общественного сознания, стереотипы или авто-стереотипы. Но в абхазском и грузинском случе они могут иметь особое значение. Новое поколение абхазов и грузин не имеют опыта непосредственных отношений. Учебники, наряду с историографией и медией, решающим образом повлияют на восприятие друг друга абхазской и грузинской молодежью. В этом отношении многое зависит от того, какие исторические факты подобраны для рассмотрения,...»

«Балканская война. 1912-1913 гг. Проект Военная литература: militera.lib.ru Издание: Балканская война. 1912-1913 гг. — М.: Изд. Н.И. Пастухова, 1914. Книга в сети: militera.lib.ru/h/balkanwar/index.html Иллюстрации: militera.lib.ru/h/balkanwar/ill.html OCR и правка: Смолянин (small_yanin@rambler.ru) Дополнительная обработка: Hoaxer (hoaxer@mail.ru) {1}Так обозначены ссылки на примечания. Примечания после текста. Балканская война. 1912-1913 гг. — Издание Товарищества издательского дела и книжной...»

«А. А. ЗИМИН А. Л. ХОРОШНЕВИЧ РОССИЯ ВРЕМЕНИ ИВАНА ГРОЗНОГО И З Д А Т Е Л Ь С Т В О - Н А У Н А• Академия наук СССР Серия Из истории нашей Родины А. А. ЗИМИН, А. Л. ХОРОШКЕВИЧ РОССИЯ ВРЕМЕНИ ИВАНА ГРОЗНОГО ИЗДАТЕЛЬСТВО НАУКА МОСКВА 1982 ОТ РЕДАКТОРА - Еще одна книга об Иване Грозном? — спросит читгполь. Нужна ли она? Ведь уже от историков, из романов, по фильмам мы, кажется, знаем все о деятельности итого правителя, ставшего символом самовластия и жестокости, имеем даже восстановленный М. М....»

«ТАМБОВСКИЕ ДАТЫ 2011 год Календарь знаменательных и памятных дат по Тамбовской области Тамбов 2010 1 ББК 91.9 : 63 Т 17 Составитель: С. В. Булыгина Редактор: В. Т. Дорожкина Ответственный за выпуск: В. М. Иванова Тамбовские даты, 2011 год [Текст] : календарь знаменат. и памят. дат по Т 17 Тамб. обл. / ТОГУК Тамб. обл. универс. науч. б-ка им. А. С. Пушкина, ТОГУ Гос. арх. Тамб. обл., ТОГУ Гос. арх. соц.-полит. истории Тамб. обл.; сост. : С. В. Булыгина ; ред. В. Т. Дорожкина; отв. за вып. В. М....»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.