WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     || 2 | 3 | 4 | 5 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 1 ] --

САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ

СРПСКИ ЈЕРАРСИ

од деветог до двадесетог века

1

СРПСКИ ЈЕРАРСИ

од деветог до двадесетог века

2

Издавачи:

ЕВРО, Београд

УНИРЕКС, Подгорица

КАЛЕНИЋ, Крагујевац

За издаваче: Новица Јевтић, директор

Јанко Брајковић, директор и главни уредник

Рецензент:

Проф. др Сретен Петковић Уредници:

Радослав Миросављев Оливера Милић Графичка опрема и израда регистара:

Радослав Миросављев Лектор:

Мр Милица Бујас Тираж:

5000 примерака 1. издање Штампа:

Д. П. БУДУЋНОСТ, Нови Сад За штампарију:

Новак Вукотић, директор САВА

ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ

СРПСКИ ЈЕРАРСИ

ОД ДЕВЕТОГ ДО ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА

ЕВРО,БЕОГРАД

УНИРЕКС, ПОДГОРИЦА

КАЛЕНИЋ, КРАГУЈЕВАЦ 1996.

празна страна

ПРЕДГОВОР

О српским јерарсима писано је много. Редак је наш историчар који није писао о српским епископима, митрополитима, архиепископима и патријарсима. Међутим, сви су ти подаци и биографије расуте по разним часописима и шематизмима до којих је данас тешко доћи.

Одавно се указала потреба да имена свих наших јерараха буду сабрана на једном месту. Наши пак јерарси били су по националности не само Срби већ и Грци, Бугари, Румуни и Руси.

Многи од њих „поставши заједничари апостолски по животу и намесници по престолу... ради вере пострадали су све до крви".

Међу српским јерасима било је много исповедника, мученика, генија, великих књижевника, научника, књигољубаца, песника, проповедника, сликара, дуборезаца, дипломата, мецена, преводилаца и црквених организатора.

И поред дугогодишњих напора на скупљању њихових имена, како бисмо их сачували од заборава, у овој књизи, због недостатка података има доста пукотина и празнина. Још увек нам нису позната чак имена појединих јерараха који су живели и радили у недавној прошлости. О појединим архијерејима знамо само захваљујући записима и натписима који често дају само име, некад са годином и титулом, а некад без оба податка.

Проучавајући њихов живот може се закључити да су архијереји рода нашега били свесни времена у коме су живели и своје велике одговорности пред историјом нашега народа и његове Цркве. Српска православна црква имала је да издржи сталну борбу са грађанским властима Турске, Аустроугарске и Млетачке републике с једне стране, и Римске курије с друге стране. У Турском периоду највише добра учинили су цркви они патријарси и архијереји који су водили макаријевску политику, иако то није увек било популарно. Турске пак власти биле су, у првом реду заинтересоване за мир на њиховом терену и уредно плаћање дажбина и такса на декрете приликом постављања и премештаја архијереја. Зато није био редак случај да су пећки патријарси били у ситуацији да лично скупљају од народа материјална средства ради измирења обавеза турској благајни, која је о томе водила врло прецизно књиговодство.

Још увек је неразјашњено у науци како је за време патријарха Пајсија (1614-1647) дошло до збацивања дванаест митрополита.

После тзв. укидања Пећке патријаршије 1766. године многим нашим епархијама управљали су фанариотски јерарси. Често су ови архијереји неправедно нападани. Међу њима било је и просвећених и образованих архијереја који су од подручног свештенства тражили да раде на верском просвећивању народа, нарочито деце, утицали су на преписивачки рад, подизали су нове и обнављали постојеће парохијске и манастирске храмове, манастирске конаке и друге црквене зграде.

У овој књизи доносе се биографије преминулих архијереја од деветог до двадесетог века, азбучним редом, са оном варијантом која је нађена у извору. У оквиру једнога слова биографије су поређане хронолошким редом. Свака личност носи титулу последње катедре коју је заузимао, а године које се налазе испод титуле односе се на титулу.

Бићемо захвални свима онима који буду допуњавали списак српских јерараха.

Захваљујемо госпођи мр Милици Бујас на лекторисању текста, а Преосвећеном епископу будимском г. др Данилу, г.

Радомиру Станићу, директору Републичког завода за заштиту споменика културе у Београду, г. мр Слободану Милеуснићу, управнику Музеја Српске православне цркве у Београду, и г.

Предрагу Михајловићу, сараднику Народног музеја у Крагујевцу, на помоћи око прикупљања фотографија за ову књигу.

Крагујевац, Велики уторак 1996. САВА, епископ шумадијски

АВЕСАЛОМ

Авесалом се први пут помиње 1631. године. Наиме, 7.

октобра 1631. године патријарх пећки Пајсије посетио је, заједно са митрополитом Авесаломом, манастир Шишатовац и поклонио се моштима светога праведнога Стефана Штиљановића. Том приликом је патријарх Пајсије написао кратку повест о деспоту Стефану Штиљановићу. Идуће, 1632. је, за време митрополита Авесалома, ктиторством јерођакона Илије преписан минеј у манастиру Хопову.

Аврам се 1204. године помиње као призренски епископ, а Призрен је тада био под Трновском архиепископијом. Преспанска епархија је постала самосталном тек у шеснаестом веку. Њеним првим епископом постао је, у времену од 1528. до 1529. Агапије.

АГАТАНГЕЛ

На положај београдског митрополита Агатангел, Грк по рођењу, дошао је 1816. Следеће, 1817, између њега и кнеза Милоша постигнута је сагласност за постављење Јована Томића, свештеника српске народности, за протопрезвитера Саборне цркве у Београду.

За време митрополита Агатангела постављен је 1822.

иконостас у манастиру Љубостињи, подигнуте су ћелије у манастирима Каленићу и Туману.

За десет година митрополитске службе у Србији био је присиљен да сарађује са кнезом Милошем који се мешао у све црквене послове, не марећи за канонске прописе Православне цркве. Митрополит Агатангел је иначе био учесник скупштине која је 6. новембра 1817. потврдила кнеза Милоша за наследног кнеза у Србији.

За митрополита халкидонског изабран је августа 1825, а за васељенског патријарха 26. септембра 1826. На овом положају остао је до 5. јула 1830, када је збачен са престола. Умро је 1832.

у Адријанопољу.

АГАТАНГЕЛ

Митрополит Агатангел, Грк, родом из Магнисије у Малој Азији, наследио је митрополита Кирила 1848. За његово време седиште епархије пренето је 1852. из Зворника у Тузлу.

Агатангел се „усрдно старао о културном напретку Срба у својој епархији... у летопису манастира Тамне, који је био писан после 1898, неки од калуђера забележио је како се о томе владици и тада приповедало да није било бољег од њега и да је радио као да је био Србин, те да је и отеран са своје катедре што се је залагао да се чифчије ослободе од давања трећине беговима." Да се митрополит Агатангел заиста старао за културно уздизање нашега народа у Босни сведочи и његово писмо упућено 1852. године кметовима једне парохије у планини Мајевици, у Бијелој код Брчког. „У томе акту (некој врсти синђелије) митрополит извештава кметове да им шаље новог свештеника, пошто је њихов стари парох врло болестан. Млади јереј имаће за дужност да учи децу и служи верским потребама.

Његов се декрет завршава речима да код новог свештеника деца уче, не само из ваше село но из других села, да долазију деца да ућу, то је моја највиша жеља, да ваша деца у сокаку не скитају.

Овај детаљ јасно показује да митрополит Агатангел није био индиферентан према судбини српске младежи у својој епархији, нити му је свеједно било којим ће путем ићи њихов духовни развој.Он јасно истиче да му је највећа жеља да се деца не скитају по сокацима већ да уче.

Архијереј који чак води рачуна и о васпитању подмлатка једне планинске парохије бесумње није могао бити равнодушан за духовни развој деце и по осталим местима, која су улазила у састав његове дијецезе.

Овакав рад није се свидео турским грађанским властима. Зато је митрополит Агатангел, који је код свештенства и народа остао у најбољој успомени, опозван у Цариград. Душан Кашић је био мишљења да је Агатангела Порта свргнула 1858. и „послала у Цариград, па је као Ефески митрополит постао члан Светог синода Цариградске патријаршије". Међутим, Агатангел се као зворнички митрополит последњи пут помиње 25. фебруара 1860.

у посланици патријарха Кирила VI и Светога синода поводом одвајања епархије Кисима Селима од Кидонијске епархије." Његов наследник Дионисије на трону зворничких митрополита помиње се тек 1862. године.

АГАТАНГЕЛ

Помиње се крајем деветнаестог века као један од последњих грчких архијереја Струмичке епархије. У то време стекао је заслуге за струмички водовод, који се по њему зове „Владикина вода"."

АГАТОН

Агатон, епископ моравски или браничевски, помиње се 879.

године. Учествовао је у раду Цариградског сабора 879/80.

године. Први помен о митрополиту Аксентију имамо на панегирику који је написан у манастиру Озрену „у првој години свеосвећеног митрополита дабарског кир Авксентија"14 1589. године.

Митрополит Аксентије је био велики књигољубац и приложник манастира. Тако је 1590. преписан минеј за новембар15, 1592. у манастиру Ломници јеванђеље,16 а у манастиру Озрену Метафраст.17 Манастиру Ваведења пресвете Богородице у Кратову и „своме старцу Макарију"18 поклонио је рукописни октоих.

Последњи помен о њему имамо од 18. маја 1610. године, када је приложио ћелији светога Јована Крститеља у Кошчанима „душепотребну књигу”19 литургију.

митрополит захумско-херцеговачки У постпасхалном периоду 1727. године патријарх Арсеније IV посетио је манастир Житомислић за време митрополита захумско-херцеговачког Аксентија и том приликом је узео пентикостар да му „послужи у данима" тим, али под условом „да је она опет манастирска". Године 1728. митрополит Аксентије помиње се приликом куповине октоиха од стране Антонија Довољца.21 За његово време, 1729. године, ђакон Константин понови минеј за новембар у манастиру Свете Тројице код Пљеваља. Митрополит Аксентије се помиње, заједно са патријархом Арсенијем IV и митрополитом босанским Мелетијем, у једном запису поводом завршетка радова на цркви Светога архистратига Михаила и Гаврила у Сарајеву. Последњи помен о митрополиту Аксентију имамо из 1736.

године на једној обновљеној и повезаној рукописној књизи манастира Свете Тројице код Пљеваља из 1736. године. АКСЕНТИЈЕ II (Јовановић-Паликућа) После смрти митрополита Филотија (Рацановића), патријарх Атанасије II је својом синђелијом од 26. јула 1751. године поставио за митрополита удове Херцеговачке епархије Аксентија (Јовановића-Паликућу).

Митрополит Аксентије II био је родом из села Мостаћа, код Требиња. Замонашен је у манастиру Тврдошу. У чин ђакона и презвитера рукоположио га је митрополит Аксентије I. Пре избора за митрополита био је егзарх митрополита дабробосанског Гаврила. Као митрополит пренео је седиште Захумскохерцеговачке епархије из манастира Дужи у Мостар.

Епархији су у његово време припадали кадилуци: Пријепоље, Чајниче, Пљевља, никшићки, црнички (гатачки), фочански, љубински, столачки, благајски, мостарски и Дувно.

АКСЕНТИЈЕ III

Митрополит херцеговачки Прокопије није саставио у Херцеговини ни годину дана, јер „диже га синод патриаршески и из Херцеговине прие године"26, те „дође владика Авксентија 1838. и много трошка Херцеговина поднесе".27 Међутим, по другим записима Аксентије је дошао 1839."



Pages:     || 2 | 3 | 4 | 5 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Москва НАУКА Издательская фирма Восточная литература 1992 Редактор издательства Т. М. ШВЕЦОВА Алексеева Е. П. А47 Археологические памятники Карачаево-Черкесии.— М.: Наука. Издательская фирма Восточная литература, 1992.— 216 с: карта. ISBN 5-02В книге содержится ценный исторический материал об археологических исследованиях на территории Карачаево-Черкесии. С учетом информации, полученной при изучении археологических памятников, рассматриваются вопросы этнической и социально-экономической...»

«БЫЛИНЫ Подлинную историю трудо­ вого народа нельзя знать, не зная устного народного твор­...»

«Популярная история спорта Елена Грицак 2 Книга Елена Грицак. Популярная история спорта скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! 3 Книга Елена Грицак. Популярная история спорта скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! Елена Николаевна Грицак Популярная история спорта 4 Книга Елена Грицак. Популярная история спорта скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! Введение Согласно признанному определению, спорт является составной частью...»

«УДК УТВЕРЖДАЮ Проректор по науке _ Кружаев В.В. _ 2013 ОТЧЕТ О НАУЧНО-ИССЛЕДОВАТЕЛЬСКОЙ РАБОТЕ В рамках выполнения п.2.1.2.1 Плана реализации мероприятий Программы развития УрФУ на 2013 год ПО ТЕМЕ: Становление и развитие системы управления документацией в США: теоретический и нормативно-правовой аспекты  (Заключительный) Зав.кафедрой _ (подпись, дата) Научный руководитель _ (подпись, дата) Исполнитель _ (подпись, дата) Екатеринбург 2013 2    Реферат 1. ФИО автора (ов): Плетнева Марина...»

«Р. Г. Пихоя МИХАИЛ ЯКОВЛЕВИЧ СЮЗЮМОВ (К 80-летию со дня рождения) 20 ноября 1973 г. исполнилось 80 лет крупнейшему советскому византинисту — профессору Михаилу Яковлевичу Сюзюмову. Более полувека отдано им беззаветному служению науке. Необычайный научный кругозор, скрупулезность изучения исторических источников сочетаются в работах М. Я. Сюзюмова с широтой обобщений, имеющих принципиальное значение для понимания исторического развития Византийской империи. Прекрасный педагог, человек...»

«Аннотация Перед вами — иллюстрированная научно-популярная книга об истории, настоящем и будущем авиации и воздухоплавания, рассчитанная прежде всего на средний школьный возраст. Она не только в занимательной форме рассказывает об основных этапах развития аэростатов и дирижаблей, самолетов, планеров, вертолетов и других летательных аппаратов, но и содержит предметно-именной указатель, позволяющий быстро отыскать необходимую информацию. Рекомендуется для учащихся средних школ, лицеев и гимназий....»

«СОДЕРЖАНИЕ А. П. ЛЕБЕДЕВ (1845—1908): ЕГО ЖИЗНЬ И НАУЧНАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ ОТДЕЛ ПЕРВЫЙ (История организации духовных должностей) Предварительные замечания I. Харизматические учителя первенствующей церкви I и II веков. Отношение вопроса об этих учителях к вопросу о иерархических должностях. Изучение состава и характера этих учителей: общая характеристика апостолов, пророков и дидаскалов, I и II век. — Сведения об апостолах, требования от них, их назначение (миссионерство), упадок этого апостольства...»

«Тамбовское восстание 1918-1921 гг. и раскрестьянивание России 1929-1933гг. ТАМБОВСКАЯ ВАНДЕЯ Редакция сайта предлагает вниманию читателей книгу тамбовского краеведа Бориса Владимировича Сенникова, посвященную одному из самых сложных и запутанных вопросов русской истории первой четверти XX века – Тамбовскому восстанию, более известному в историографии как Антоновщина. Книга Б.В. Сенникова Тамбовское восстание 1918-1921 гг. и раскрестьянивание России 1929-1933 гг., вышедшая в издательстве Посев в...»

«ЭССЕ С. В. ПРОЖОГИНА НОСТАЛЬГИЯ (Этюд о печали Алжирской войны) В отрывке из готовящейся к изданию книги автора Антология страданий (литературные свидетельства об Алжирской войне) освещается драматическая история антиколониальной войны через анализ романа франкоязычного арабского писателя. И полвека спустя после достижения независимости ни алжирцы, изгнавшие французов, ни французы, ушедшие из Северной Африки, не могут забыть о несостоявшейся гармонии двух разных культурных социумов. Чтобы...»

«Эксмо, 2006. Тысячелетиями человеческая история творилась не только на полях сражений и в тронных залах, но и в подземельях могущественных тайных орденов. Проведя масштабное историческое расследование, изучив множество архивных материалов по оккультизму, масонству, деятельности катаров и тамплиеров, Линн Пикнетт и Клайв Принс обнаружили в них еле ды религии, берущей начало во времена Христа, две тысячи лет развивавшейся параллельно христианству и претендующей на мировое господство. Братство...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.