WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 9 | 10 || 12 | 13 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 11 ] --

„Сїа книга глаголЕми типик, писа се въ лЕто #.з.ч.и. въ храмЕ светаго архїереа Христова Николи, въ подкрил(и) велицЕи планини ОрЕховиц(и) глаголю Ремета, при вьсесветЕишему митрполите кvр Мазїму, и еклисарху попу кvр Їеремїї, и при вћсесветЕишему митрполите пожешкомъ кvр Василїю". Помен о митрополиту Василију имамо још у једном запису у Паренесису Јефрема Сирина, који је писао у манастиру Ораховици 1594. године инок Матеј „расодер", а који гласи: „сїе писа смЕрени и мыншїи въ иноцЕхъ Матоеи, расодер,” при всесвещеиному митрополиту пожешком кvр Василїю, и при игумену же кvр Мазиму Еромонаху, и при еклисиарху Еродїкану кvр Василїю, и при иконому же кvр Рувїму. Тогда же прЕстолом пекским добрЕ правещу архїепископоу кvр Їану, патрїарху вьсеи срћбскои земли и прочимь. У Зборнику Јована Злокруховића, лист 79, из почетка XVII века, налази се формулар синђелије епископа бачког Василија новорукоположеном презвитеру из 1601. године. Овом синђелијом нови свештеник добија власт да крштава, венчава, служи божанствене литургије „и све остало свештеничко",25 и да учи људе душеспаситељској настави.

Митрополит Василије (у свету Стојан Јовановић) рођен је у селу Мркоњићу, недалеко од Љубомира, око 1610. године од родитеља Петра и Ане. Књигу је изучио код јеромонаха Серафима, настојатеља манастира Завале, чије се братство одликовало преписивањем књига. У циљу даљег школовања игуман Серафим је упутио свога искушеника Стојана у манастир Тврдош. Ту је Стојан замонашен, добивши име Василије, и рукоположен у чин ђакона и презвитера. Претпоставља се да је јеромонах Василије извесно време био придворни монах на Цетињу, али о томе нема никаквих писаних докумената. Будући да је у манастиру Тврдошу, где је Василије био архимандрит, дошло до неких несугласица међу братством, напустио је свој постриг са намером да оде у Свету Гору. За одлазак у Свету Гору добио је благослов, али не за стални боравак. Након једногодишњег боравка на Атону архимандрит Василије вратио се у свој Тврдош.

Први запис о Василију као архијереју имамо из 1639. године.

Наиме, на књизи коју је Стеван Владиславић поклонио манастиру Тврдошу, владика Василије се потписао: „аз смерени митрополїт захуме Вьсїлїе".26 Те године митрополит Василије осветио је нови иконостас манастира Пиве. Зато се ова година узима као година његове хиротоније. Резидирао је у манастиру Тврдошу и Оногошту, односно у манастиру Острогу.

Патријарх пећки Гаврило 27. новембра 1651. године дао је митрополиту Василију Источнохерцеговачку епархију (Никшић, Плану, Колашиновић и Морачу) тако да је Василије постао митрополит целе Херцеговине.

У години свога представљења митрополит Василије обновио је својим средствима пирг светога Георгија у манастиру Хиландару. Митрополит Василије упокојио се 29. априла 1671. у Острогу. Његов култ настао је спонтано, с тим што га је прихватила цела Српска православна црква која светог Василија поштује и слави као једнога од својих највећих светитеља.

Митрополит Василије је наследио митрополита Евстатија „на основу арза монаха Пајсија, патријарха области Пећи". Митрополит Василије је „свргнут због тога што је раји и бераји чинио преголеме зулуме и насиља и није се према њима лепо опходио". Поново је дошао на исту катедру, за коју је платио пешкеш 2.

марта 1650. године, али је поново свргнут 1654. После смрти епископа марчанског Гаврила (Предојевића), јуна месеца 1644. за епископа марчанског постављен је архимандрит Василије (Предојевић), настојатељ манастира Гомирја.

Вест о смрти епископа Гаврила примљена је од српског народа Марчанске епархије са великом забринутошћу и узнемиреношћу. Народ је желео да се епископска катедра попуни са његовим пристанком, што је и остварено договором граничарских старешина. Захваљујући народној слози сви су се сагласили да нови епископ буде архимандрит Василије. Са овим предлогом и жељом се сагласио и заповедник Славонске војне границе гроф Ђорђе Шварценберг, те је цар Фердинанд на његов предлог и именовао поменутог 26. августа за епископа.

Нови епископ је понео титулу „Епископа вретанијских Срба и архимандрита гомирског", што значи да је и даље задржао управу манастира Гомирја.

Епископ Василије је преминуо око 1648. године. Постоји мишљење да је отрован.

митрополит молдавски, оршавски, вршачки и панчевачки После смрти митрополита Варлама катедру митрополије молдавске, оршавске, вршачке и панчевачке заузео је митрополит Василије.

Пешкеш у износу од 3.000 акчи платио је 26. маја 1654.

године. Помен о митрополиту темишварском Василију сачуван је захваљујући запису у манастиру Хиландару из којег сазнајемо да је платио израду певнице „од ораховине ишарану седевом" 1688. године.

После ослобођења Книнске крајине од Турака престала је у овим крајевима црквена јурисдикција дабро-босанских митрополита. Будући да се српски народ није хтео потчинити грчком архиепископу у Млецима, а 1692. године је избегао из Босне у Далмацију епископ Василије, замољен је патријарх Арсеније III (Црнојевић) да31 Василија постави за епископа далматинског. Када је од патријарха потврђен, епископ Василије се настанио у Голубићу крај Книна. Пошто су млетачке државне власти тражиле од епископа Василија да за свога старешину призна архиепископа филаделфијског, који резидира у Млецима, а он то није хтео учинити, напустио је 1693. Далмацију и вратио се у Босну.

Помиње се у једном запису рукописне књиге манастира Ораховице. Пре избора за епископа Василије (Рајић) је био егзарх патријарха Арсенија III. Затекао се при патријарховој самрти и допратио његово тело у манастир Крушедол. Изабран је за епископа арадског на сабору 1710. године, али га цар није потврдио.

Потврђен је за епископа пакрачког 2. августа 1713. Будући болешљив, ускоро после своје хиротоније дошао је у манастир Ораховицу и ту је умро 1714.

Епископ Василије рођен је у Новом Саду. Пре избора за епископа будимског био је протосинђел београдско-карловачких митрополита Викентија (Поповића) и Мојсија (Петровића), које је као архијерејски заменик заступао за време њиховог одсуствовања из резиденције. Тако је поступио када му је митрополит Викентије ставио у дужност да се у манастиру Хопову састане са неколико кнезова и саопшти им царски декрет у вези са тужбама српског народа због кршења српских привилегија и наметнутих дажбина.

Будући да после смрти митрополита Викентија (1725) нису извршена његова тестаментална завештања Пећкој патријаршији, патријарх Арсеније IV (Јовановић-Шакабента) укорио је новембра 1727. године из Ниша протосинђела Василија (Димитријевића): „Ако смо ми и сиромаси, мислим и молим се да не будемо от Бога заборављени", а потом моли „да нам отпишете поради обештанаго покрова на кивот светаго чудотворца Христова Арсенија Србскаго, покојним господином вашим, братом же нашим, митрополитом Вићентијем. Зашто тако положени вам аманет господином вашим светој Великој цркви и оному угоднику божиему не извршите и не пошлете? Знате ли да хоћемо оставити на Светаго Арсениа, да веће он сам тај аманет којим зна образом себе донесе".36 Није нам познато да ли је протосинђел Василије после ове патријархове претње и предавања читаве ствари у руке светога Арсенија испунио део тестамента који се односио на Пећку патријаршију.

Колико је протосинђел Василије био поверљива личност на двору митрополита Мојсија види се и по томе што му је митрополит наложио да 1727. и 1728. године прослави његову славу, Светога Николу, у карловачком двору, јер је митрополит у то време био одсутан због неодложних послова. Митрополит му је нарочито скренуо пажњу да се том приликом сети карловачке сиротиње.

Своју одлуку о увођењу матичних књига у свима парохијама Београдско-карловачке митрополије митрополит Мојсије је доставио своме протосинђелу Василију да је спроведе у живот.

За епископа будимског протосинђел Василије изабран је 1728.

године. Иако је потврђен од цара Карла 26. јуна исте године, хиротонисан је за епископа тек 30. јануара 1729. године од митрополита Мојсија, а грамата о посвећењу издата му је 12.

марта исте године.

Епископ Василије остао је у успомени као добротвор многих манастира. У манастиру Крушедолу је подигао малу, зимску трпезарију."

Патријарх пећки Атанасије у свом писму из Ниша, од 1.

августа 1748. године, ословљава га као „ходатаја и својствена добротвора најсветије велике цркве у Пећи", а студенички монаси му се обраћају као своме добротвору и приложнику с молбом да их не заборави" у ово тешко и прискорбно време". Заједно са првацима Будимске епархије епископ Василије се заузимао код митрополита Викентија (Јовановића), 1733. године, да покуша код државних власти „прошенија наша и теготи несноснија приказати".

За време архипастирствовања епископа Василија дошло је, на предлог митрополита Викентија (Јовановића), до сједињења Мохачке епархије са Будимском и епископ Василије је 10.

октобра 1732. године потврђен за епископа уједињених епархија.

Иначе, између епископа Василија и Срба у Будиму и Пешти трајао је спор читав низ година. „Вероватно да је дошло до сношљивих односа када је епископ 23. октобра 1734. својом посетом удостојио Будимце и у присуству арадског епископа Исаије (Антоновића) обавестио Будимце у „сесији в будимској долној вароши" о ситуацији нашега народа у држави и о приликама у цркви. Седница је трајала цело преподне и по подне настављена. Седници су присуствовали и Сентандрејци и Пештанци. Мора да су жалбе и од Будимаца, и са других страна, слане и самом царском двору када је митрополит био присиљен да умоли будимског епископа да се учини крај спору јер и „сами врхови говоре да конфузија међу клером и народом конац узме". Епископ Василије умро је у Сентандреји 7. децембра 1748.

године и сахрањен је у Светоуспенском саборном храму у Сентандреји.

У Црногорској митрополији практиковало се да поред митрополита буде још један архијереј који би, у случају митрополитове смрти, био његов наследник.

Василије (Петровић) по жељи свога стрица митрополита Саве припремао се за монашки чин у Пећкој патријаршији. Вероватно је овде и замонашен. Пошто је прошао кроз све чинове рукопроизведен је у чин архимандрита.

За време боравка митрополита Саве у Русији, архимандрит Василије га је замењивао у свим пословима црквене и политичке природе. Због акције коју је предузимао у Венецији 1744. дошло је до племенске кризе у Црној Гори и до сукоба са митрополитом Савом. Касније су се односи поправили и на препоруку митрополита Саве, пећки патријарх Атанасије II рукоположио га је 22. августа 1750. у Београду у чин архијереја и поставио га за „егзарха најсветијег пећког трона".

Митрополит Василије радио је на искорењивању крвне освете, оснивању школа и штампарије. У Русију је послао двадесетак младића на школовање, јер се у Црној Гори осећала велика потреба за школованим људима. Са овом праксом наставило се и касније.

Желећи да и путем писане речи упозна Русију са тешкоћама са којима се бори Црна Гора, митрополит Василије написао је и штампао 1754. године некритичко издање своје Историје о Черној Гори.

Радећи на јачању веза са Русијом, митрополит Василије трипут је ишао у Русију. За време свога боравка пак у Бечу тражио је од царице Марије Терезије да узме у заштиту Црну Гору. Видевши да од Аустрије нема помоћи, сасвим се окренуо Русији, где је и умро 10. марта 1766. Сахрањен је у Благовештенском храму Александро-Невске лавре у Петрограду.

Митрополит Василије, последњи познати нам призренски митрополит после Исаије (Димитријевића-Туцака), а пре „укидања" Пећке патријаршије, помиње се 1756. у низу архијереја Призренске епархије, који даје Радослав М. Грујић. Професор Грујићје свакако имао у виду запис у манастиру Грачаници42 у коме се, 1756, помиње митрополит Василије, без титуле, поводом његове посете Грачаници. Пошто је у његовој пратњи био и ђак Христо, из Призрена. овде се очевидно ради о призренском митрополиту.



Pages:     | 1 |   ...   | 9 | 10 || 12 | 13 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«развития фармации Китая ВГМУ, Витебск ВВЕДЕНИЕ Китай (официальное название Китайская Народная Республика – КНР)– крупнейшее по численности населения (около 1,3 млрд. человек) и третье по занимаемой территории государство мира. Китайская цивилизация – одна из старейших в мире. По утверждениям китайских учёных, её возраст может составлять пять тысяч лет [1]. Медицина и фармация Китая также имеют глубокие историю и традиции. Всего до нас дошло более 50 книг о лекарственных средствах и методах...»

«От шумеров до Турана - в поисках истории Азербайджана Арташес Шахназарян, завотделом Истории средних веков Институт истории НАН РА, кандидат ист. наук, доцент Опубликованный 29 октября 2010 г. в азербайджанских интернет-источниках возвратный отклик под рубрикой Горис-2010: сезон театра абсурда за подписью руководителя администрации президента Республики Азербайджан Рамиза Мехтиева, поводом для появления которого послужило выступление президента Армении Сержа Саргсяна 16 октября 2010 г. в Горисе...»

«Stanford University Press ЭСТЕТИЧЕСКАЯ ПОЛИТИКА Политическая философия по ту сторону факта и ценности Ф РА Н К Л И Н А Н К Е Р С М И Т Перевод с английского ДМИТРИЯ КРАЛЕЧКИНА Издательский дом Высшей школы экономики МОСКВА, 2014 УДК 32.001 ББК 87.815 А67 Составитель серии ВАЛЕРИЙ АНАШВИЛИ Научный редактор ИРИНА БОРИСОВА Дизайн серии ВАЛЕРИЙ КОРШУНОВ Анкерсмит, Ф. Р. Эстетическая политика. Политическая философия по ту сторону факта А67 и ценности [Текст] / пер. с англ. Д. Кралечкина; под науч....»

«СИММЕТРИЯ ПРИРОДЫ И ПРИРОДА СИММЕТРИИ Философские и естественно-научные аспекты СОДЕРЖАНИЕ ПОСТАНОВКА ПРОБЛЕМЫ СИММЕТРИЯ В НЕЖИВОЙ ПРИРОДЕ ГЛАВА 1. IММЕТРIА § 1. Истоки понятия симметрии § 2. История и значение пифагорейского учения о золотом сечении ГЛАВА 2. СИММЕТРИЯ КЛАССИЧЕСКАЯ § 1. Отрицание отрицания в истории познания кристаллографической симметрии. Нуль- и трехмерные группы симметрии § 2. Симметрия — одно- и двумерная § 3. Континуумы, семиконтинуумы, дисконтинуумы ГЛАВА 3. ПОСТРОЕНИЕ...»

«Историческая книга Сборник материалов научно-практической студенческой конференции 25 апреля 2007 г. Красноярск 2007 УДК 940-990 (557) Р76 Составители: М.Г. Тарасов, И.С. Колосова Редколлегия: отв. редактор – Гришаев В.В., д-р историч. наук, профессор Прядко И.А. – канд. историч. наук, профессор СФУ Кривоносова Е.Г. – директор НБ СФУ, засл. работник культуры РФ Корешкова В.А. – зав. БЕГН НБ СФУ Чучукалова Р.А. – зам. зав. БЕГН НБ СФУ Компьютерный набор и оформление: Г.И. Парфенова Р76...»

«МИКРОКЛИМАТ Пдоаередо, Ч9бЪг. и МЕСТНЫЙ КЛИМАТ Допущено Министерством высшего образования СССР : качестве учебного пособия для гидрометеорологических институтов и университетов • С) •Г*4* Б.. Ь IИ ЬИА Р. Д-: i О.i ГИДРОМЕТЕ.-Р Я1(.'1М-ЕСнОГО ИИСИ.ГУ • А гимиз Г И Д РОМ Е Т Е О Р О Л О Г И Ч Е С К О Е ИЗДАТЕЛЬСТВО ЛЕНИНГРАД • 1950 АННОТАЦИЯ В книге впервые с большой полнотой приводятся систематизированные современные сведения по микроклимату и местному климату. В ней излагаются физические...»

«С.П. Татур ГЕОПОЛИТИКА НА ВЕЛИКОМ ШЕЛКОВОМ ПУТИ Геополитика – сравнительно новое слово, ему около ста лет, но прочно входить в обиход оно стало в последние десятилетия, когда глобализация экономических отношений и создание единого мирового информационного пространства приняли необратимый характер. До этого люди прекрасно обходились словом политика, даже когда речь шла об устремлениях великих держав, проникавших во все точки земного шара, и об империях, над которыми никогда не заходило солнце...»

«Кладбищенские истории Григорий Чхартишвили 2 Книга Григорий Чхартишвили. Кладбищенские истории скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! 3 Книга Григорий Чхартишвили. Кладбищенские истории скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! Борис Акунин, Григорий Чхартишвили Кладбищенские истории 4 Книга Григорий Чхартишвили. Кладбищенские истории скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! Разъяснение Я писал эту книгу долго, по одному-два...»

«28 Глобальный мир: проблема управления А. Н. Чумаков Общественное сознание в целом и индивидуальное в частности за редким исключением весьма инертны. Они оперируют по большей части стереотипами и начинают реагировать на происходящие перемены лишь тогда, когда не реагировать уже нельзя, причем даже не столько в силу абсолютной очевидности свершившегося, сколько по причине доставляемых неудобств, а то и вовсе серьезной угрозы со стороны изменившейся реальности. Не стала исключением и...»

«Пояснительная записка Рабочая программа по истории для 6 класса составлена на основе примерной программы по истории 5-9 классы опубликованной в сборнике Примерные программы по учебным предметам. История. 5-9 классы:проект.- М.: Просвещение, 2011; на основании программ Всеобщая история. Рабочие программы к предметной линии учебников А.А.Вигасин-А.О.Сороко-Цюпы. 5-9 классы: пособие для учителей общеобразоват. учреждений.- М.: Просвещение, 2011.- 160с.; История России. Рабочие программы....»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.