WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 8 | 9 || 11 | 12 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 10 ] --

Епископ Валеријан је за време свога рада у Епархији шумадијској поставио здраве темеље младој епархији, коју је непрестано обилазио и подстицао подизање нових парохијских домова, црквених сала и звоника, јер за подизање нових храмова није добијао потребне дозволе. Посебну љубав гајио је према монаштву и за његово време је, након три стотина година, пропојао манастир Тресије, а нова епархија је дошла до свога епархијског дома.

Умро је изненада 23. октобра 1976. и сахрањен је у Саборној цркви у Крагујевцу.

ВАРЛААМ

Епископ призренски Варлаам помиње се у Синодику православља манастира Свете Тројице код Пљеваља као пети по реду,3 а у Призренском поменику као осми по реду епископ.

ВАРЛААМ

У Сопоћанском поменику помиње се епископ дабарски Варлаам.'1 Као први архијереј дабарски након обновљења Пећке патријаршије, резидирао је у манастиру Бањи, одакле је седиште епархије пренето у Сарајево тек после Сеобе 1690. године.

Пре него што је постао епископ дабарски, био је егзарх пећког патријарха за Далмацију.

ВАРЛААМ

Архиепископ Варлаам помиње се у поменику манастира Крушедола. Поменик почиње из 1591.6 године и у њему се не помиње епархија на чијем је челу стајао Варлаам нити његова титула.

ВАРЛААМ

Митрополит Варлаам заузимао је катедру „ђаура области Молдаве и Ршаве и њиховог подручја".7 Пешкеш је платио 4. јула 1649.

С обзиром да је његов наследник, митрополит Василије, био надлежан и за области Вршца и Панчева, то је и Варлаам морао бити и митрополит вршачки и панчевачки.

ВАРНАВА

Епископ Варнава се помиње у Пљеваљском синодику православља као други по реду епископ липљански, после Мавројана, а пре Саве. Патријарх Варнава (у свету Петар Росић), рођен је 29. августа 1880. у Пљевљима од оца Ђорђа и мајке Крсмане рођ. Пејатовић.

Основну школу завршио је у Пљевљима 1892, а богословију у Призрену 1899. Исте године постао је питомац Светог синода Руске православне цркве и наставио богословске студије у Петроградској духовној академији, где је 1905. године стекао степен кандидата богословља.

Монашки чин Петар Росић прима 30. априла 1905. године из руку ректора академије епископа Сергија, добивши име Варнава, а 6. маја га је исти епископ рукоположио у чин ђакона.

Презвитерски чин је примио 6. јуна исте године.

ВАРНАВА (Росић) У другој половини 1905. јеромонах Варнава дошао је у Цариград и овде се примио дужности свештеника при српском посланству. С обзиром да су у Цариграду живели Срби из разних држава, јеромонах Варнава се старао да их национално уједини.

За време свога боравка у Цариграду јеромонах Варнава је сарађивао у Цариградском Гласнику јединим новинама на српском језику у турском царству, управљао српском школом и тесно сарађивао са Цариградском патријаршијом.

Свети синод Цариградске патријаршије изабрао је јеромонаха Варнаву 18. марта 1910. за епископа Дебарско-велешке епархије са титулом главинички. Хиротонију новог епископа извршили су 10. априла 1910 у суботу Св. праведног Лазара – митрополити:

дидимотички Филарет, созоагатопољски Доротеј, еласонски Поликарп, приконијски Софроније и сарандаеклисијски Антим у патријаршијском храму Св. великомученика Георгија.

Младог епископа очекивао је сложен и напоран рад на уређењу епархије у административном погледу и одбрани српства и православља. После победоносних ратова, 1913, епископ Варнава уређује целу Српску цркву у Јужној Србији и у свим епархијама организује црквене судове. За време Првог светског рата повлачи се са српском војском преко Албаније на Крф, а одатле одлази, по жељи српске владе, у Русију у дипломатску мисију. После ослобођења, 1918, постаје администратор свих епархија у Јужној Србији у којима је извршио потпуну реорганизацију читавог црквеног живота.

После васпостављања Српске патријаршије, епископ Варнава изабран је 17. новембра 1920. за митрополита скопског.

После смрти патријарха Димитрија за другог патријарха обновљене Патријаршије изабран је 12. априла 1930 – у суботу Св. Праведног Лазара – митрополит скопски Варнава. За време његовог патријарховања Српска црква је доживела своју обнову.

„Стварно уједињење наше Цркве, раније исецкане у шест разних законодавних, административних, финансијских и јерархијских подручја великим је делом извршено у доба патријарховања" патријарха Варнаве. Донет је, пре свега, Устав Српске православне цркве са Спроводбеним наредбама и „преко правила, правилника, уредаба, начелних одлука и упутстава, које је ново црквено уређење нужно очекивало". Заузимањем патријарха Варнаве грађевинска делатност је у целој Архиепископији београдско-карловачкој добила нови замах. Подигнути су многи парохијски храмови и започело зидање храма Светога Саве у Београду, крај које је требала да се подигне зграда Српске патријаршије. Данашња зграда Патријаршије је била намењена за управну зграду Архиепископије београдске подигнута је патријарховим залагањем и трудом.

Због маловремености живота патријарх Варнава није успео да оствари своје планове у вези са отварањем Црквене музичке академије и покретањем дневних новина Српске патријаршије.

Умро је 23. јула 1937. у Београду под још увек неразјашњеним околностима. Сахрањен је привремено у малом храму Светога Саве у Београду.

Епископ хвостански Варнава (у свету Војислав Настић) рођен је 31. јануара 1914. године у Герију (Индијана, САД) од родитеља Атанасија и Зорке. Као мало дете дошао је са родитељима у Сарајево и овде је завршио основну школу и гимназију са вишим течајним испитом. Као одличан студент дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1937. године и постављен је за катихету у Учитељској школи и гимназији у Сарајеву.

После пријема монашког чина у манастиру Милешеви 1940.

године митрополит дабро-босански Петар рукоположио га је у чин ђакона.

За све време окупације у току Другог светског рата јерођакон Варнава остао је са својим народом у Сарајеву. Павелићеву понуду да се прими за епископа „Хрватске православне цркве" категорички је одбио. После Другог светског рата у чин презвитера га је рукоположио епископ зворничко-тузлански Нектарије и произвео га у чин прото-синђела.

На првом послератном заседању Светог архијерејског сабора, 20. маја 1947, протосинђел Варнава изабран је за викарног епископа хвостанског. У чин епископа хиротонисао га је патријарх српски Гаврило уз садество епископа: зворничкотузланског Нектарија и злетовско-струмичког Викентија у Београдској саборној цркви на Преображење исте године. Као викарни епископ помагао је епископу Нектарију, администратору епархија Дабро-босанске и Захумско-херцеговачке, али само за кратко време, јер је већ почетком 1948. године ухапшен и осуђен на једанаест година затвора. Наиме, комунистички режим је осудио епископа Варнаву да му Хрвати не замере да је само надбискуп Степинац осуђен и затворен. Епископ Варнава је под врло тешким околностима издржао казну у Зеници и Сремској Митровици. Приликом премештаја из једног затвора инсцениран је саобраћајни удес у коме је епископ Варнава доживео прелом ногу.

После неколико година заточења пуштен је из затвора и живео је под сталном присмотром Удбе у манастирима Гомионици, Ваведењу у Београду и Беочину, где је умро под врло чудним околностима 12. новембра 1964. Сахрањен је у храму манастира Беочина.

Василијан (у свету Василије Петровић), рођен је 1/14. јануара 1820. године у Темишвару. Гимназију је завршио у родном месту, филозофију и права у Будимпешти, а богословију у Сремским Карловцима.

После пријема монашког чина постављен је за конзисторијалног бележниВАСИЛИЈАН (Петровић) ка у Темишвару. Пошто је 1866. године произведен у чин архимандрита, постављен је за старешину манастира Хопова, а касније за настојатеља манастира Беочина.

Када је епископ бачки Герман (Анђелић) именован за патријарха српског, архимандрит Василијан је постао прво администратор, а потом, 12. јула 1882. године и епископ бачки.

После смрти патријарха Германа, као најближи епископ Сремским Карловцима, постављен је за администратора Карловачке митрополије. На овом положају се задржао све док није прошла јубиларна прослава петстогодишњице Косовске битке. Прославу је забранила аустроугарска власт на територији целе државе. Не желећи да се замери властима, тим пре што је предстојао изборни сабор, епископ Василијан, као администратор Митрополије, није узео учешћа у овој прослави, која је и поред забране одржана у манастиру Врднику (Раваници), те је због тога нападан и осуђиван.

Умро је у Новом Саду између 17. и 18. јануара 1891. године.

Митрополит херцеговачки Василије помиње се у поменику манастира Тврдоша поводом обнове овога манастира од стране краља Милутина, а у време архипастирствовања митрополита Василија."

Епископ Василијеје стајао на челу православне цркве у Босни за време краља Драгутина, који га је послао, са једним изасланством у Млетке поводом женидбе сина му Владислава.

Тако је епископ Василије као шеф изасланства потписао уговор 24. августа 1293. године „о женидби краљевог сина Владислава са Констанцом, ћерком Михаила Морозинија". У низу епископа топличких у тринаестом веку, који нам даје Пљеваљски требник, епископ Василије заузима пето место. Помиње се као четврти по реду епископ хвостански у Пљеваљском требнику. Епископ Василије, без назначења епархије на чијем је челу стајао, помиње се у читуљи поменику из времена деспота Ђурђа Бранковића.' Митрополит студенички (хвостански) Василије помиње се у једном дужем запису у рукопису манастира светога Јована Рилског поводом превођења књиге светог Јована Златоуста „Ан'дрїан'ты". Ову књигу „( гръчьскаго писанїа на србъскыи езыкъ прЕтвори чъстниЕи и изреднЕи по истинЕ въ иноцЕх дивныи кvр Ан'тонїе". Монах Антоније био је архиђакон „митрополита Стоуденичьскаго кvр Василїа, послЕдиже бывша езар'ха Дїоклетїе Хвстьн'скїе". Митрополит будимљански Василије помиње се у вези са другим саборним суђењем митрополиту смедеревском Павлу, 1532, као потписник извештаја о суђењу". Из тога излази да је и Будимљанска била једна од оних епархија које су у евиденцију Портине Црквене канцеларије ушле као последица покрета Павла Смедеревског". Архиепископ Василије помиње се 1532. године поводом преписивања Тетраеванђеља које „Писа многогрешни рабъ, Христовъ дїакъ Їанъ". Исте године је архиепископ Василије учествовао у суђењу митрополиту смедеревском Павлу на Охридском сабору.

После збацивања архиепископа смедеревског Павла, након саборног суђења у Охриду 1532. године због покушаја да у Српској цркви васпостави редовно стање, охридски архиепископ Прохор је већ у августу 1532. године на смедеревску катедру поставио митрополита Василија.19 Међутим, Василије никада није заузео ову катедру јер се архиепископ Павле није ни повукао са свога положаја.

Митрополит Василије се први пут помиње 1587. године када је платио преписивање Пролога од марта до септембра, који је приложио 26. маја исте године манастиру Грачаници.20 Истом манастиру, односно „митрополији новобрдској" приложио је 8.

новембра 1591. године другу књигу. Умро је 24. фебруара 1595. или 1598. године. Митрополит пожешки Василије помиње се први пут у рукописном типику манастира Ораховице у запису који гласи:



Pages:     | 1 |   ...   | 8 | 9 || 11 | 12 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«В литературе не появлялось пока работ, специально рассматривающих историю русской власти и ее аборигенов на крайнем Северо-Востоке Азии (в бассейнах Колымы и Анадыря) во второй половине XVII в. В трудах, затрагивающие эти регионы, приводятся обычно лишь отдельные факты по этой теме. Наиболее подробную сводку таких фактов создал недавно А.С. Зуев [Зуев 2002: 185–273] – это первый перечень событий на СевероВостоке Сибири XVII – начала XVIII в. в отечественной и мировой литературе вообще i....»

«ПОЯСНИТЕЛЬНАЯ ЗАПИСКА по курсу История Древнего мира 5 класс В основу планирования курса взята авторская программа: А. А. Вигасин, Г.И. Годер, И. С. Свенцицкая История Древнего мира. Образовательная программа составлена в соответствии с Федеральным компонентом государственного стандарта общего образования // Сборник нормативных документов. История /Сост. Э.Д. Днепров, А.Г. Аркадьев. – М.: Дрофа, 2004 В основу планирования курса взята авторская программа: А. А. Вигасин, Г.И. Годер, И. С....»

«О. А. Даниленко Язык кОнфликтА в трАнсфОрмирующемсЯ Обществе: от конструирования истории – к формированию социокультурных идентичностей ВИльНюС ЕГУ 2007 г. УДК 316.48 ББК 60.5 Д18 Рекомендовано к изданию решением Ученого совета Харьковского национального университета им. В.Н. Каразина (протокол № 6 от 26 мая 2006 г.) Ре ц е н з е н т ы : Лозовой В.А., зав. кафедрой культурологии Национальной юридической академии имени Ярослава Мудрого, доктор философских наук, профессор; Попова И.М., профессор...»

«Издание осуществляется при поддержке Министерства иностранных дел Германии Gefrdert durch das Auswrtige Amt der Bundesrepublik Deutschland Под редакцией доц., к.и.н. И.Р.Плеве, доц., к.им. Т.Н.Черновой Отв. составитель Т.Н. Чернова Издательство ГОТИКА Корректор Л.Р.Богданова Компьютерная верстка ДЛисин Уважаемые коллеги! Редколлегия Научно-информационного бюллетеня обращается к Вам с просьбой о поддержке в дополнении к текущей библиографии. Ждем от Вас к публикации в № 3 бюллетеня следующую...»

«УНИВЕРСАЛЬНЫЙ ЯЗЫК ГЛОБАЛИСТИКИ Спирова Э. М. к. ф. н., научный сотрудник Учреждения Российской академии наук Института философии РАН, доцент кафедры психологии Российского государственного торгово-экономического университета. E-mail: elvira-spirova@mail.ru В статье идет речь о поиске универсальной истории, универсального сознания. В условиях глобализма язык, символ, культура в целом обеспечивают схождение всех культур в единое планетарное пространство. В то же время обнаруживаются серьезные...»

«И. В. СОКОЛОВА ДРЕВНЕБОЛГАРСКИЕ МОНЕТЫ В МУЗЕЯХ СССР Древнеболгарские монеты довольно бедно представлены в музеях СССР. Рядом с богатыми фондами сасанидских, куфических, византий­ ских монет и монет средневековой Европы собрания древнеболгарских монет наших музеев выглядят очень скромно. Нам известны только три коллекции болгарских средневековых монет в музеях СССР. Самая круп­ ная из них, принадлежащая Государственному Эрмитажу, насчитывает всего 139 экземпляров, причем большинство их...»

«Введение 5 Анализ арабской весны 8 Вопросы правления 20 Вопросы экономики 40 Вопросы социального единства 64 Вопросы независимости 72 Стратегические вопросы 84 Заключение 89 Сноски 92 Заметки 94 3 Халифат является государством, в котором все люди, мусульмане и не мусульмане, живут по единой системе предписанной Создателем, где они сами выбирают и отчитывают правителя. И ни один человек, будь то правитель или управляющий, не может стоять выше божественного закона, который был ниспослан с целью...»

«РУССКОЕ ЗАРУБЕЖЬЕ Государственно-патриотическая и военная мысль МОСКВА 1994 Очередной выпуск Российского военного сборника посвящен творческому наследию российской послеоктябрьской эмиграции. Основное содержание составляют работы (фрагменты произведений) крупных представителей общественно-политической и военной мысли Русского Зарубежья. По мнению редакции, эти труды имеют не только историческое, но и внеисторическое значение. Центральное место в них занимают проблемы России и ее армии....»

«Перевод с английского Е. Мирошниченко Стассинопулос Агапи Богини и боги в любви: Сделай миф реальностью / Перев. С77 с англ. — М.: ООО Издательство София, 2009. — 288 с. ISBN 978-5-91250-820-2 В древности не было ни психотерапевтов, ни сайтов знакомств, ни бракоразводных процессов. Зато были мифы о богинях и богах, служившие программным обеспечением человеческого поведения. То же таинственное программное обеспечение руководит людьми сейчас. Мифы — метафоры судеб. А наши взаимоотношения — сцена,...»

«ЖИЗОР И ЗАГАДКА ТАМПЛИЕРОВ ЕВРАЗИЯ Санкт- Петербург УДК 821.133.1-311.6 ББК 84(4Фра)-44 М27 Jean Marcale CISORS ЕТ L'ENIGME DES TEMLIERS Перевод с французского А. Ю. Карачинского, М.Ю. Некрасова Маркаль,Ж. 1Жан Маркаль; пер. с фр. М27 Жизор и загадка тамплиеров АЮ. Карачинскоrо, М.Ю. Некрасова.- СПб.: Евразия, 2008.с. ISBN 978-5-8071-0265-2 (С.: И.Б.(84)) Серийное оформление С.Е. Власова Компьютерный дизайн Н.А. Хафизавой ISBN 978-5-8071-0276-8 (С.: ПКДВ(84)) Серийное оформление А.А....»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.